Komentari

durica.blog.hr

Dodaj komentar (19)

Marketing


  • Lastavica

    Užas.
    Post je odličan, ali je priča grozna.

    avatar

    23.11.2016. (10:04)    -   -   -   -  

  • durica

    znam, Lastavice,
    pokušala sam opisati grozotu te vrste nasilja.

    avatar

    23.11.2016. (10:10)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    da, nažalost je u mnogim slučajevima nasilja tako...
    žene se srame i boje... nesigurne su, često ovisne
    o nasilniku šute... :)

    avatar

    23.11.2016. (10:36)    -   -   -   -  

  • Gurmanka

    Durice, dobro si je ispričala, ježim se :(

    avatar

    23.11.2016. (10:44)    -   -   -   -  

  • Euro

    sama kriva kad voli trpjeti..Ajde da je u Siriji...

    avatar

    23.11.2016. (11:51)    -   -   -   -  

  • Euro

    posjeti me na ovoga:

    https://www.youtube.com/watch?v=ksAiUhqNrG4&t=18s

    avatar

    23.11.2016. (11:53)    -   -   -   -  

  • FreshCaYg

    na žalost nasilje nećemo osvijestit, treba ga se zaustaviti jedinim jezikom koji razumije, silom

    avatar

    23.11.2016. (12:36)    -   -   -   -  

  • j.

    sjajna, baš sjajna
    nema puno pomoći onome tko je sam voljan trpjeti
    ali, znati, vidjeti, to je već nešto!

    avatar

    23.11.2016. (12:50)    -   -   -   -  

  • Pozitivka

    bolna istina, kad smo pijani, otekline samo izađu na površinu ;)

    avatar

    23.11.2016. (14:52)    -   -   -   -  

  • durica

    Dinaja,
    poznajem neke hrabre žene koje nisu htjele to prihvatiti, ali i njima je jako teško, jer su potpuno same u tome, vrlo je minimalna podrška bilo koga, pa, ponekad čak i najbližih.

    Gurmanka,
    sama priča je izmišljena, ali se temelji na jednoj stvarnoj, kada se slično dešavalo jednoj meni bliskoj osobi koja je jednako tako smišljala razloge za ostanak, često kriveći sebe ili šutke prihvačajući stanje.

    Euro,
    dugo sam i ja tako smatrala, no, ako se potrudiš i dublje uđeš u tu problematiku nije sve crno - bijelo, niti jednostavno kako se čini nama koji smo samo promatrači i nismo to nikada osjetili na svojoj koži, barem ja nisam, falasvemu.
    video je brutalan, ako ga promatramo kao crni humor mogli bi se sprdati, ali, na žalost, puno istine ima u njemu.

    Fresh,
    odgajana u duhu katolicizma jedno od prvih pitanja, kada sam počela razmišljati samostalno bilo je pojašnjanje: " ko tebe kamenom, ti njega kruhom. " i " okrenuti drugi obraz. ", jer, iako sam bila dijete nije mi to bilo prirodno a ni logično i, iako po prirodi nikad nisam bila agresivna, isto tako nisam bila sklona trpljenju nikakvog oblika terora, nepravde i sl. brzo sam se naučila braniti riječima, rukama i nogama, samo u slučaju ako je mene netko prvi dirao.
    no,
    nasilje, ono pravo, ne dječja posla rađa ili novo nasilje ili stvara žrtvu.
    ono što mene jako brine u zadnje vrijeme je nasilje među djecom koje se dešava odraslima pod nosom i malo tko poduzima nešto pametno vezano za to.

    hvala, j.
    znači da sam pogodila bit, ako tako smatraš,
    ali, ne bih se u potpunosti složila kako nema puno pomoći žrtvama nasilja, baš napraotiv, voljela bih da smo kao društvo puno više osviješteni, empatični, voljni pružiti ruku, isto kao što bi i neke institucije kojima je to zadatak bolje ga odrađivale. možda bi se žrtva, ako bi imala bolju podršku zajednice lakše odlučila i sama poduzeti neke korake. svjedočili smo, ne jednom kako nasilnik, prije nego doslovno ubije žrtvu bude priveden i pušten na slobodu za manje od 24h. to su samo neka moja promišljanja.

