Komentari

kintsukoroi.blog.hr

Dodaj komentar (15)

Marketing

  • Ypsilonka

    Dala si i previše i ne prestaješ davati.

    Davati i davati pa još malo davati. :))
    Toliko davati može samo majka, žena ne, ljubavnica ne, prijateljica ne!

    avatar

    18.12.2024. (20:30)    -   -   -   -  

  • Sarah

    A da..ramena sad opet nudim...njegovoj djeci.
    Za bljuckanje bar:-)) jadanje, tajne, slatke i one teške...
    Hoćemo li ikada imati ramena samo za sebe?

    avatar

    18.12.2024. (20:35)    -   -   -   -  

  • nema garancije

    Divna majčinska "litanija" s unosom srca koje samo dobra majka
    može poslužiti na pladnju ljubavi. Dajemo koliko znamo i možemo,
    koliko smo naučile i dobile, a oni se tešu sami iako se uvijek nadam
    da im u kutu svijesti čuči komad majčinog srca koje gura. Pozdrav:)

    avatar

    18.12.2024. (21:34)    -   -   -   -  

  • Ypsilonka

    Ne znam. Meni je izgledalo kako si ti u prednosti jer tvoj je svoj. Do toga ja imam još puno.

    Ne znam hoće li se to doživjeti? Da budu svoji. Pa ako se doživi biti normalan? :)))

    A ja bih jako voljela da to doživim makar koji dan. :)))
    Ti si jako požrtvovna.
    Mislim kako ću ja svojima kad postanu svoji i zatraže nešto pjevati : produži dalje, produži dalje...

    :)))

    avatar

    18.12.2024. (21:54)    -   -   -   -  

  • Supatnik

    Niko nije upropastio toliko ljudi kao majke :)

    avatar

    18.12.2024. (22:04)    -   -   -   -  

  • .Annabonni

    nećeš Ypsi: i ja sam to mislila i htjela pa čak i pokušala vrlo kratko odmorila misli i tijelo

    da bih sada kad mogu manje davala se puno bolnije i više

    Sarah, ljub ljepotice

    avatar

    18.12.2024. (22:07)    -   -   -   -  

  • Sarah

    @ bilo je teško, bilo je tako opasno da se toga ne smijem ni sjećati, kamo li pisati. A sada..sve što je vrijedilo stane u srce samo.
    @ joooooj...nije svoj!!! Muški strijelac:-P ovan u podznaku.
    To je spremno vječno na pizdarije raznih fela.
    Ne može se to pjevati nikada:-)) a probala sam u sto navrata. Uvijek bih zapela na pro...pa bi ispalo, probaj..i ode sve vrit:-) ovih je dana proslavio 31.
    A isto je kao da je 19.
    Samo ima jaču bradu. I misli da je pametniji.
    @ i popravilo također:-))
    @ majke ne znaju kad je dosta. Pusa Ane.

    avatar

    18.12.2024. (22:27)    -   -   -   -  

  • j.

    uf, uvijek se malo smrznem kada vidim da neke moje litanije ljude potaknu na nešto-nešto ovako lijepo; mislim, hočem reći, drago mi je to, kako ne bi bilo, ali je onako, i odgovornost, jelte

    mislim da se potpuno slažemo oko toga kako nema neke razlike u roditeljstvu majki i očeva kada je u pitanju to uspinjanje, pomaganje, a bome i izabiranje

    e sad, sve drugo što bih napisao, bila bi racionalizacija... možda tek ovo: ramena kad su prazna služe za uspravan hod i pokazivanje (možda još da se nakači kakav ruksak ili torba), ništa posebno drugoga... mislim da su upravo zato toliko i izbočena jer kako bismo mi ljudi živjeli bez tuđih ramena... :)

    avatar

    19.12.2024. (08:51)    -   -   -   -  

  • Dvi, tri riči...

    Ako majke sjebu sinove, očevi sjebu kćeri a bude nekad i kombinovano. ;) -ovo ide Supatnika, jer život...nije šara mačka. :D

    Ljudi koji se puno daju podsvjesno očekuju da ih se tretira na isti način, a dobiju roge.
    Tako da nema recepta koji je univerzalan.

