Komentari

izmedu.blog.hr

Dodaj komentar (12)

Marketing

  • NF

    zbilja moćno pišeš, ti i blogerica pg imate sličan izričaj, jezgrovito udarate, plavi golub inače piše od početka ovog bloga, nažalost sve rjeđe, ponekad se čitajući zamislim pa vas pomješam :D

    avatar

    25.07.2019. (10:51)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    sjećam se tog 15.7.2014. kad sam saznala dijagnozu i htjela viknuti iz petnih žila, ali tad sam čula najtiši šapat na svijetu, ali bio je najjači i .... od tada je sve drugačije

    avatar

    25.07.2019. (11:13)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    moćno... tvoje... ushit... da, to si ti... :)

    avatar

    25.07.2019. (12:24)    -   -   -   -  

  • Sarah

    Baš. Nekad se treba borit i nema mjesta suzama.

    avatar

    25.07.2019. (14:28)    -   -   -   -  

  • eum

    Dobra pitanja u pomalo izgubljenom svijetu!

    avatar

    25.07.2019. (16:43)    -   -   -   -  

  • teuta

    Pitanje na koji ne postoji odgovor. Ništa se ne događa bez razloga. Treba se suočiti iako to ne garantira uspjeh.
    Divno napisano!
    LP šaljem.

    avatar

    25.07.2019. (18:14)    -   -   -   -  

  • Grunf

    Kada @NF hvali ja naćulim uši,
    pa čitam ponovno, i ponovno,
    i to s jako dobrim razlogom ;)

    avatar

    26.07.2019. (00:08)    -   -   -   -  

  • jeka

    Ljudi nekada ne znaju ,naučili su tako,dio je njih...i sama ponekad bezrazložno pustim... ali otrijeznim se začas. Dođd s godinama.

    avatar

    26.07.2019. (11:19)    -   -   -   -  

  • D-A-S

    Lakse je narikati nego nesto pokrenuti i uciniti
    Lp.

    avatar

    26.07.2019. (23:46)    -   -   -   -  

  • easy

    Ne, ne znam plavog goluba. Nisam tada bila na blogu, nije bilo vremena..:))

    avatar

    27.07.2019. (10:27)    -   -   -   -  

  • Lilianke

    '..........Zašto tonemo tamo gdje imamo moć sve promijeniti?
    ..............'
    Pišeš li o osobama koje kukaju jel su lijene preuzeti odgovornost za svoj život
    ili o osobama koje kukaju jer se ima oko čega kukati?
    Ako je o ovom drugom, onda da i ja nešto reknem:

    Pitaj Majku iz Šume Striborove, zašto odabire ne proći kroz vrata koja vode u selo njezinog djetinjstva.
    Zato što to podrazumijeva zaborav
    (potiskivanje,odbacivanje, neuvažavanje iskustava koja nas čine zrelima, koja nas čine onim što do sada jesmo u korist 'zabavnog, bezbrižnog, mladenačkog, beziskusnog-zato djetinjstvo' života)
    na sina i svu muku koju joj je priredio.
    Jel majka zato mazohist?

    Ona odbije mladenačku, bezumnu opciju,
    integrira muku u svoj život
    (voli i ne odbacuje sina unatoč svemu što je priredio)
    to prihvaćanje je je djelo njezine Ljubavi.
    Ona prihvaćanjem
     spasi (sav i svoj osobni!) Svijet.

    (Nestade čarolije, i Šume Striborove, i guja utekne pod kamen, a ona sa spašenim sinom nastavlja mirno živjeti......)

    Svako bježanje, svako izbjegavanje boli, siguran je put u bolest.
    tek kad u cijelosti sve odbolujemo, kroz sve prođemo, i svu kuknjavu odkukamo, tada će se sam od sebe poroditi neki novi život, jer je to samo po sebi neizbježno.
    Ovo srljanje i hitanje u nešto novo da zaboravimo to bolno što je bilo
    'jer mi zaslužujemo' bolje, zabavnije, lako, novo,
    sve je to ......krivi put.

    avatar

    27.07.2019. (11:47)    -   -   -   -  

  • easy

    Lily , bol i ovo o čemu pišem nije isto. Kao što bol treba odbolovati i kukanje otkukati tako treba i snimiti određeni realitet oko sebe. Nismo svi isti. Ali svi imamo kakve takve šanse maknuti se s mjesta. Osim toga ne bih usporedila ni fizičku bol sa duševnom. Sve je točno što si rekla. Ali ponekad i puno filozofiranja vodi u bolest. Ah, tako je to...Osobno mogu reći, a to i jest jedino što je istovremeno i iskustveno da ljudi ne vole mijenjati točke gledišta. Točke iz kojih gledaju. I to ih ponovo tjera u isti nemir i bol, i patnju, kako hoćeš...široka tema .:)

    avatar

    27.07.2019. (13:19)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...