marchelina

31.12.2009., četvrtak

Noć sa organima

Ae, ne bi ja bila ja da i zadnji dan ove godine (ne ponovila se) nisan imala posla sa organima. Ne sa ONIM organima, šta ste se odma počeli kliberit, lascivni stvorovi. E, da san bar sa tin organima imala posla, đavla bi se sad vama ispovidala!

Daklem, bila san sama doma jer je moj junior otiša kod svog čače provest ove dane. Inače se u ovom mom stanu ne osjećam najboje kad san sama, jer je to tkzv. nisko prizemlje, drugin ričima stan je toliko ispod razine zemlje i toliko duboko da ponekad, kad je bonaca i izrazito tiha noć, čujen Australce kako trču za klokanima, tamo doli ispod.

S vrimenom sam se više-manje navikla, ali uvik sam pomalo tjeskobna kad dođe noć, padne mi na pamet kako je lako uskočit u moj stan iz vrta ispred zgrade, pa poduzmen sve potribne mjere predostrožnosti: zaključan sva vrata dva puta, dobro zakračunam prozore, spustin roletne, navučem dekicu do nosa, ostavim lampu da gori cilu noć, i zagrlin svoju sritnu plišanu žirafu. Po danu nisan toliko infantilna, ali noć je noć, mogu se kladit da svi vi po noći imate neke sritne amulete kraj sebe, a po danu se pravite odrasli ka i ja.

Taman san dakle tribala zaspat uljuljkana dalekim topotom nogu Australaca i klokana, kadli resko zvono sa vrata mog stana propara noćnu tišinu. Ukočila san se još i prije nego šta san se uspila zabrinit. Zašto tijelo reagira brže od mozga? Skupim se ispod dekice, čvršće privinem žirafu uz sebe, i oslušnem u nadi da mi se zvono samo pričinilo. Ali ne. Netko je bio uporan, i agresivan.

Pa što mi je?- podviknem sama na sebe. Neću valjda sad tu drhturit ispod dekice ko zadnja strašljivica? Odlučno skočim iz kreveta i oprezno pročirim kroz onu rupicu na vratima. Ugledam nekog ženskog stvora, kako, klatareći se pijano, ljuto i sadistički maltretira moje zvono.

- Što hoćete?? - upitan, trudeći se da mi glas bar zvuči samouvjereno i neustrašivo.
- Otvaraj! Otvaraj! Di je on? Ha? Di je?
- Di je ko?!? - uzviknem ja zaprepašteno.
- ON! Tvoj prvi susid!! Otvaraj kad ti kažen!!

Shvatin da misli na onog mog prvog susida, onog istog koji mi je onomad pomoga izbacit onu pantaganu iz stana. Osim što mi je prvi susid, sve šta znan o njemu je to da živi sam, i da je najbolji profesijonalni izbacivač pantagana u Splitu, ako ne i šire.

Iživciran se.

- Neman pojma di je!!
- Ma šta nemaš pojma, otvaraj ta vrata kad ti kažen!!
- Slušaj ženo božja - dreknen opet - niti znan di je, nit' me briga, i pusti me na miru!!!
- Ma kome ti ženo božja, dat ću ja tebi ženo božja, otvaraj ta vrata odma!!!

I počne lupat šakama po vratima istovremeno zvoneći i zvoneći. Povučen se u kužinu, prestravljena. Umirin se, i odlučin pričekat da ode. A otići mora. Ne kaže uzalud ona stara narodna:"Sve šta u ponoć dođe na vrata tražeć' prvog susida, mora i otić".

Međutin, te stare narodne često i omanu, zna se. Omanila i ova, jer je stvor sve manijačkije zvonija i lupa po vratima.
Bar da imam broj telefona od nekog od stanara, ali nemam, nova sam u zgradi, i prilično nedruželjubiva. Niti koga znam, niti s kim pijen kavu, a kamoli da iman nečiji broj telefona.

