Komentari

potok42.blog.hr

Dodaj komentar (15)

Marketing

  • AnnaBonni1

    haaaaaa.......genijalno, što reći nakon ovakve analize i korelacije između napisanog i čitateljstva za koje pišemo uostalom, jer bismo inače pisali u svoju bilježnicu u koju ne dopiru ni oči, ni riječi !
    Nisi spomenuo one, koji stalno pišu, iz dana u dan , novo ili reciklirano, ali tekstovi izlaze.
    Nisi spomenuo, da svatko od nas ima "svoju " publiku a to su oni, koji se međusobno redovito prate ( evo, ja sam tvoja publika godinama , na pr ako to uopće nešto znači u kontekstu teksta.)
    Treće, ovdje vlada osim privrženosti i "teorija reciprociteta ": ja tebi-ti meni - što nije ni kolegijalnost ni kvaliteta nego uobičajeno pristojno komuniciranje.

    Dalje- postoje tekstovi različito profilirani bez obzira na formu : tvoja stranica je poetska, @Vjetrova prozna,@Lastavičina slikovno-putopisna, @moja mješovita,@Supatnikova kritizerska .....Dakle, afiniteti temastski su različito intrigantni i kroz njih prolaze sve (gore spomenute) naše navike.

    Ti si pjesnik vrlo refleksivan u izričaju, urbane tematike, zgusnutih metafora , tvoje pjesme traže intuitivno tumačenje , izvlačenje misaonog na površinu, kod tebe "pčele ne lete od cvijeta na cvijet" , kod tebe se događa život amputirane radosti a duboke osjećajnosti s malim viđenjima oduševljenja koje < ako ga i ima prema bilo čemu > je tiho i prigušeno za razliku od @Dinajinog viđenja svijete ružičaste boje ljubavi, na primjer.

    Jedina mana tvog bloganja je nedostatak pozornosti koju pokazuješ prema mnogima : nemaš dovoljno vremena ili želje za "druženje" komentarima , mnogo toga ti prođe ispod radara kao i onima, koji te zbog toga ne prepoznaju u svoj tvojoj duboko misaonoj rječitosti , pa, i oni koji te pročitaju ne usude se ostavi bilo kakav komentar: Po mojem sudu, bolje je nikakav nego svakakav , bolje je u tišini biti s mislima, nego ispasti glasna budala.

    Blog je DRUŽENJE a za takvo što, pojedinac mora imati i volje i želje.

    Ende

    PS: nisam spomenula vrijeđanja, omalovažavanja, poniženja, pljuvanja koja se komentarima "šalju" jer to ne spada u kvalitetu tvog posta o bloganju

    avatar

    17.03.2025. (10:52)    -   -   -   -  

  • Dinaja.

    moćna je tvoje zgusnuće godina pisanja i komentiranja na blogu godinama... a uvijek si prisutan i u radosti i tuzi... tu si, divno je to... pišeš odlićno komentiraš konkretno i korekto... jednostavno budi tu...

    avatar

    17.03.2025. (11:19)    -   -   -   -  

  • AnnaBonni1

    Poslije @Dinaje i nježnih riječi upućenih tebi, moj podulji i iskreni komentar pada u vodu.........Zaboravi ga, briši zauvijek. Ne valja uvijek biti analitičan : treba gledati svijet preko svog uskog proreza za oči na hidžabu...........

    avatar

    17.03.2025. (11:30)    -   -   -   -  

  • morska iz dubina

    "Ljudi dolaze i odlaze. Neki imaju životne obaveze, neki se zasite,........"

    Svega u životu, svega na blogu, ta ljudi smo....i ovakvi i onakvi, tašti i ponizni, oholi i dobrohotni.....šarolikost je naše obilježje....

    avatar

    17.03.2025. (16:02)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Dobra analiza bloganja. Svi mi pišemo sebe radi, ali volimo
    povratni odgovor i iz toga proisteknu lijepa blogerska druženja,
    nekad samo virtualna,a često kasnije i realna. Zar je to malo?

    avatar

    18.03.2025. (05:52)    -   -   -   -  

  • mecabg

    Ne razumem pesnike, jednostavno, neobično mi je da ozbiljan čovek piše stihove.
    Onda naiđem na pesmu koja me dodirne, drugu, koja me promrda, i na kraju tresne i izvuče ono najbolje od mene.
    Zato nešto čitam nešto ne.
    odgovoriti na tuđe komentare, bilo pozitivno ili ne, mislim da je pristojnost., a na blogu nas ima svakakvih...
    Ne volim duge tekstove, ali ovaj sam dva puta pročitala...i bravo :))

    avatar

    18.03.2025. (06:58)    -   -   -   -  

  • bellarte

    Ma važno je da smo još tu živi i koliko toliko zdravi i pri zdravoj pameti..
    Naravno da ima blogera koji su tu konstanta i dobro da ih ima kao i onih povremenih, pa nekih koji bljesnu tu su pa nestanu s orbite.. Ali vrte se ko komete, ako ne izlete sa putanje...
    U kontaktu sam sa mnogim blogerima i icama koje znam uživo, jednostavno neki se zasite, neki su na drugim platformama.. kojih hvB.. Ima ko g..
    .., toga nije bilo pred 20g,kad smo mi neki počinjali, al još smo tu, nedamo se... Nekad češće nekad rijeđe, štaš.. To je život
    Dobro je dok se čitamo

