INTERNET GERILA
Dugo me ni, ma napisala sam cile romane o Hrvackoj i Ogulinskoj zbilji i bespučim, al ih nis poslala da ih čitate u strahu od blokerske gerile i terora. Kaj niste videli kaj su delali Maksu i Uskim stazam, kaj ću sve zapuščit i Mijetu, i štalu i kuću i dežurat pri svojem bloku, kad će ki gerilac napast kega i izmislet goru i gadniju gnjusobu o kem čoviku? Kaj je to bilo, diverzantski napad, otkud su ti došli, kaj su to normalni građani i seljaki iz oveg kraja? Tuliko mržnje i gnjusobi nigda ni u Ogulinu bilo. Taj se pokret javil nakon kaj se i po gradskem veću nemore više čut normalno pitanje i normalan odgovor. A sve se zašpičilo od kad je naš nezavisni pravednik i jurišnik, počel tobož vadit mast našemu Begu, a za sve je to glasoval dok je bil u poglavarstvu dok je sidil tamo, pa sad tobož skida odgovornost zbog neiskustva-političkeg?
Molim vas lipo, kaj ćemo u takovem strahu, nemirim i provokacijam živet od sad pa na dalje? Priti se svimi, normalnim ljudimi, SDP-eju, liberalim, sada HDZ-eju, Srbimi, Hrvatimi, vjernikim, ateistim, kadi su ti bili do sad, najedamput niki više ne valja kad se pojavila tobož nova politička-nezavisna sila i snaga, za kega su oni do sad delali, sad su ko gladni pauki odjedamput videli da niš ne valja i da sve propada, mislu da to narod ne razumi? E tako, bilo me njih strah i još me je, svi oni ki su uvik skretali normalno i lipo pažnju, da je čovik imal kaj pročitat i naučit od njih više ni slova, ni crne ni bele, a kaj će, tuj ni za fine ljude mista uz takove.
I sama sam mislela odustat od svakega slova i jednu sam noć, dok je Mije gledal nekakov šport, puno tega napisala, ali kad sam Mijeti to pročitala, moj čovik veli meni :
-Janjo moja, srca pravednega, zač se ti tulko sekiraš, zač ti tulko dramiš nad svim tim kaj vidiš da ne valja? Janjo, jagodo moja, pušči to sve k vragu, nemoj nikem niš više tumačit i divanit, vidiš da je sve podivljalo, imamo dost posla, kaj češ po noći opet pisat i virovat da će kemu dojt iz riti do glave.
Srce mi se pretvorilo u čvarak, zabolelo me sve i duša i tilo moje, kud smo neumni došli, kaj smo si naredili, cili nas svit šuta, smije nam se, vlast nas vozi kako god će i kud će, pravo u crnu bezdanu jamu.
-Mije, pušči me, nimam mira, nemorem više durat, moram det ki redak i reč kaj mi je pri duši, pa ako tri čovika i žene razumu kaj divanim morda još niki misli kaj i ja i ti, jedino tuj, na bloku svojemu morem reč kaj mislim ?
-Janjo, delaj kaj ćeš, ja znam da se tebi nemore niš naredit i zabranit, tako si se iz inati stara naučila i čikat i sad riplješ, ti to ni neznaš, sebi delaš zlo!
Znam, tako je, ali sam premučala i nisam tila niš odvrnit…
Ki će se ulovit to kaj je šundrano, kaj je nestalo nigdi u svemir, Bog zna sam kako, vrnit, ki su to ljudi, stranke, nezavisni i zavisni ki to moru popravit, kako, nijedne tvornice, zapuščen narod, samo porezi i uplatnice stižu, plaći više ni, sve su ređe, narod se nemore ličit, i još se za vlast boru nekakovi kaj sami velu da im sad ne paše niki, ni HDZ-ej, ni SDPej, a da su potlje 17. svibnja, sve mogućnosti oprite. Nimaju još ni čovika za gradonačelnika. Neznaju sami kako će med sobum podilit te sve počasti i koristi, a kamo li kako će i kaj će delat?. Sve je rekal, kako nakon tega virovat tim skakavcim da neće pojist našu šenicu do kraja?
Neću nikem divanit kemu dat glas, nikem svitovat niš, nek svi u miru razmislu ako moru kemu će dat svoju privolu da dalje vodi ovo niš nač smo došli!?
E, ali nećemo u miru, počinje kampanja, tuj se neće šparat, trošit će se na sve strane, obećavat, lagat, vozit, slikat, lipit plakati ki kadi stigne i kako stigne. Mislela sam da će snoć u Saboru ki Saborćan predlog dat da se odustane od kampanje i da se kune od stranak denu u proračun, ali ne, za to će bit novac, za taj cirkus nad cirkusim bit će …
Neću pojt nikakove laži i obećanja slušat, ne, ne, idem rajše u Rašić, tamo ću sa stupa od struje ukrast svitlo, zet ću matiku i celu ću noć dekat po brazdam, sijat, sadit, okapat, nagrnjat, bit će mi lagje jerbo ću ništo delat kaj će donest nekakovu korist.
Išla sam danas u FINU, platit od prošleg miseca porez na televiziju, ku je Mije zel još pred 10 godin u Josipdolu i pogled mi prošal na negdašnji park, prvi put nisam mislela o temu da sam se zavitovala da neću tamo pogledat…….