Spontano okrenem broj policije. Pa ko će mi pomoć ako neće naši organi? Zato i jesu tu, ako se ne varan? Ovo spada, kol'ko znan, u narušavanje javnog reda i mira. Predstavin se, objasnin zašto zovem, izmrmljam adresu drhtavin glasom, i dobijem obećanje da će kolege za 5 minuta biti tu.

Prošlo 5, pa i 10 minuta, ali kolega nema. A stvor na vratima zvoni li zvoni, lupa i beštima. Lupa i moje srce. I onda prestane. Ne srce, nego zvonjava. Pomislin: Aha, sad će luđakinja nestati u noći, policija će doći, zaključiti da sam neka psihotična sredovječna manituša i još ću JA zaradit prijavu. Još će mi i pretražit stan pa nać onu plišanu žirafu kao krunski dokaz moje neuravnoteženosti!

Image and video hosting by TinyPic

Otrčim do vrata, počirim, a spodoba se teturajućim koracima penje uz skale u pravcu izlaza iz zgrade. Hvalatibože! Nisam to ni pomislila, ona se okrene na peti i navali opet na moja vrata! Sada me već obuzimala poprilična jeza. Pa di su policajci?!?

U to zvonjava opet prestane. Ukipim se u kužini, tik do konpjutora, kao da će mi fizička blizina tog aparata dati kakvu takvu sigurnost i osjećaj da sam nadohvat vanjskog svijeta i ljudi.

I onda opet zvono! Ovaj put još energičnije i još nestrpljivije! Ne mičem se, nek provali vrata, briga me! Pogledan u onu metlu kojom sam se branila i od pantagane. Pa mi padne na pamet onaj prvi susid koji me onda spašava od pantagane. Bar da iman njegov broj telefona, pa da mu kažen da mi dođe pomoć jer mi na vratima divlja neka pijana čudakinja i traži...a u kua, traži njega! Neće ići.

Zvono ne prestaje. Kvragu, dosta mi je!! Krenem prema vratima, pročirin, i ugledan uniforme! Presretna i sa olakšanjem otvorim, suzbijajući potrebu da im se bacin u zagrljaj.

Organi me prvo odmire sumnjičavim pogledom, a nakon toga utvrde da su oni, eto, stigli ZA DVIJE MINUTE, ali nisu našli NIKOGA niti isprid mojih vrata, niti na široj lokaciji. Zapitaju potom "u kakvim sam odnosima sa rečenim prvim susjedom".

Taman san otvorila usta da in rečen da s njim nemam ništa osim šta mi povremeno dođe ganjat pantagane po stanu, ali san se na vrime zaustavila, jer mi je neka intuicija govorila da bi me nakon te izjave jednostavno uputili na hitni psikijatrijski prijem

Nakon unakrsnog, krajnje sumnjičavog ispitivanja, zapisali su mi sve podatke, i otišli. Pogled im je bija takav da me začudilo šta mi na odlasku nisu još i dobacili preporuku: "I, nemojte preskakati uzimanje tableta, gospođo."

Deset minuta nakon njihovog odlaska, ona utvara se vratila, i opet navalila na vrata. Ovaj put je ipak brže odustala, pa sam se oko 3 ujutro uvukla tjeskobno u krevet. Žirafa me gledala izgnjavljeno i šutila. (uvik zašuti kad mi najviše triba).

Jedva sam uspila zaspat, međutim nisam dugo spavala, oko 5 sati jutros me probudilo - vlastito srce. Naime, lupalo je tako jako i tako brzo da sam mislila da sam gotova. Nisan znala da srce može tako jako lupat. Znan da je kucanje srca u principu dobar znak, tojest znak da je čovik živ, ali u trenutku kad postaneš intezivno svjestan tog kucanja, pomisliš da nećeš još dugo biti živ.
Iden sad ća, kod brata i neviste, zvali su me da kod njih proveden novogodišnje slavlje.

