Komentari

demetra1.blog.hr

Dodaj komentar (14)

Marketing

  • Gurmanka

    Sjećam se šopanja, ružan običaj!
    Nadam se da je pred tobom jedna pozitivna faza koja će te malo uspjeti razonoditi, drži se mila!

    avatar

    05.03.2018. (13:56)    -   -   -   -  

  • Drevni vanzemaljac

    Kao da svi skupa sve više ličimo na guske.

    avatar

    05.03.2018. (14:16)    -   -   -   -  

  • Euro

    ti bi trebala jednu knjigu izdati za ove danasnje umjetne generacije da procitaju,dobro bi im doslo....50% djece ni sa 10 godina danas ne zna da krava daje mlijeko....
    Obozavam takve postove,jednostavno vracaju u djetinstvo a ovi umjetni Jastino Biberovci i Bruno Marsovci bi takodje trebali ovo procitati..

    avatar

    05.03.2018. (15:19)    -   -   -   -  

  • .Carapa Floyd.

    Znam to.Užasno.
    Svako dobro.
    Žao mi zbog pogreba.

    avatar

    05.03.2018. (16:13)    -   -   -   -  

  • Anna-Bonni

    Poznato mi ali....ne volim priznsjem

    avatar

    05.03.2018. (16:29)    -   -   -   -  

  • Dnevnik 13

    Za razliku od ovog gradskog turbo života u kojem ponekad ne znaš gdje si, seljački život je smiren, usporen i prepredivan...fantastičan. Još ti seoski tradicionalni običaji...

    Šteta da nam sela diljem Republike Hrvatske, a poglavito u Slavoniji i Dalmatinskoj zagori, odumiru. Puni autobusi i zrakoplovi za velika europska središta mogu samo biti jedna velika sramota za ove hohštaplere i prodavače magle u Hrvatskom Saboru!

    avatar

    05.03.2018. (16:32)    -   -   -   -  

  • Dinaja.

    i meni su kao djetetu prijetili šopanjem... onako u šali...
    a na pogrebima je uvijek tužno... pogotovo kada ode dijete... ja sam ribafishu poslala mail sućuti... odgovorio mi je... divan je on čovjek... :)

    avatar

    05.03.2018. (16:44)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Šopali su me kao dijete jer nisam htjela jesti...

    avatar

    05.03.2018. (18:00)    -   -   -   -  

  • nisan EL DIABLO

    Šopanje ili kljukanje... kod nas zvalo kolko se sićan! )
    Na sprovode iđen samo kad moran... iza toga san
    tri dana u nikoj stvari! :)
    Ni Ti nebi tribala sad u tvojoj situaciji, svak bi razumija! :(

    avatar

    05.03.2018. (18:09)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Uh, sve što si napisala tužno je! :(((( I to je, na našu žalost, dio života....((((( Ali, činjenica je da bi tuga mogla neke stvari i ljude - preskočiti i pustiti malo radost i sreću da ureduje...Jako mi je žao :((((( Za obje smrti! :((((((( Ufffff...Pusa, L+B+G

    avatar

    05.03.2018. (18:15)    -   -   -   -  

  • Grunf

    Da, itekako sam to proživio.
    Život se tako često poigra s nama.
    Debljina me do sada već itekako oštetila,
    a kao dijete su me i tukli da bi jeo, posebno meso.
    Bio sam kost i koža, jurio sto na sat, bez potrebe za jelom,
    ali eto, pokleknuo sam, jer utješit ću se, morao sam,
    a da su pomogli i domaći maslac, mast, ... kruh,
    definitivno jesu, na sreću, ali i na žalost ;)
    P.S. Nisam imao moralnih utega,
    niti nekog objašnjenja,
    kamoli interesa.
    P.P.S.
    Pašteta od jetre šopane guske je delicija,
    ali kada se to opiše ovako plastično kao što ti jesi,
    nekako mi prisjedne cijela ta priča, ... i da, da je bar ranije.

    avatar

    05.03.2018. (20:41)    -   -   -   -  

  • modrinaneba

    za mene nešto novo...kod nas se to tolmačilo na drugi način...kao ne šopaj me s tom hranom...ili ne šopaj me previše sa mesom:)))
    a pogreb...ne volim jih a tko jih...poslala sam mu poruko i odgovorio mi kao uvijek kada je još bio na blogu...žao mi ga...Riba je bio dobar čovjek i Ti to znaš!!!

    avatar

    05.03.2018. (23:08)    -   -   -   -  

  • mecabg

    Kod mene je to šopanje imalo zakasneli efekat...tek sad dolazi do izražaja :))

    avatar

    06.03.2018. (07:42)    -   -   -   -  

  • semper_contra

    Opet si me podsjetila na jednake događaje iz mog djetinjstva. I sam sam gledao baku kako 'šopa' gusku, i sam sam slušao 'jedi da te ne moram šopati'. No, kako kažeš, tada nije ni trebalo 'društvo za zaštitu živototinja' jer se jelo malo mesa, a tom činu, ubijanju za hranu, pristupalo se gotovo kao što su to radili Indijanci: ubili su životinju i prije nego su je raskomadali ispričali su se na svoj način što su je ubili i zahvalili da će sada imati hranu. Danas se prema tom činu ljudi odnose kao i prema svemu drugome: konzumeristički; važno je da se ima.

    avatar

    06.03.2018. (12:12)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...