Komentari

kintsukoroi.blog.hr

Dodaj komentar (24)

Marketing

  • morska iz dubina

    Da, okupat se u moru vlastite brige za sebe....to još moram i ja naučit..:-)

    avatar

    20.12.2022. (08:06)    -   -   -   -  

  • kako_ti_kupus

    rastužila si me :(

    avatar

    20.12.2022. (09:25)    -   -   -   -  

  • Dvi, tri riči...

    jako lijepo, Sarah... :*

    avatar

    20.12.2022. (09:45)    -   -   -   -  

  • agava

    vrlo dojmljivo s porukom dubokom....lp

    avatar

    20.12.2022. (09:54)    -   -   -   -  

  • Sarah

    @ svakodnevna lekcija, Morska:-*
    @ divan link Kupus:-* zašto sam te rastužila??
    @ hvala ti Dvitri:-*
    @ tnx Agava:-)

    avatar

    20.12.2022. (10:44)    -   -   -   -  

  • Sarah

    školicaaaaa

    Ajmooo:-))):-*

    avatar

    20.12.2022. (10:47)    -   -   -   -  

  • Kolumbina

    oduševljenaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

    avatar

    20.12.2022. (11:02)    -   -   -   -  

  • Sarah

    :-):-*

    avatar

    20.12.2022. (12:16)    -   -   -   -  

  • Ypsilonka

    "Dođi, dođi, razbit ću te"

    Do tu sam ozbiljno čitala, onda sam prasnula u smijeh! :))

    Ma mislim, gore si dijete nego ja! :)))

    P.S. Razumijem kako je tematika ozbiljna, a ne mogu da se ne smijem! :))) Uff....

    avatar

    20.12.2022. (12:50)    -   -   -   -  

  • Sarah

    :-)))) pa ples je igra. Život je igra! Okrutna često, bolna i nepravedna..bez pravila...al igra.

    Tvoj post sam si isprintala i podvukla najvažnije.
    Ko u školi.
    Toliko o meni;-)

    avatar

    20.12.2022. (13:09)    -   -   -   -  

  • kako_ti_kupus

    zato šta me diraju ljudske sudbine, jako, a ja tu ne mogu ništa promijeniti. možeš mi se i smijat ali to me silno rastužuje, silno :(
    a sad si me toliko takla da iden objavit blagdanski post

    avatar

    20.12.2022. (13:09)    -   -   -   -  

  • Sarah

    @ jel i moja?:-)
    Građena sam od ludo dobrog materijala. Na svaki kilogram tuge, umiješam dva kilograma samoironije i naivne vjere u čuda. Pa uvijek na kraju ispadne dobro!
    Bog čuva bedake i malu djecu..a ja sam oboje.

    avatar

    20.12.2022. (13:12)    -   -   -   -  

  • Ypsilonka

    Imaš i onu Dobar i lud su si braća!

    Dobro se širokogrudno dijelilo, dijelilo se kapom i šakom, bacalo se, istrpavalo, grabilo....
    Ništa nije ostalo! Vreća je ostala prazna! :(

    Vreću se sad puni darovima! :)
    mirisnim
    šarenim
    slatkim
    opojnim
    ljubavnim..... (po osobnom izboru)!

    Tko u vreću ne trpa njega pred zid i tra ta ra ta ta, beng!

    :)))

    avatar

    20.12.2022. (13:30)    -   -   -   -  

  • kako_ti_kupus

    ne. ti se za sebe znaš pobrinuti isto ka i ja i mnogi drugi. diraju me sudbine onih koji tu mogućnost nemaju, odnosno nije im pružena prilika

    avatar

    20.12.2022. (13:38)    -   -   -   -  

  • Sarah

    @ i opet darovima za druge!:-) punimo...a što smo sebi pripremile? Imamo li uopće vreću za sebe?
    @ dobro, mislila sam da te moja priča ražalostila...jer ja sam te takla za blagdanski post ..@ Dvitri ti je zanimljivo napisala, svi smo mi bili u situaciji, ili ćemo tek biti, da palimo zadnje šibice, kako bi se malkice ugrijali..iz tog i takvog vremena, dobro pamtim ljude koji su mi upalili - radijator. U malim stvarima, možemo nekome biti peć. Ja kad pitam- kako mogu pomoći, onda to i vrlo ozbiljno mislim.

