malam

Gotov je godišnji. Hvala Bogu. Ista priča svake godine. Samo odbrojava dane. Od 10 do 1. A onda onaj osjećaj kada prođe Učku. Nema ništa bolje. Zna da konačno opet ide na posao.

Nažalost, mora koristiti godišnji. Da šefu netko ne bi poslao inspekciju. Država profunkcionira baš kad ne želiš. Nikada nije imao sreće.

Ponedjeljak. 6 ujutro. Jedva je dočekao jutarnji alarm. Još od 5 veselo vrti nogicama u krevetu. Otrovao se od kave za vrijeme godišnjeg. Vruće pa komarci. Od sna ni S. Onda te mama ujutro zove ne bi li saznala jesi se okupao i kakvo je more. „Nemoj plivat predaleko!“ Da ne govorim da je imao zaštitni faktor 50, pa su mu ostali tragovi prstiju na ramenima. Srećom u uredu svi moraju nositi košulje pa nitko neće primjetiti.

Prekjučer je pojeo tri kuglice sladoleda uz plažu. Još ga žuljaju u bedrima. Srećom na poslu ne stigne ništa jesti pa će ubrzo vratiti staru liniju.

Šteta što i 15.8. ne pada u nedjelju, a uskoro će i Božić.