marchelina
27.11.2009., petak
Ovisnica
|
Iman prijatejicu koja misečno kupi bar tri para cipela. I poslin svakog takvog opsesivno-konpulzivnog šopinga dođe kod mene oprat savjest. Upadne mašući nekom sjajnom kesom, i cvrkućući:"Aaaajme, neš nikad pogodit šta san kupila!!" Meni je navr' jezika reć da znan šta je kupila, ali ne želin riskirat da me odalami kesama. Pa se, u skladu sa njenin očekivanjima, zagrcnen od iznenađenja kad iz one kesetine izvuče cipele. I stoički odslušan ono kako ona, naravno, nije krenila u šoping, nego kod mene na kavu. Pa je onda slučajno (moš mislit) prošla kraj te butige i eto. Ja san uvjerena da vlasnik dućana, kad je ugleda navr' ulice, bržen bolje stavi u izlog iste cipele kakve joj je proda zadnji put, znači prekjučer, samo druge boje, i napiše - SNIŽENJE. I garant cili svoj poslovni plan temelji na onoj kavi koju ona ka krene popit kod mene. Dođe mi da mu tražin proviziju. Za sve one salonke, balerinke, duboke, poluduboke, plitke, sa visokon, poluvisokon, punom i praznon peton, pa cipele za kišu, za buru, za snig, jugo i tramuntanu, pa cipele za ić u spizu, za svaku priliku, za svaki dan, za posebne prilike, za sprovode, vinčanja i razvode, i za ić na banku dignit kredit kad sve kune spizdi na cipele. Ne zaboravimo da ima i cipele za ić kod matere, za nać se sa bivšin mužon i za dočekat budućeg zeta. Liti za ić na more, ima posebne japanke za kupanje na Bačvicama, i za kupanje na Marjanu. Dobro, to već razumin. Nijedna žena šta drži do sebe neće ić na dvi različite plaže u istin japankama... |