marchelina
31.05.2010., ponedjeljak
aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!
|
Odavno nisam napisala nešto blesavo. (bar se nadam, hehe). Malo sam listala ovaj blog unazad, i pitam se di je ono vrime kad sam imala po 27 upisa misečno? Sićan se, kad bi slučajno proša jedan dan bez nekog mog blogerskog literarnog ispada, judi su me pitali da jesan li dobro, boli li me šta, triba li mi pomoć i podrška, triba li zvat hitnu pomoć itd, itd. Listajući dakle stranice ovoga moga bloga, naletila sam na tekstove za koje san uvjerena da ih garant nisan ja napisala, toliko su blentavi. Međutin, nema šanse da ih je neko drugi napisa, pošto, koliko znan, niko drugi nema šifru za ulaz u moj blog editor. Malo me vata nostalgija za tim vrimenom kad sam pisala ovi blog ka da ga pišen samo za sebe, ka da ga niko neće čitat. Istresala sam ovdi i tugu i sriću, naizmjenično, ponekad sve to u razmaku od samo nekoliko sati. Pitam se što mi se dogodilo da sam prestala ovaj blog doživljavat ka misto di prva rečenica uvik zvuči ka "Dragi dnevniče....". Pa, mislim da znam otprilike. Ka prvo, metnilo me na onu cool listu. Bilo mi je, narafski, drago, svi smo mi tašti, i gode nam ajmo reć ka neka priznanja, prihvatila sam to svoje "kuliranje" veselo mada mi u biti nije puno značilo, puno više su mi značili momenti razmjene misli, osjećaja, zajebancije i svega ostalog sa ostalim blogerima i komentatorima. Međutim, ubrzo nakon toga, počela mi se javljat neka ka nelagoda, neki osjećaj da sad kad san na "cool", moran opravdat to na neki način. Sićan se da san prije cool liste znala doć i napisat naprimjer samo "aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!". E, i sad zamisli ono, na cool listi si, neko klikne na tebe, otvori se tvoj blog, a tamo piše samo "aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!". Eto. To mi je ka stvaralo neugodu, pa san počela razmišjat kako pišen, šta je značilo smrt mojoj spontanosti. Naime, ja ipak najboje pišen kad ne pišen za nekog ili za nešto nego kad onako bez ikakvog predumišljaja iskrcam na "papir" sve šta me u određenom trenutku spopadne, neopterećena pitanjem jel' to sad ka neka štajaznan književnost ili nije. Nije kriva samo ta cool lista, nego i to šta me počelo objavljivat vamo i tamo. I onda ja krenen pisat, pa se sitin da će to čitat ka i neki šta to oće objavit na nekin ozbijnin mistima, i pristravin se od same te pomisli. I odnija đava i tavu i jaja. Tako da san počela ozbijno razmišjat o otvaranju novog, anonimnog bloga di ću opet moć laprdat kol'ko mi duša išće. Dobro, u međuvrimenu san se i zaposlila, i svašta nešto, prikrcala se obavezama pa ne stižen danima ni otvorit blog. A fali mi to. Kvragu sve kad čovik izgubi svoje male gušte. Dobro, ako otvorin novi blog, javit ću vam. U stvari ne, neću vam javit.  Šta san ono u stvari tila reć sa ovim postom? Aha. Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!! |