Komentari

ffp2.blog.hr

Dodaj komentar (27)

Marketing

  • Blog@Blog

    Uh grdo si se razbila opet, žao mi je kaj ti se to dogodilo. Nitko nije zaslužio bolesti, prijelome, iznenadne smrti... nisi ni ti.
    Nemreš se sad predati. Grdo je ali budeš se borila jer ti si neuništiva. Ti si super ženska.
    Smršavila si tak smrdana, trebalo je to znati.
    Mi smo tu uz tebe.

    avatar

    16.06.2024. (22:29)    -   -   -   -  

  • luki2

    Ajoj!:((( Žao mi je, ali znam da ceš se opet izboriti i da ce sve biti u najbolhem redu. Pehovi se dogadjaju, ne samo Tebi....Čini mi se čim čovjek više pazi - tim je gore....pusti - otpusti....Ljubim!

    avatar

    16.06.2024. (22:45)    -   -   -   -  

  • Flekserica

    Hvala @blogi, ali stvarno sam na dnu. Čeka em duga duga noć, sa svim crnim mislima koje idu uz to. Ovo me je doslovce zatuklo, ne znam kako dalje, još manje kako za početak preživjeti ovu noć.

    avatar

    16.06.2024. (22:49)    -   -   -   -  

  • Flekserica

    hvala @luki

    avatar

    16.06.2024. (22:50)    -   -   -   -  

  • Annabonni

    Ovo JEST malo na granici mogućeg : čitam i ne vjerujem u pročitano, ali vjerujem tebi.

    I neću te tješiti: bol ćeš izdržati, noć dijelom probdijeti , noga u gipsu će zarasti , ali bogamu, odustati nećeš.
    Odustajanje je za slabiće a ti si ovih proteklih mjeseci od nemogućeg došla do svega mogućeg i normalnog.
    Javljaj se

    avatar

    16.06.2024. (22:51)    -   -   -   -  

  • Flekserica

    @annabonni, na fizioterapiji se vječito bojim da ne napravim neki krivi pokret i terapeutkinja mi kaže uvijek: pa kolika je vjerojatnost da se opet nešto desi?! I evo ti ga sad. Sad više najbolje sa ne izlazim iz kuće i kreveta jer meni će se uvijek neko novo sranje dogoditi.

    avatar

    16.06.2024. (22:59)    -   -   -   -  

  • Mariano Aureliano

    Uf, jao. Žao mi je. Mislim da je ipak silno važno da ne kloneš duhom. Možda je sada trenutak da vratolomno zaroniš u svoju dušu i ondje otkriješ neke nove krajolike. Želim ti što brži i što bezbolniji oporavak.

    avatar

    16.06.2024. (23:44)    -   -   -   -  

  • VladKrvoglad

    Unazad nekoliko godina, 5-6, doziveosam istu stvar (malo drugacije povrede, ali sranje za sranjem, za sranjem...)
    Nazalost, i danas imam posledice i morao sam da promenim nacin razmisljanja: kuda god krenem, odredim ekstra vreme na ono za koje znam da bi bilo potrebno. Pa onda dodam jos 15 minuta...
    Hodam polako i polako i vracam neke od kvaliteta zivota koje covek ima kad je relativno zdrav. Niko u stvari ne kapira koliko je svakodnevna 'normalnost' baza jednostavne srece u zivotu...
    Jedina kondiciona vezba koja mi je ostala je plivanje (i naravno, grad je odlucio da renovira bazen ove godine, a kako je pocetak renoviranja kasnio 2 godine, mislim da ce najavljeni zavrsetak radova isto kasniti bar godinu dana...upravo su poceli i totalnu rekonstrukciju moje ulice, takodje je rok za zavrsetak: 2 godine...i sad skakucem, preskacem i obilazim hrpe materijala, pumpe, ograde, blato... da je prava milina koliko to omogucava neki novi pad, neko novo pucanje misica, zgloba i slicno...)
    Sreca da je grad dosta veliki, pa sam nasao drugi bazen ne tako dobar, ne tako blizu, ali hebiga...sta je tu je.
    U svakom slucaju: moras u sebi prihvatiti tu 'privremenost nemobilnosti' i gurati polako dan za danom, kako si radila 8 meseci.
    Polako ces telo nauciti da ne zuri i ne pokusava da ostvaruje istom brzinom tvoje misaone planove, kako si radila celog zivota, kako si i sinhronizovala telo i intelekt da rade...jer to je recept za novi pad! Uspori!!!
    Nakon nekog vremena ces skapirati kako da uz minimum pokreta odradis mnogo vise nego sto sad mozes.
    Aj, zelim ti brzo sredjivanje duha. A i tela, naravno.