Znan da će im bit malo čudno kad me vide sa kuferom, ali ko in je kriv šta nisu precizirali do kad tačno traje novogodišnje slavlje. Šta se mene tiče, bar do Uskrsa se ne vraćan u ovi stan.
Valjda će ona čudakinja do tada pronać mog prvog susida...






  • "Ljudi nisu ni svjesni toga koliko ih stan u kojem žive i onaju kojem su odrasli antropološki određuje"-Gojko Bežovan. ja volim svoj stan, koji nemam, pozdrav ineida-svatko ima pravo na svojih pet minuta s.... (ineida 31.12.2009. 13:20)
  • dobro te pristravila, a? muc dobro je proslo! sve najbolje ti u Novoj želin i osmijeh od srca ostavljan! :) (ssibenka 31.12.2009. 13:41)
  • a viš, ja bi izašla! najgora varijanta je pokazat strah. a možda i grišim....
    Sretna ti Nova, Marchelina. Zdravlja. Sve drugo je nadomjestivo... (Wanda 31.12.2009. 13:47)
  • ineida
    u pravu si, ineida. Mislin da je krajnje vrime da odselim...

    sibenka
    je, moran priznat da nije bilo nimalo ugodno...blago rečeno. Fala ti, i neka ti Nova bude sritna i puna jubavi :)

    Wanda
    ne znan...čovik reagira instiktivno u takvim situacijama, i više ga satare strah nego sam događaj. Wanda, želim ti svako dobro u Novoj, a najviše ljubavi, sve drugo je nadomjestivo...:) (marchelina 31.12.2009. 13:51)
  • Po meni, zaključak ove priče je kako, osim radi organa, valja imati muškarca u kući i umjesto organa. E, da, i protiv pantagana... :-) (bigg 31.12.2009. 13:51)
  • bigg
    pa di si ti, čoviče?? :)
    Šta se tiče muškarca u kući, počinjem ozbiljno razmišljat o tome :)))
    Sritna ti Nova, Bigg...:) (marchelina 31.12.2009. 13:56)
  • Užasna i traumatična epizoda, kako je moguće da nisu vidjeli da ti je netko na vratima ako su došli u roku od dvije minute? U svakom slučaju, nadajmo se da nije susjeda u nekoj psihozi, sjetih se jedne 60-godišnjakinje koja je na pshijatriji završila jer je uslijed paranoidne psihoze umislila da su joj susjedi narkodileri i krenula im sjekirom razbijati vrata ... bespotrebno je uopće reći da susjedi od droge ni d nisu vidjeli, najobičnija obitelj. (romantales 31.12.2009. 13:59)
  • romantales
    Stvar je u tome što policajci NISU došli u roku od dvije minute, u što su me pokušavali uvjerit. Osim toga, u zgradu se može ući sa dva ulaza, tako da pretpostavljam da su se jednostavno mimoišli sa tom osobom. Možda ja ne bi ovu epizodu tako traumatično doživila da se i inače ne osjećam pomalo tjeskobno u ovom stjavascript: void(0);anu noću...moram odselit, definitivno.
    Želim ti sritnu Novu :) (marchelina 31.12.2009. 14:04)
  • a što je to "pantagan"?
    ma ta baba nije bila normalna..kad vidiš susjeda reci mu za luđaču.. ah.. mene je jednom neki lik pratio do zgrade,ja ušla i počela trčati po stepenicama i uletila u stan a on u zgradu htio uć..promrla sam od straha...užas..seli se odma !!
    evo tebi u novoj godini želim da odseliš :) (traženje sebe 31.12.2009. 15:38)
  • eh , koja si ti sretnica?!...tukac mi kaže kako nije te sreće da mu neka zalupa na vrata dok mene nema... (turimti 31.12.2009. 16:04)
  • Al nećete na rivu?
    Ne bude li kiše eto nas iz Trogira! :-))
    Želin ti da ti se ostvare sve želje i snovi! :-* (čiovka 31.12.2009. 16:05)
  • Nije dobro biti sam. Svako ti dobro u novoj 2010, a posebno ti želim dobro društvo. (dražeN ;) 31.12.2009. 16:41)
  • sigurno si zaboravila spomenut da si se taj dan dvaput udarila u lakat :)) HNY! (creativa 31.12.2009. 16:47)
  • A čoviče, šta se sve tebi nije izdogađalo otkad si u tin stanu?!? Pod hitno, traži drugi stan! :-)))
    Novi početak u novom stanu u novoj godini....baš zgodno, zar ne? :-)))) (gustirna 31.12.2009. 17:09)
  • Draga Marchelina, odnedavno sam te pronasla zahvaljujuci e-novinama. Uzivam u svakom clanku.
    Zelim samo da tebi i tvojim najblizim ( mislim i na citaoce) pozelim sretnu i bericetnu
    NOVU GODINU. (Arime 31.12.2009. 17:26)
  • a ja mislila da sam samo ja luda...sad mi je lakše...puno ti fala :D (Emi Gablo 31.12.2009. 17:55)
  • Čuj, ta spodoba je definitivno bila ili luda, ili pijana ili i jedno i drugo. Nije bilo razloga da ne uzmeš kantu vode, otvoriš vrata, zaliješ je, opališ nogom u guzicu i zaželiš Happy new year! (katalona 31.12.2009. 18:00)
  • A da si slučajno izašla i opizdila je metlom došli bi organi u roku odmah i još bi te u bajbok strpali. (windfuckersister 31.12.2009. 18:49)
  • uf, neću komentirat organe...
    jesu bar bili zgodni?

