marchelina
11.06.2010., petak
Daaalmatinaaac sam
|
Rekle su mi prijatejice da san puno razmazila sina jedinca (pa kako ga neb' razmazila, nako smišnog, dobrog, lipog i pametnog?!?), i da je nedopustivo da on nije sposoban sam sebi recimo pofrigat šnicel a ima skoro osamnajst godina. Ja nisan znala da je to nedopustivo, ali sad kad su me one prosvitlile, svatila san da je krajnje vrime da poduzmen odlučne mjere. Tako san došla doma, stala nasrid kužine, podbočila se i namistila autoritativnu facu. Kad on vidi mene sa takvon autoritativnom facom odma preventivno zaceni od smija. Ignorirala san to njegovo nepoštivanje mog autoriteta i izrecitirala mu sve šta san uspila zapantit od onoga šta su mi prijatejice rekle da mu moran reć. Da je već velik. Da je sramota da ne zna sam sebi naprimjer pofrigat šnicel. Da šta on misli da ću mu ja cili život sluškinjat koju gospu. Ne, nego da šta on koju gospu misli da ću mu ja sluškinjat cili život. Ili tako nešto. (To su moje prije rekle da mu ja sluškinjan, a ja in se nisan usudila reć da ja nisan mislila da je to sluškinjanje nego kokolavanje i da ja njega guštan kokolavat). Dalje, rekla san mu da iman i ja svoja žemska prava i da neće on meni tu bit dalmatinski mačo men. I još svašta san mu rekla. On je mirno odsluša presudu i reka da se skroz slaže smenon i da će odsada sam sebi frigat šnicele. Ali da ko će mu napravit salatu. E sad, prijatejice mi nisu bile ništa rekle to za salatu, pa san mu rekla da čas pričeka i otišla san na telefon nazvat jednu od njih. Ona je rekla da on sa skoro osamnajst mora znat sam sebi napravit salatu i da je nedopustivo da to uopće pita. Zafalila san joj se i vratila se u kužinu. Tu san se opet podbočila sa autoriteton i rekla san mu da je nedopustivo da me uopće pita ko će mu napravit salatu, ali da kad već pita onda ću mu reć da neka je sam sebi pravi i da ko ga šljivi. Ovo da ko ga šljivi mi nije prijatejica rekla da mu rečen, nego san sama smislila kad me već krenilo to sa autoriteton. On je reka dobro. Sutradan kad san došla sa posla dočeka me cili ponosan i reka da je sam sebi pofriga šnicel ali da mu salata nikako nije uspila ijako je pokuša na sto načina. Kaže da je skroz samostalno uzeja krastavac iz frižidera, izriza ga na kolutiće ka šta je vidija da i ja radin, posolija i zalija uljem i kvasinom ali da je ispalo fuj. Onda je uzeja drugi krastavac i nariza ga na kockice jer je pomislija da je možda stvar u načinu sickanja, ali je opet okus salate bija fuj i onda je odusta. Ja san začuđeno otišla povirit te krastavce koji su još bili u pijatu na stolu, i otkrila da je srića materina pokušala napravit salatu od sirovih tikvica. Kad san mu ukazala na grešku, osta je zapanjen i zbunjen i reka da je njemu to sve nekako isto, i krastavci i tikvice. Mislin da ovo neću ispričat onin prijatejicama. Uostalon, šta ima veze, naučit će mali, tek mu je osamnajst. |