    pozitivka,
    pijanstvo je ovdje samo izlika, mogao se, kaj se mene tiče i prejesti mušmula, nasilniku ne treba mnogo za povod, njemu je nasilje način komunikacije koji je, možda i sam doživljavao kroz život.
    fizičko je nasilje samo jedno od niza koje mnogi trpe i dokle god ga kao društvo ne osudimo i sankcioniramo, a žtrve odmah zaštitimo, nastavljat će se kao samo jedna pojava koja se ne dešava nama.

    avatar

    23.11.2016. (19:02)    -   -   -   -  

  • lion queen

    ¸jedan dan sam prolazila pokraj riječkog nebodera uzbrdo, ciottinom. ususret mi je dolazila neka žena, koju nisam ni pogledala, sve do trenutka kad smo se trebale na uskom prostoru mimoići.. lice joj je bilo doslovno crno od modrica, ja šokirana, ona okrenula glavu na drugu stranu i prošla kraj mene... nisam znala što bih sa sobom.. nisam znala što...

    avatar

    23.11.2016. (21:01)    -   -   -   -  

  • durica

    lion,
    mislim da bih se i ja skamenila :(

    avatar

    23.11.2016. (22:00)    -   -   -   -  

  • .

    Ne mogu one to same... ako nemaju nikoga tko će im vratiti samopouzdanje, tko ih neće osuđivati i zgroženo okretati glave od njih, onda stvarno mogu i povjerovati da je to što imaju ljubav.

    avatar

    23.11.2016. (22:35)    -   -   -   -  

  • FreshCaYg

    V slažem se s tobom, gle čuda
    od nasilja je gore to napuštanje, te žene ili bilo tko ko trpi nasilje, u pravilu biva napušten, izdan, od sustava, okoline, i što je najgore bližnjih, to okretanje glave na drugu stranu nas sve čini saučesnicima

    avatar

    23.11.2016. (22:58)    -   -   -   -  

  • .

    Hajde, hajde... možeš ti to, prvi korak je najteži... :)

    avatar

    23.11.2016. (23:44)    -   -   -   -  

  • Prozor u svijet

    Trebala si pokupiti krhotine tanjura i još ih više razbiti njemu na glavi!Idiot!

    avatar

    24.11.2016. (13:01)    -   -   -   -  

  • durica

    V,
    u tom smjeru i ja razmišljam. dugo sam smatrala kako je žena sama kriva ako si to dozvoljava, ali sada znam kako to nije sve baš jednostavno kako se nama čini.

    Fresh,
    ponekad me, stvarno iznedađuješ, ugodno :),
    dobro veli V, prvi je korak najvažniji.

    Prozor,
    to nije priča o meni, nisam žrtva niti bih ikada bila, jednostavno nisam taj tip, ne podnosim nasilje, klonim ga se, pa tako i nasilnih ljudi i društva u kojem je bilo koja vrsta nasilja način komunikacije.
    ovo je samo jedna crtica inspirirana temom na dan kada se borba protiv nasilja nad ženama obilježava umjetnošću.
    sama priča je izmišljena, ali inspirirana stvarnim događajima.
    zapravo, moj osobni pokušaj uživljavanja u taj položaj, te samo razumijevanje istog.
    moj muž je jedna pitoma, osjetljiva umjetnička dušica, potpuna suprotnost ovakvom tipu ljudi, iako, uz njega se osjećam sigurna i zaštićena, obzirom da se dugi niz godina bavi raznim borilačkim vještinama, rekreativno, ali i u svrhu samoobrane, pa je neke trikove i mene poučio, a počeo je trenirati i doma s djetetom, pokazivati mu osnove. nasilje među djecom je, također, danas veliki problem kojem se, po mom mišljenju ne pristupa s dovoljno energije, elana, volje, znanja i zainteresiranosti. više se sve zataškava i stavlja pod tepih.

    avatar

    24.11.2016. (18:40)    -   -   -   -  

  • ma daj

    to su sve jadničci, kad ih se malo jače stegne za jajca - cvike i cijuču.

    avatar

    26.11.2016. (09:12)    -   -   -   -  

  • durica

    ma daj
    lako je to reć onome koji promatra sa strane i koji je fizički sposoban,
    obično su žrtve i psihički i fizički slabije od nasilnika.

    avatar

    26.11.2016. (19:03)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...