    sretna nova :) (Elle Woods Gone Brunnette 31.12.2009. 20:15)
  • A ja, pročitavši naslov, pomislih da si provela noć s organima: otkinutom nogom, komadom ruke, kojim prstom, uhom ili nekim takvim organom. Srećom pogriješio sam. Pa sretna ti Nova i manje susreta s organima druge vrste. (semper_contra 31.12.2009. 21:45)
  • Sretna ti nova godina sa željom da se u slijedećoj popneš nekoliko katova, za početak........ (kamena 31.12.2009. 21:50)
  • Sretna nova!!!(u svakom pogledu),Lp-Jasna (... 31.12.2009. 22:25)
  • Puno sriće i zdravlja! (geomir 31.12.2009. 23:55)
  • A 'bem ti...stvarno neugodno iskustvo! Pantagana ti je manje traume izazvala...uvik kažem da su beštije na dvi noge gore od onih na četiri!
    Najbolje da preseliš kod mene, sad kad je Ona otišla!
    Doduše...ne bi bilo loše da se s Njom posavjetuješ...nisam sigurna da sam manje traumatična od te spodobe pred vratima...hehehe...ali obečavam da ću redovito piti tablete :-) (Mare Prekobrojna 01.01.2010. 08:37)
  • želim ti sretnu novu godinu :-) (umorni klavijaturist 01.01.2010. 10:07)
  • Dakle...ni jedna nema bolje od naše policije...rekla bi jedna stara pjesma, a ja velim...Sretna ti Nova 2010... :-) ((Ne)pristojne erotske priče 01.01.2010. 11:20)
  • Želim ti sretnu Novu godinu1 Tako si me lijepo oraspoložila ovim postom. (žubor vode 01.01.2010. 11:46)
  • Ni ja nebi izlazila i ako se smatram hrabrom...nije ti bilo lako,ali sad je sve to prošlost...završilo u 2009 i ne vratilo se ! što se žirafe tiče, ja odavno razmišljam o plišanom medi ,možda ipak bude žirafa...još jednom sve samo najbolje i najljepše...zdravlja i ljubavi...u Novoj godini ... (builderica 01.01.2010. 12:23)
  • haha! ni u tebe nikad mira. sritna ti nova!
    i više sriće s onin organima, a ne ovima od sinoć! (delnice 01.01.2010. 13:05)
  • sritno i bericetno tebi i tvojima zelim (more~snova 01.01.2010. 13:07)
  • u mene je nesto izduzen vrat....mmm da.... (filozof 01.01.2010. 13:21)
  • ne zovu ih bezveze "organima". :)
    u 2010. ti želim sve što si želiš sama! (Đus 01.01.2010. 14:43)
  • Sretna Nova 2010-a godina... (Mrvicak 01.01.2010. 16:22)
  • bas neugodno iskustvo. a ti toj stakorcini tepas li tepas :))). da pantagana, micica mala..... stakorchina ! (fotkam, kuham, putujem... 01.01.2010. 17:05)
  • eto, umisto standardno, samo zdravlja i sriće ja ti još želin i preseljenje u neki ugodniji stan :)))