    avatar

    16.06.2024. (23:50)    -   -   -   -  

  • Flekserica

    @mariano, ne znam što više otkriti. Jutros sam za doručkom rekla dečkima kako je strašno bilo biti u bolnici i ne moći se sam oprati. I evo me sad opet tu, ovisna o tudjoj pomoći, razmišljajući kako izdržati bez vode, da mi ne treba noćna posuda. Nema ništa goreg nego biti ovisan o tudjoj pomoći, to je gore od boli i operacije i nove besmislene rehabilitacije. Jedino što mi pada na pamet nakon svih sranja koja sam dosad proživjela (i opet nije kraj tome nego još jedan početak) je da bi bilo najbolje da sam onomad davne 1968 krepala od meningokokne sepse, od koje nomalna djeca uglavnom umru. Ali ne ja, mene drži ta neka sila kao pokusnog kunića, isprobavajući na meni sve što ide i ne ide, valjda da vidi koliko još mogu izdržati. A ne mogu više, nakon ovog ne mogu, jednostavno ne mogu. Da i izdržim, čemu? Dogodit će se opet i opet i opet.

    avatar

    17.06.2024. (00:01)    -   -   -   -  

  • Ypsilonka

    Lom noge je ipak nešto lakša povreda od prošle.

    Imaš neki peh, da, ali život je kurvin sin, to smo zaključile.
    Meni je osobno puno draže da si slomila nogu nego da je Ištvan tu napisao da te opalio srčani.
    To s troškovima je glupost. Da, novaca nikada nema viška, ali jebeš novce dok si tu.

    Ima gore od toga, puno.

    Nije ugodno, tako je kako je.
    Ima nešto dobro u svemu, makar ćeš više pisati.
    Ništa se ti nisi slomila psihički. Pala si u k, normalno, nakon svega, ali daleko je to od sloma i nečega što zaslužuje slom.
    Volvo je još raspoloživ za Švicu ako zaista misliš kako je to tvoj kraj! ;))
    Da se ne patiš, evo i benzin ti šenkam ! :P

    avatar

    17.06.2024. (00:27)    -   -   -   -  

  • Flekserica

    @vlad, žao mi je da ti je (bilo i još traje) tako kako je. Nije lako naučiti se na ograničenja i prihvatiti ih. Meni je ovo dosad već teško palo a tko zna šta me sada čeka dalje. Ne vjerujem da ću ikad više biti kao prije. Fizički bi možda nešto još i bilo od mene, psihički mislim da je ovo sad ona točka kid koje nema povratka. Ne mogu, ne mogu više.
    A ovo sa bazenom… Eto, tako je kod nas unutarnji bazen zatvoren prije više od mjesec dana jer je počela sezona vanjskih bazena. Na papiru i datumom, ne i vremenom. Tako mi se ovo sada i desilo. Da sam išla plivati, vjerojatno ne bi.
    Tebi želim čim više normalnosti, barem mrvicu više nego sada.

    avatar

    17.06.2024. (00:29)    -   -   -   -  

  • Flekserica

    @ipsi, ne znam što još reći na sve skupa. Uz sve ono ovdje napisano, ima još i problema o kojima nikada nisam pisala (i neću jer ne mogu) a koji me žderu. I sad ovo. U svemu je dobro jedino da je Volvo još tu, bojala sam se da si ga prepustila mužu :)

    avatar

    17.06.2024. (00:37)    -   -   -   -  

  • Ypsilonka

    Nisam volvo je moj, niš se ne sekiraj! :))

    Se bu dobro moja @Fleksa.
    Ostavljam ti jednu pusu prije posla.

    avatar

    17.06.2024. (05:22)    -   -   -   -  

  • stara teta

    nije utješno, veli se da vrag ide na velku hrpu srat. to će reći ne da je netko hrpa govana, nego da mu se nakalemi još problema na postojeće. to zna većina nas ovdje.