    avatar

    19.12.2024. (09:01)    -   -   -   -  

  • Litterula

    neka bude što god poželi, to je najvažnije, sloboda odabira

    avatar

    19.12.2024. (09:52)    -   -   -   -  

  • Supatnik

    meni je bolja nevista nego sinovi, valjda su nju bolje odgojili

    avatar

    19.12.2024. (13:03)    -   -   -   -  

  • Sarah

    @ vjetre, ti si romantik, pa kako onda racionalno....za pokazivanje i torbu ;-)) ramena nam nose glavu, i čuvaju je često u nekim položajima, ne može se život cijeli svesti na pružanje podrške drugima..to ti kažem ja, koja u tome baš pretjerujem. Rekla sam danas prek telefona jednoj blogerici: stara, ja sebi baš falim!
    Falim si slobodna od drugih. Svih drugih. Fali mi salsa, dobra knjiga, film, serija, kazališna predstava, duge šetnje u samoći. Nikada si nisam toliko nedostajala. Zašto je to taKo i kada sam se to točno izgubila u bezuvjetnom davanju i trošenju svojih resursa na sve tuđe potrebe, ne znam, al željela bih to saznati.
    Inspiracija smo si, ovdje smo u korelaciji, inače bi pisali u svoje tekice :-))

    @ istina Dvitrija, hodam s tim rogima neprestano ;-) pomažući djeci i roditeljima bez ikakve zadrške, kao da ih na neki način učimo kako će ta pomoć možda nekada nedajblože zatrebati i nama. Moji se rodtelji nisu mogli snaći kada sam se ozbiljno razboljela. Bila sam razočarana, malo je reć. No osamdesetogodišnjaci ! Usrali su se od straha ! A trebao mi je od njih samo zagrljaj, prisutnost, govorenje da će sve biti u redu. Ništa posebno. Oni su negirali to moje stanje. Nisu mogli vjerovati da sam odjednom i preko noći, potrebitija od njih.
    Sin se nešto bolje snašao, al isto je bio usran.
    Grozno.
    Sada im i dalje svima pokazujem koja je to lavovska borba kada ti je stalo, a tvome je nekome nešto teško, bilo što. I kako prepreka nema. I kad ih kao ima puno. I dalje se nadam ( za mog sina) da uočava kako to ide. I moji unuci. I sve nade polažem u to, da ih učim tako, dajući se.
    Ako i ostanu rogi, a ebat ga. Znam da sam napravila sve.

    @ Litterula, e ne može. Upravo to ga život uči i mene pobija u svemu što sam ga dosad učila.

    @ Freš, svoju ja još promatram, poučena iskustvom. Mora mi se dokazati. Pokazati u pravom svjetlu kad stvari ne budu tako ružičaste. Draga je, uvijek dajem priliku, al više se ne zaljubljujem i ne oduševljavam lako kao prije.

    avatar

    19.12.2024. (19:54)    -   -   -   -  

  • j.

    Moji mama i tata nisu preživjeli šezdesetsedmu; u toj nekoj navodno prilično pouzdanoj statistici dakle nije mi preostalo nego još nekoliko godina. Dovoljno da brinem o sebi kako bih Nju doveo do penzije a sina do diplome i plaće. S ovim ablacijama, aortnim valvulama, trombovima, trista čudesa, neće niti to baš biti posvema lako; ratove i doprinos društva da ne spominjemo; ne treba tražiti previše; nekada su ljudi s time umirali u četrdesetoj. Nestati potom iz ovog svijeta u kojem ubijaju sedmogodišnjake nekako, što mogu, nije mi baš previše žao. Ne falim sam sebi, niti mi zapravo išta važnog fali; naživio sam se za barem trojicu :))), to je nekakav moj osjećaj. Kad čujem recimo svog vršnjaka kako bi u Novoj želio obrnuti neku od dvadesetipet-trideset, a tome sam svjedočio sada na pauzi čitajući u suzama vijesti iz Prečkog na mobu, ustanem i odem. Sorry, strefilo me, baš onak jako. Ne zamjeri.

    avatar

    20.12.2024. (12:24)    -   -   -   -  

  • Sarah

    I mene je. To je moj kvart, u kojem sam završila osnovnu.
    Pod dojmom sam, pa mi teško idu riječi. Al znam da će provalit iz mene ko bujica.
    Ti nisi star nimalo. Pa ne kužim rečenicu da si se naživio. Taj me dio rastužio.
    Pečem kroasane obitelji. Gledam ih pažljivije, nesvjesni su koliko su sretni.
    Mlada sam još toliko, koliko ih moram toga naučiti.
    Nešto će se pelcati, nadam se. To je moja misija.

    avatar

    21.12.2024. (10:17)    -   -   -   -  

  • TiFiT

    Posebno davanje sebe, ponekad i zadnjeg atoma snage... a opet, krenemo jače u novo davanje, svaki put iznova, bez razmišljanja. Jedinstvena ljubav. Majčina...

    I predivno i moćno opisano!

    avatar

    23.12.2024. (00:06)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...