    avatar

    18.03.2025. (09:32)    -   -   -   -  

  • konobarica

    Bloganje je individualno.
    Mislim da svatko ima priču za ispisati. Netko to zna, netko ne, netko piše slabije, netko fantastično.
    Po meni bitno je da svatko nađe svoj glas i izričaj i da nema vrijeđanja.
    Blogere za koje smatam da nisu moj đir, zaobilazim, ne čitam, a samim time i ne komentiram.
    Dogode mi se pauze pri bloganju. Tada obično nemam ili vremena ili volje. A onda kad se ponovno uhvatim pisanja shvatim koliko mi ono znači i koliko sam zdravija kad pišem.
    To je neko moj erazmišljanje.
    a glede ove objavie - ovo je odlična analiza. Možda se ne bih 100% složila s njom, ali u vrlo, vrlo velikom postotku bih.
    Hvala i do slušanja :)

    avatar

    18.03.2025. (10:54)    -   -   -   -  

  • Kockavica

    kako ono... nemam što dodati :)

    avatar

    18.03.2025. (11:20)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    nekad sam bila na blogu svaki dan, a zadnjih par mjeseci nisam ... ne znam zašto, jednostavno - dogodilo se

    avatar

    18.03.2025. (11:42)    -   -   -   -  

  • NetkoOdVas

    Neki dan sam "otkrio" da pišem(o) da bi nas drugi voljeli.
    A ne pišem više, pa si mislim....

    avatar

    19.03.2025. (00:51)    -   -   -   -  

  • Dnevnik jedne babe

    Volim pjevati, imam sluha - nemam glasa... To da imam sluha tvrdi moja uglavnom glazbena obitelj. Tko mi brani pjevati kad mi se pjeva? Doduše, trebam pripaziti koga ću izmaltretirati pa nisam za one supertalente. Na supertalente stižu i oni koji pojma nemaju i to je tužno jer nisu svjesni sebe. S bloganjem mi je slično: baš mi se piše, al si ne umišljam da sam spisateljica. Ima blogera koji jesu književnici ili talenti, ali zašto ne bi mogli blogati svi koji u tome uživaju?
    Uostalom, umjetnost je proizašla iz nečije potrebe da se izrazi, a tu potrebu imaju i neki koji nisu umjetnici.
    Komentiranje je teže jer ne vidiš sugovornika, pa možeš biti i krivo shvaćen. Stoga su važni pristojnost i poštovanje...

    avatar

    19.03.2025. (12:57)    -   -   -   -  

  • nema garancije

    Fino si ti to sve izanalizirao i sve stoji. Znam da je ovo mjesto između
    ostalog i za komunikaciju. Konkretno, imam periode kad mi nije ni do mene a još manje do komunikacije, ponekad sam u škripcu s vremenom, što znači da blogu pristupam prilično kampanjski. To za
    uvažene blogere nije način ali svi smo tu isključivo zbog sebe. Ne
    komentiram sve s reda, volim čitati dobru poeziju, volim i dobru priču,
    zadržim se u komunikaciji i s kritičarima svega, osobito ako znam da
    ni pola od onoga što pišu ne misle, vole provocirat. Ne kritiziram
    ljude koji pišu o čemu žele, svi imamo pravo na to. Osobno, pišem o svemu što mi je trenutno aktualno ili na srcu, komu to smeta?
    Ljudima je teško ugoditi, ne treba se ni trgati da se svidimo. Ima onih
    koji nas "vole" i čitaju, a ima i drukčijih, "svi idemo sa svojim žitom u mlinicu". Eto i od mene mali prilog:))))

    avatar

    21.03.2025. (15:44)    -   -   -   -  

  • dejmon

    Meni se čini da blog.hr nije nešto što se čita osim blogera koji su tu već davno i čitaju nekoliko svojih omiljenih pratitelja ili tek tako vole čitati sami sebe. Ja sam davnih dana počeo blogirati i imao sam volju nešto pisati, ali onda sam zaključio da to nema smisla jer sam izgubio volju da nešto kažem. I onda sam počeo crtati i vidim da se jedino preko bloga moji crteži nalaze na google tražilici. Ukucam Metric portreti blog.hr ( slike) i vidim mnoštvo mojih slika koje sam već zaboravio. A kada želim puno komentara na blogu napišem neki provokativan tekst i onda imam komentara i postajem bloger tjedna. Tako da sve u svemu važno je biti bučan i provokativan ako želiš pažnju, ali nije to smisao pisanja. Ili barem ja tako mislim. No, ono što je lijepo kod čitanja bloga jesu ponekad rijetki smisleni tekstovi nekih blogera. Ili poezija. Dobra poezija ponekad.

    avatar

    23.03.2025. (13:40)    -   -   -   -  

  • Galaksija

    Moram dodati da je ovo najbolja analiza koju sam pročitala otkad sam prisutna na ovoj platformi. Da bi riječ rekla. :) Voljela bih te više čitati u ovoj formi. Veliki pozdrav!

    avatar

    25.03.2025. (03:10)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...