    nadan se da ćeš i tamo slušat noću drugi kontinenti ...možda afriku ovaj put?
    sritno marčelina :) (7 dana 02.01.2010. 12:35)
  • Žirafa je pozitivan lik. (dejmon 02.01.2010. 21:11)
  • biće bolje do godine!. sve najbolje u 2010! . novi mobiteli (sokolganijevolio 08.01.2010. 21:38)
  • Muku ti Marcelina! Tebi lupa na vrata, a i ja sam u visokom prizemlju (kojem se ovim putem matere spominjem i njemu i arhitektu, dapače njemu i oca!) pa mi se popel na oblok (funeštru) onomad, frajer iz druge zgrade. Sreća da sam već bila pred rastavom pa je bivši spal sam, a ja s klincima u drugoj sobi, e, a ovo: Nije namjerno, nafiksal se, taj kaj se popenjal i oblokal, pa je fulal prozor, trebal je ući susjedu na njegov prozor, kad si pijan, svi su ti prozori isti. A u nizu ih je 15, svi visoko prizemlje, mamu i to.
    A susjedu, koji usput rečeno ni ni doma bil, je špicname štakor jer mu je pokojnoj teti dok je bila na putu neka plemenita mišica izlegla kramu malih mišova u kuhinjskom uzidanom ormaru koji je glumio špajzcimer.
    A tada u cijelom jebenom Zagrebu nema mišolovke, a ja tada mlada, ono, zamoljena da to nađem. Ne miševe, to je imala, nego mišolovku. Pa velim nema mišolovke! Pa je bivši to lepo rešil z metlom, suseda je bila u to vrijeme s menom u mojoj kuhinji, di sam ja crkavala od smeha da jadni mali mišeki, a ona - joj, gospođa Seka, kak se morete šaliti z tak nečim.
    Draga moja, nismo zvali policiju (meni policija dolazi sama ili mi ju pošalje bivši, a oće i susedi, ali više nismo popularni, imamo takve dosijeje XY da se čudim da me još nisu zaprli). Usput, s obzirom da si znatno mlađa od mene, godište si mog bivšeg, u povjerenju: Ja spim s medvedom. Bijeli, ima črleni mašlek pod vratom i perverzan je. Kad se zbudim ili je na podu ili kod mojih nogu. A jebemu miša (može i pantiganu) imaš sreće da ti je brat blizu, moj je 650 km od mene, dok bi došla do njega bi došla i kineska nova godina. Tak da sam se nafiksala svime kaj sam doma imala i zbudili su me s petardama upo noći o ponoći, navodno su neki i zvonili, ali ništa, lagala sam kasnije da nisam bila doma. Oli san te jube malo utišila, an? A bilo bi mi drago. Ipak mi je Split bliže nego brat tam u tuđini. Pusa. (sekasmith 16.01.2010. 18:21)
  • << Arhiva >>

    DNEVNIK.hr10Nakon prijave pratite svoje najdraĹľe blogere i kreirajte vlastite liste blogera!Naslovnica