    nije utješno ni to što si dosad savladala sve kaj te snašlo (dobro, nekaj je očito još na čekanju da slistiš). jer boli sad, i do daljnjega. nego je sjajno to što si takva kakva jesi, a sad možeš klet i jaukat i cvilit, imaš puno pravo, pasmater svima i sistemu i doktorima i gubitku vremena i zajebanciji sa šekretom i kojekakvim stacionarnim prislinim položajima, i nemoći i ovisnosti o nesnosnim situacijama jel će neko mrdnut kad ti treba ili će te ostaviti da svisneš od žeđi, ukočenosti, prignječenosti, postoperativnog mamurluka i čekanja da dojdeš na red. ok. zapravo, sve to nije ok, ali prošvikat nećeš sigurno! i znaš u dubokoj dubini duše svoje da moraš i da budeš sve to napravila. nije to pitanje života ili smrti. nego racionalne raspodjele energije koje imaš. još uvijek imaš. i imat ćeš. jer ne misliš hmreti, taman posla. a to kaj misliš da je kraj s tvojim žifcima, znaš da je to samo stilska figura koja ti olakšava da izbaciš taj gnjev nepravedno osuđenog, koji je već prošao svoju karmu. no, dobro, neću više blagoglagoljati, jasno ti je. pa sad lijepo piši u detalje što ima, nemremo te sokolit ak ne podijeliš svoje patnje u našu empatičku mrežu podrške i suosjećanja.
    a za krvoglada, eh, bila bih sretna da smijem u bazen. a ne smijem. tkao mi preostaje samo da čekam godišnji i da se malo zbrčkam u moru na par dana. svaka hiža svoga križa.
    pusek, rojžica, buš ti još tancala i pentrala se na himalaje. dobro, na neko brdo u švici. :))))))

    avatar

    17.06.2024. (05:42)    -   -   -   -  

  • Flekserica

    @ipsi, cijelu noć sam probdijela, oka nisam sklopila. Toliko sam umorna da ću poludit a ne mogu zaspati nikako ležeći na ledjima. Ne znam šta da radim. Taman sam počela normalno spavati po noći nakon svog onog prvog cirkusa i sad ovo. I tebi pusa.
    @teta, kod mene se kalemi već 20 godina. Najprije smo bili mi u problemima, onda je nama krenulo ali su počele drame sa starcima, koji su u medjuvremenu i umrli, što je pak pogodilo sve nas troje, toliko da smo i sin i ja išli na psihoterapiju, onda je došla korona i smrt šogora kao posljedica sporosti i nedovoljne zdravstvene skrbi za ne-corona pacijente, pa sam ja skoro izgubila nogu, izvukla se i sad ovo. Ležim, gledam u strop i ne znam što ni kako dalje. Ne znam bojim li se više operacije ili onoga poslije. Dečki moraju na posao, što ću ja sama ovdje bez ičije pomoći sa slomljenom nogom koja mora mirovati? Sveki sad ne može doći, njoj je sezona vrijeme za nešto zaraditi na gostima, sestra radi i ima svojih problema kao samohrana majka. Ne znam, stvarno ne znam kako ovo sada da preživim.

    avatar

    17.06.2024. (05:59)    -   -   -   -  

  • stara teta

    dalje ionako nemreš dok te ne skrpaju. ionako se svi skrpavamo. a tebi ispadne grah da je sve nekak segmentalno, na rate. jedva otplatiš jednu, naiđe drugo. do guše u kreditima. onda odradi ovaj bijes, do daljnjega, koliko god možeš. a onda, opet na rate, čekaj da se događa. znaš da je uvijek lakše kad se dogodi nego dok čekaš. to te ždere. a sve one tehničke stvari, od nepomičnosti, boli, ionako ih moraš proći, nemminovne su. bit ćeš sama u svemu tomu i post festum, ne brini za svoje, oni imaju svoje putove i snalaze se. ti ćeš onda mirovati, odmirovati, pisati romane, autobiografiju, čitati lijepe knjige, gledati telku dok ne staneš na svoje noge. bez brige, moći ćeš do zahoda. a to kaj se nebuš baš o daljnjega prekomforno osjećala, sjeti se da je bilo i teže. u nekom drugom smislu, ali puno više straha i svega gadnoga. bez brige, buš se snašla. sad treba odraditi ovaj bolnički operacijski dio. na ostalo ćeš misliti sutra. preksutra. ima dana :))) dum spiro, spero.

