marchelina
29.01.2011., subota
Mejkap
|
U onin američkin filmovima judi se jubu odma ujutro čim otvoru oči, neopranih zubi. Ženske su in odma lipe, nako neumivene, i nenašminkane. Ja kad ujutro dobauljan do ogledala i ugledan se, dobijen pitiespi. Zato je važno znat dobro se našminkat. Al' uvik me mučilo kako je muškima kad te jubu, a ti pod punom spremom, našminkana uzduž i popriko. Mislin, oni to sve pojidu, jel' tako? I onda se čudimo šta kraće živu, a pri svakon jubjenju ih sustavno trujemo. A dobar mejkap čuda čini. Gledan one manekenke, stavu malo rimela priko trepavica, zatrepću, i digne se vitar u par susidnih ulica. Ja odma zakjučila da i meni taki rimel triba. Ono, stavin ga, trepnen u Varošu, zapuše vitar na Sućidru. A mogla bi i činit faturete gori onin jedriličarima na Zvončacu. Kad je bonaca lipo unajmu mene da in sidin na zidiću kraj mora, lamatan nogama, i trepćen. Koji bi to lipi vitrić bija. Jedino šta bi mogla doć ka u sukob interesa jer bi stoposto treptala pinku jače kad bi jedrija koji moj favorit. Kupila ja dakle isti takvi rimel ka na reklami, nanesen ga a trepavice mi se pristrojile „na parove razbrojs'“. Svaka za se travu pase. Doduše, uspijen ja nekad i dobit na gustoći. Kad mi se zbog nepreciznog nanošenja slipe gornje i donje trepavice. Samo šta onda ništa ne vidin. A štaš' i gledat kad si lip. Ja uspijen ostat lipa negdi otprilike do autobusne stanice. A onda me počnu svrbit oči pa ih spontano protrljan. Dok dođen do grada, izgledan ka da san se sudarila sa kamijonon punin kozmetike. Tekuće. Sa šminkanjen usta mi je još gore. Ne moran ni govorit da šminku pojiden 5 minuti nakon šta se našminkan. Zaboravin da san dama, jebiga. Onda mi je jedna prijatejica poklonila neku posebnu šminku koja je ujedno i sjajilo. Uputila me je da prvo triban stavit običnu šminku, pa ondak to sjajilo, koje je izmišljeno baš za ovakve debile od žena ka šta san ja. Postupila san po uputama, i izašla iz kuće sjajnih usta. Jedino šta ih nisan mogla otvorit. Pa san skoro cilu večer mučala, našta mi je oni moj reka da me nikad nije vidija tako žemstvenu. Ja san samo nešto promumljala i, u skladu sa novin imiđon, žemstveno se nećkala. Šta god bi me pita, ja san mumljala. Usput san nehajno vrteljala pramenćić kose okolo prsta. I treptala. Zalipljenin trepavicaman. I pućila ustašca onako kako san ja zamišljala da izgleda seksi. Našta me je on pita da koju se gospu keljin. Bila san krenila i turpijat noktiće, ali san se navrime sitila da san prije dvi ure pojila dva nokta prateći napeto na hateveju oćeli Sanader nać misto za sist u saborskoj dvorani. Sve u svemu mislin da san ga tu večer osvojila. Ne Sanadera, nego toga moga. Neman pojma zašto mi se više nikad nije javija. Možda san tribala stavit i neki rečemo broš. Kad žena ima broš, pričala gluposti, il' ne pričala ništa, vaik zadržava svoju poziciju.  |