Komentari

decembar2001.blog.hr

Dodaj komentar (30)

Marketing

  • Decy

    ........sve je moguće u ovom okrutnom životu...

    avatar

    18.09.2017. (10:42)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Zašto uvijek čašu meda mora zagorčati čaša žuiči?
    A izgleda, mora...

    avatar

    18.09.2017. (11:51)    -   -   -   -  

  • Euro

    kraj uzasan

    avatar

    18.09.2017. (15:35)    -   -   -   -  

  • Decy

    @Lastavica....baš tako, no tu nije kraj neobičnoj sudbini...

    avatar

    18.09.2017. (15:43)    -   -   -   -  

  • Decy

    @Euro...još nije kraj....

    avatar

    18.09.2017. (15:43)    -   -   -   -  

  • Sukiyaki

    Ah, jako si me rastužila ovim postom. Toliko ste bliske da se telepatski razumijete, znate što druga osjeća.
    Znam, teško je i jako tužno ali ne mora nikako tako i završiti. U svakom slučaju ja joj to od srca želim. LP

    avatar

    18.09.2017. (15:58)    -   -   -   -  

  • Divlje srce

    Nesnosno... toliko je patnje oko nas. Previše.

    avatar

    18.09.2017. (15:59)    -   -   -   -  

  • Decy

    @Sukiyaki...patnjama tu nije kraj....

    avatar

    18.09.2017. (17:11)    -   -   -   -  

  • Decy

    @Divlje srce...Žao mi je što pišem o ovako tužnim temama, ali nadam se da će svaka žena nakon ovakve priče pomisliti:
    "Ajoj, baš mi je vrijeme da odem na kontrolu!"....

    avatar

    18.09.2017. (17:12)    -   -   -   -  

  • Divlje srce

    @Decy, ma ne ispričavaj se ništa. Nisi me oneraspoložila.
    Nisam ja od onih koje tugu ignoriraju, koje život pun bolesti ignoriraju.
    Moja izjava Nesnosno... toliko je patnje oko nas. Previše. nije žal, nego činjenična konstatacija.
    Jer, iako o tuzi ne pišem, još, u mome životu za nju ima itakako razloga.
    Oko mene ima previše ljudi koji pate i bore se za život, a dok je tako, ja se ne usuđujem ni glasno niti dugo smijati.

    avatar

    18.09.2017. (17:40)    -   -   -   -  

  • Aneta

    Život nas melje i mrvi, sitni u prah, a mi ni onda kada bi mogli ne uživamo, već se živciramo oko gluposti ...
    Stvarno bolna priča.

    avatar

    18.09.2017. (17:45)    -   -   -   -  

  • Anea

    Život je zaista okrutan, nekome ne da uspjeti, nekome biti sretan, a nekome ne da ni živjeti ..
    Baš tužno. :(

    avatar

    18.09.2017. (17:48)    -   -   -   -  

  • More ljubavi

    Često će te oblačići podsječati na nju.
    Mislim da je najbolji prilog mom komentaru jedan od mojih najboljih videa Stube do neba. Lako je razumljiva pjesma iako je na češkom. Oblačići na kraju dovoljno govore.

    avatar

    18.09.2017. (18:05)    -   -   -   -  

  • Gurmanka

    Tužna priča, ali uvijek nam ostaje nada da će ipak biti bolje, lijep pozdrav!

    avatar

    18.09.2017. (18:47)    -   -   -   -  

  • Decy

    @Divlje srce....Da, moja mama često spominje da se ni od kuda više ne čuje smijeh. Ja joj kažem da smo samo mi stariji i dotakli smo ozbiljne tuge i probleme, a smijeh je još uvijek privilegij mladih i bezbrižnih. Pored moje zgrade npr. nalazi se medicinska škola. Pošto sam ja spavalica, često me njihov smijeh probudi na velikom odmoru. I mogu ti reći uljepšaju mi buđenje.

    avatar

    18.09.2017. (20:19)    -   -   -   -  

  • Decy

    @Aneta... Da, život melje. Ali je čovjek rođen da se digne kada ga život sruši, pa nastavi da se bori. Svi mi imamo svoje životne priče. I malo tko može se pohvaliti da ga je život mazio i pazio.
    Ali, živimo. Idemo dalje.

    avatar

    18.09.2017. (20:22)    -   -   -   -  

  • Decy

    @Anea...Ovo si dobro rekla:

    ..... a nekome ne da ni živjeti ..

    avatar

    18.09.2017. (20:22)    -   -   -   -  

  • Decy

    @More ljubavi....Komentar je prelijep.
    I tvoj video me podsjetiona vrijeme kada je moj tata umro, pa sam tražila sliku koja bi mogla odgovarati mojoj tuzi i bolu, pronašla sam neki stih koji ide ovako nekako:
    "....If tears could build a stairway,
    and memories a lane.
    I would walk right up to Heaven
    and bring you back again    ."

    Rijeku obožavam. Svakoga ljeta prošetam po Korzu, popijem kavu i pojedem "Kraš"-ov sladoled, ali nikako da se popnem na Trsat.
    Morat ću to uraditi iduće godine.

    avatar

    18.09.2017. (20:35)    -   -   -   -  

  • Decy

    @Gurmanka...Baš tako. Nada nas drži u snazi da će život donijeti i nešto lijepo.

    avatar

    18.09.2017. (20:36)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Ajoj! :(((( Koliko lijepo ispričano, toliko i tužno :((((( Moja majka je preboljela rak dojke, pa me još više pogodilo...Pozdrav, L+B+G

    avatar

    18.09.2017. (20:58)    -   -   -   -  

  • gogoo

    Dobra priča sa tužnim završetkom, ali i nadom. I dijete je dobro.

    avatar

    18.09.2017. (21:07)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Divno Decy - mislim na Tvoj komentar kod mene za naše mame - ne možeš je pozvati kod sebe? Makar razgovarate nekoliko sati pa bude lakše jednoj i drugoj, vjerujem....Pusa, vole Te L+B+G

    avatar

    18.09.2017. (22:12)    -   -   -   -  

  • nema garancije

    Kad se to dogodi mladoj majci, ne znaš da li joj je teža njena muka
    ili činjenica da će ostaviti svoje dijete. Grozno, nažalost ispratila
    sam više dragih prijateljica s tom dijagnozom. Sjećajmo ih se:)

    avatar

    18.09.2017. (22:22)    -   -   -   -  

  • modrinaneba

    ufff....toga se uvjek bojim ali ako je pravo vrijeme...mojoj mami so to ljeto odstranili jedno dojko...rak....druga je zdrava...ja hodam na preglede...skoro sam više po bolnicama nego doma...ali nedam se...Puno Hvala Tebi!!!

    avatar

    18.09.2017. (22:44)    -   -   -   -  

  • Decy

    @luki 2...Da, život piše romane...

    avatar

    19.09.2017. (10:56)    -   -   -   -  

učitavam...