Komentari

penetenziagite.blog.hr

Dodaj komentar (15)

Marketing

  • Lastavica

    Malo sreća malo sastav ljudi koji tu dolaze. Slučaj svakako nije.
    U slučaj ne vjerujem.

    avatar

    19.09.2018. (11:49)    -   -   -   -  

  • FreshCaYg

    Nekad davno sam radio po hotelima, iznenađujuće je koliko vrijednih stvari ljudi gube po plažama, a još više je iznenađujuće koliko takvih stvari drugi ljudi donesu, i prijave da su našli kako bi ih vratili vlasnicima, u biti ljudi su puno bolji nego što bi se to na prvi pogled reklo.

    avatar

    19.09.2018. (11:49)    -   -   -   -  

  • Nisa

    Na tragu sam Freshovog komentara, pa onda još ubrojiš i statistiku i dobiješ dobar komad sreće :)
    Drago mi je da vas je dočekao na istom mjestu, znam koliko materijalno (ajmo reći) nevrijedne stvari mogu skrivati sentimentalno značenje

    avatar

    19.09.2018. (16:32)    -   -   -   -  

  • modrinaneba

    O da...znam kako je bila sretna...zamišljam Si....imala sam za na ruko zapestnicu za energiju….bila mi ukradena u mome stanu....mislim si od koga!!!

    avatar

    19.09.2018. (22:01)    -   -   -   -  

  • VladKrvoglad

    Ko je od vas dvoje Frodo? :)

    avatar

    20.09.2018. (14:15)    -   -   -   -  

  • j.

    hvala svima na komentarima
    da, jedina sigurna točka u ovoj priči je ta vjera u ljude
    a što se tiče Frodda, više bih rekao da smo oboje oni starci sa balkona u Muppetima :)))

    avatar

    20.09.2018. (15:40)    -   -   -   -  

  • lion queen

    ljudi su uglavnom dobri. mnogi će ti pomoći i vratiti.
    moj tata našao je aktovku s novcem i vratio je. nakon nekog vremena ulazeći u auto stavio je svoju torbicu s dokumentima na auto i krenuo.. uskoro nam je nalaznik pokucao na vrata i vratio to :)) svemir pamti :)))

    avatar

    20.09.2018. (18:44)    -   -   -   -  

  • depresija i ja

    Impresionira me tvoj povratak po prsten, ne zbog materijalne vrijednosti, nego duhovne.

    avatar

    20.09.2018. (22:22)    -   -   -   -  

  • j.

    Ma, da ne pretjerujem, bilo je to više radi nirvane na licu moje drage, nego radi neke ravnoteže duha. Ali, i ovo prvo je neka duhovna vrijednost, zar ne? :)))

    avatar

    21.09.2018. (07:41)    -   -   -   -  

  • Pozitivka

    Ma nisu svi ljudi zli. Toliko se puta razočaraš da si pomisliš kako je sve što naiđe glupo. A onda kada se najmanje nadaš... Oni dobri nisu glasni. ;)

    avatar

    21.09.2018. (18:54)    -   -   -   -  

  • depresija i ja

    Mogu zamisliti lice tvoje drage. Sreća i radost.

    avatar

    21.09.2018. (18:55)    -   -   -   -  

  • j.

    Je, radost. Ali mislim da nije u tome malo udjela imala i ona sa korijenom i plemenitom crljenicom otkopana kadulja nad tim ponorom, koju je ugurala u dno flaše ledenog čaja što sam je odrezao nožem i obilato nalila vodom. Eno je već u cvjetnjaku, živi dalje i miriše mojim domaćim komarcima u vrtu. Šta ti je ljubav :))

    avatar

    22.09.2018. (07:08)    -   -   -   -  

  • More ljubavi

    Ovo je kao odgovor na tvoje pitanje Što bi bilo:
    Nedjelja, podne. Dobiciklirao sam do kraja lukobrana, mololonga, i sjeo pod svjetionik da se odmorim. Kada sam htjeo krenuti natrag pažnju mi privukao interesantan prizor. Na brzaka iz naprtnjače izvadim plastičnu vrećicu u kojoj sam nosio fotić, u vrećici da ga zaštitim od znojnih leđa. Zatvorim naprtnjaću, objesim ju na leđa, sjednem na bicikl i otpedaliram do Plumbuma, nekoliko km od lukobrana. Opet mi nešto upade u oko i ja posegnem za fotićem u naprtnjači a njega nema. Tada mi sinulo da sam valjda zaboravio fotić u vrećici na lukobranu, pod svjetionikom gdje uvijek ima puno ljudi. Nagovorim sam sebe da se ipak vratim, možda postoji nada da ga nađem. Kad sam napokon ugledao svoju vrećicu na lukobranu počeo sam vrištati od sreće dok su me ljudi koji su sjedili pored vrećice u nevjerici gledali. "Ostao mi fotić u vrećici prije skoro sat vremena" kažem ja da objasnim svoje ponašanje. " A mi smo mislili da je netko ostavio marendu pa nismo ni gledali šta je u vrećici!"
    I tako je preživjeo moj fotić Canon u nedjeljno podne na najprometnijoj promenadi. Spasila ga najobičnija vrećica. Vrijedi spomenuti da mi je posebno drag jer je poklon moga sina.

    avatar

    22.09.2018. (10:46)    -   -   -   -  

  • smjehotvorine

    i dalje vjerujem u ljudsku dobrotu, iako sam se opekla puno puta :)

    avatar

    22.09.2018. (15:39)    -   -   -   -  

  • Aneta

    Puno tog "običnog" metala sam pogubila u moru, puno dragih uspomena je odnijela voda, čini mi se da mi teže padaju oni raspareni komadi koji me stalno podsjećaju na to.
    I da, nije to običan metal, krug je to za koji se mnogi otimaju, a samo je jedna Najdraža! :))

    avatar

    23.09.2018. (12:40)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...