    avatar

    20.12.2022. (17:43)    -   -   -   -  

  • Supatnik

    Jednostavnost je pogrešno tražiti bilo gdje osim u sebi, nalazi se odmah desno od bezuvjetne ljubavi preko puta ponosa, ljudi često brkaju pojmove pa pričaju o nekoj ljubavi prema sebi, ponos na sebe je ključan.

    avatar

    20.12.2022. (19:03)    -   -   -   -  

  • Galaksija

    Fantastična si, S. :)))

    avatar

    20.12.2022. (19:03)    -   -   -   -  

  • Sarah

    @ nije loše, Supatniče. Činiti sve da budeš ponosan na sebe.
    @ a hvala ti Gala:-*:-)

    avatar

    20.12.2022. (19:31)    -   -   -   -  

  • j.

    Dobar bi bio svijet u kojemu bismo sami sebi s veseljem bili dostatni; za mnoge pretežno žalosne sudbine i to je vrlo visok doseg - a ljudi teško da su za suprotno baš uvijek i samo sebi krivi; uostalom - tko je taj tko bi sa sigurnošću i smirenošću mogao uvijek prosuditi o tome.
    No, čovjek se o čovjeka brusi - pa zato sami ne umijemo baš uvijek biti veseli. Jednom nas k nekome vuče puki interes, pa mislimo da ćemo uza nj povećati svoj ugled, zadovoljstvo, spokoj; drugi puta nekoga pak tek okrznemo pogledom, da bi nas obilježio za dugo vrijeme pred nama - spremni da od snage njegove pojave učimo, izgradimo svoju novu snagu i slijedimo je: sami, lijepi i važni.
    Naći mjeru između tih dvaju puteva kao da je neka čarobna formula; na koncu prihvatimo čovjeka do sebe - samo ako nas toliko ne povrijedi da od njega valja pobjeći - kao putnika među oblacima jednakog sebi.
    Na konac puta, ipak, stići ćemo van svake sumnje - sasvim sami, goli i neskriveni. Što manje bili ovisni o ikome, a što više pomireni s onime što nalazimo u sebi - moći ćemo priznati da naše bisage nisu sasvim prazne.

    avatar

    20.12.2022. (19:32)    -   -   -   -  

  • Lilianke

    Koji tekst, koji tekst!!!
    Da, kad nam jedno prestane biti stalo kako na van izgledamo..................

    avatar

    21.12.2022. (10:55)    -   -   -   -  

  • Lilianke

    Ukrala sam ti malo stihova....... oprosti :**

    Kitim se tuđim perjem, al kad je tak dobroo

    avatar

    21.12.2022. (11:10)    -   -   -   -  

  • Sarah

    @ tebe j.moram pažljivije još pročitati...
    @ Lili, nije krađa! Kad sam ih pisala, sjetila sam se i tebe...tako da su zapravo i tvoji:-) uzela si svoje:-*

    avatar

    21.12.2022. (13:37)    -   -   -   -  

  • Mariano Aureliano

    Veoma zanimljiva pjesma, prava magija izbija iz nje. Vrlo bih rado saznao što te je nagnalo da je napišeš, koji su joj motivi prethodili. Dala si poetske prečace do čistog Značenja.

    avatar

    21.12.2022. (22:06)    -   -   -   -  

  • Sarah

    @ "Jednom nas k nekome vuče puki interes, pa mislimo da ćemo uza nj povećati svoj ugled, zadovoljstvo, spokoj; drugi puta nekoga pak tek okrznemo pogledom, da bi nas obilježio za dugo vrijeme pred nama - spremni da od snage njegove pojave učimo, izgradimo svoju novu snagu i slijedimo je: sami, lijepi i važni"
    Dođe i vrijeme j., kad osjećamo da treba ići dalje, kad naučiti u tom odnosu više ništa nemamo novo...nemamo jasan put pred nama, al ostanak bi bio mučenje.. bolno je otrgnuti se jer postoji nešto anatomski sraslo s nama, a zove se navika.
    Tuga hvata ta vrat, al znaš da bi ti dalje samo štetilo..
    @ poetski prečaci:-) samo za posebne čitatelje...koji tvrde btw kako ne znaju čitati poeziju;-)
    Prethodilo je đembanje, slušanje bubnjanja, plesanje.
    Divljina. Predivno vraćanje sebi. Možda tamo gdje sam stala.

    avatar

    22.12.2022. (20:34)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...