marchelina
02.08.2011., utorak
Kad nije suđeno, nije suđeno
|
Opet san to napravila. Napisala cilu priču, kliknila na "objavi", i sve otišlo u vitar. Za one koji mi prigovaraju da u zadnje vrime nema smišne Marčeline, moran van reć: tekst koji san izgubila bija je masu smišan. Ali dobro, sad kad san već krenila, nastavit ću. Mislin, tekst koji je otiša u vitar je bija u stvari moja kontenplacija od tomen zašto više ne mogu pisat na Marčelini. Zablokirala san, naime, a ne radi se od kreativnoj blokadi, jerbo se kod mene ne radi o kreativnosti nego o bezgraničnoj sposobnosti laprdanja. Zašto ja više ne mogu laprdat neopterećeno ka prije, pitanje je sad? E, znan zašto, ali ne znan kako to reć. Iden na more, pa me možda prosvitli štagod. |