    avatar

    17.06.2024. (06:44)    -   -   -   -  

  • Flekserica

    @teta, ajoj da znaš gdje sam ja već u mislima i koje scenarije sam prošla u glavi i još ču prolaziti. Ja to ne mogu isključiti, samo se vrti i vrti dalje

    avatar

    17.06.2024. (07:14)    -   -   -   -  

  • Blog@Blog

    Nadam se da doktor bude došao u vizitu s dobrim vijestima.

    avatar

    17.06.2024. (09:58)    -   -   -   -  

  • Ypsilonka

    Pa sad ih opet možeš tražiti šarene pilule!
    Taman imaš dobar razmak da se ne navučeš! :))

    Reci im da ti je svega dosta i da ti daju neke vesele! :)))

    Čitam naknadno da ne znaš kako da preživiš. Imat ćeš štake moći ćeš se kretati po kući, sad koji dan će biti mirnije.

    Nakon toga pišeš, zoveš frendove na kavu, platiš ženu dva sata dnevno da ti obavi nužne kućanske poslove, platiš je svaki drugi dan...
    Čitaš knjige koje nisi stigla, usavršavaš jezik koji nisi stigla, planiraš go kad skinu gips, sjediš na stolici i spremaš ladicu koja to čeka godinama....nastavi niz.

    avatar

    17.06.2024. (10:08)    -   -   -   -  

  • Flekserica

    @blogi, doktorica je bila ali sad čekam kirurga koji odluĉuje kad operirati :(
    @ipsi, meni se sad samo dvije stvaro motaju po glavi: a) što ako ostanem.bez noge, tko zna što se još može zakomplicirati i b) strah od narkoze. Sve drugo je trenutno tako daleko. I sad se žderem jer sam nam sjebala putovanje u rujnu. Tako sam se veselila jer smo trebali skupa sa sinom ići u Englesku i Škotsku. Jednom smo već planirali skupa otići u Grčku i onda je došla korona. Ovaj put sam ja upropastila stvar.

    avatar

    17.06.2024. (10:33)    -   -   -   -  

  • Ypsilonka

    Danas operiraju s lokalnom dakle ne totalnom dok mijenjaju koljeno, stvar dogovora s anesteziologom.

    Misliš da može kompliciranije? :))))
    Oladi, do rujna si nova. Fraktura kostiju prolazi za tri tjedna, osobito ako nisi ništa pomakla. Ista noga, druga noga?

    Provjeri osteoporozu, kako je pukla od udarca u štengu? :0

    avatar

    17.06.2024. (12:44)    -   -   -   -  

  • Flekserica

    Ista noga, samo sada prijelom a ne iščašenje.
    Nisam lupila u stubu, pala sam preko nje, nisam je vidjela, pala sam u dubinu.

    avatar

    17.06.2024. (12:56)    -   -   -   -  

  • Dvi, tri riči...

    Mislila sam da si objavila reprizu prijašnjeg posta kad sam te tek krenula čitati.
    Pod šokom si, pod vrtlogom emocija negativnog predznaka i zato ti se čini da nemaš snage.
    Imaš je na sreću, utrenirao te život - nažalost, kao i mnoge od nas.
    Nisi ništa kriva... To si ne predbacuj.
    Provjeri, kad bude mogućnosti, vid.
    Nisam medicinarka ali mi intuicija govori da je možda tu problem.
    Ili se zaneseš u mislima, pa gubiš percepciju prostora i posljedično, tlo pod nogama.
    Prvo se dobro naspavaj...makar uz pomoc pilsa.
    Sve ce biti dobro.

    avatar

    17.06.2024. (22:19)    -   -   -   -  

  • Flekserica

    @dvi tri, ma problem.je ovaj put bio kak u crtiću kad lik napravi neku spaćku, okrene se veselo i onda padne u šahtu :) tako sam ja pazila kako silazim sa trake za hodanje i sva sretna krenula dalje ne oćekujući još jednu stubu :(

    avatar

    18.06.2024. (05:07)    -   -   -   -  

  • konobarica

    Najiskrenije mi je žao Fleksi...
    Iako se ne mogu otet dojmu da is malo pohitala u taj oporavak preitenzivnim vježbajnem...
    U svakom slučaju brz ti oporavak želim

    avatar

    24.06.2024. (11:42)    -   -   -   -  

učitavam...