Joooooooooooj, ogolilo mu se sve oko njega ki su to naredili ? Klupa do klupe kaj u kinu, neće moć niki s nikogom ni rič prozborit a da drugi ne čuju, svitla kaj u Parizu ili u sred Merike. Još nam ništo fali u tem parku da se zna za uvik ki je tu nagrdu naredil. Fali nam još na sredini Komesov konj, onaj crveni, lipi, propet u visinu, okrenjen prema Evropi i Sloveniji, na njega triba isklesat našega Tomu R., kako ponosito jaše sa desnum rukum u zraku u koj drži veliku kitu bunike, a sa levum da se drži za srce junačko, s live strane pred konjum neka stoji naš Saborčan Ive sa zobnicum punum jačmena, a sa desne strane neka stoji naš vrli Begonja i nek miluje grive konja Komesoveg.
Tako će buduća pokolenja znat, ka je vladajuća garnitura u ovem našem malem, nekad mirnem i skladnem gradu zauvik šundrala svu različitost, bujnost, sočnost, pjev tičic, klanjanje visokih krošnji različitih stabli i vrsti kad zapuše vitar, bura, tratinčice pod grmićim, žute procvitane maslačke i dišeće plave ljubice, zapetonirala stazice od peska kadi si mogal čut po ruženju pod cipelam da niki giba tudaj, tako da znaju zač tuj rastu samo lipe kratke krošnje iz Firenze, zač je svitlost prejaka, zač su klupe drečeče i zač se čuje samo topot koraki njemih ljudi ki tudaj tobož šetaju…
Nujna, sam, jako sam nujna …..
Ajte bok !
JANJO, 31.ožujka 2009.
Sretn međunarodni dan žena!
Svim ženam našega malega grada, želim sretan dan žen!
Budimo hrabre, ponosne, držimo jedna do druge i poštujmo se med sobum!
Ne triba nam karanfili i slavlja, triba nam poštovanje, zakoni ki će nam omogućit da lakše održimo svoje fmilije, da lakše podignemo svoju dicu. Da moremo delat i zaradit za se i za svoje familije!
Ajte bok!
JANJO, 8. ožujka 2009.
ZEMLJA FARAONA
Molili smo i prosili našu vlast i našega faraona da donese antirecesijski progrm, nagovarali ga, razgovarali, divanili da je zadnji čas, sve opet da bi spasili svoju državu, ovi put od svoje vlasti, i On konačno donese sa svojim podanikim u vladi 10 točki ke ne razumi, ja mislim ni on sam, pa će morat prije neg počne po tem delat iskat tumačenje. Nemore on donest program narodu svojemu na štetu, jerbo još ni velika piramida gotova, a kad se piramida dovrši onda će on i vlada nam zet meru. Ja, obična ogulinska baba, sela sam za svojega kompića i lipo napisala 12 točki kaj će seguro spasit Hrvacku, ako bi ih ki slučajno pročital i nedaj bože usvojil, a da narod nebi ni osjetil.
Evo vam da pročitate kadi je spasenje naše države i kadi triba šparat:
1. Sve općine u državi kaj se nemoredu same od svojega gospodarstva uzdržavat, treba ukinit, njeve načelnike i poboćnike det na tržište radne snage.
2. Prestat brnit i financirat Herceg –Bosnu, zač oni ni kune poreza ne plaćaju mojoj državi, samo dobivadu apanaže i koristu dvojno državljansto za iskoriščivanje našega budžeta.
3. Dogovorit se sa vjerskim zajednicam da odustanu od tako velikih apanaži iz proračuni na svim razinam, zač su dost bogati da malo prožividu od kamati kaj imaju deponirah novac do sad. Ja mislim da bi najjača , katolička crkva odma pristala i da bi Kaptol rekal, kad narod nima, nemoramo zemat niš, zač smo svi mi narod! Onda bi se odrekli i drugi, kuliko god ih ima, sve do šamani.
4. Prekontrolirat sve mene-žere, kaj žeru i državu kulko imaju plaće i smanjit im bar na pol, zet im sve kartice kaj na njih trošu novce od poduzeća i primirit ih trun da posidu malo u svojim kancelarija i da upoznadu radnike i radne procese.
5. Svim Saborčanim zet sve privilegije osim plaće, i zet tri plaće unapred onim kaj su nas lagali da imaju najmanju plaću u celoj Evropi. Zet im pravo na povlaštene mirovine, i nek im se računa sve kaj su zaradili kaj i mojemu Mijeti i drugimi, već će im i to povećat dost mirovine, kaj su delali malo manje od 100 dani u godini a naredili više štete nego koristi.
6. Prekontrolirat kuda trošu tulke udruge kune ,ke dobivaju iz buđeta i sve to prepolovit, nek se i oni strpu, nemoru i oni živet kaj faraoni, neg živu kaj grofi i dost im je.
7. Prelistat svim presednikim i članovim upravnih odbori u državnim poduzećim kulko dobivaju novac misečno kaj odsidu jednu uru u tem odboru dok im glavni mene-žeri ispripovidaju kulko su novac potrošili i nek im smanju naknadu bar na pol, i nek se dogovoru ki će kadi bit tako da nebude jedan u pet odbori, nek se lipo rasporedu, da svaki čapi ništo i dobro.
8. Prekontrolirat ki kaj dela po ministarstvim, ki nima posla nek ide na burzu, ki ima kaj delat nek ostane, smanjit im troške za reprezentcije bar na pol .
9. Neka naredu reviziju svih lažnih invalidi i ukinit im lažne mirovine, odredit im pemzije kaulko su zaradili, a ako su dost mladi i zdravi det ih na burzu rada, pa nek malo delaju.
10. Strankam smanjit davanje iz buđeta na pol, jerbo ionako neznamo nać se ti novci trošu i ki ih troši, nisu izbori svaki dan da im triba za kampanje, a za kampanje tako i tako imadu svoje tajne sponzore.
11. Svu imovinu kaj je ki nezakonito stekal, det na prodaju i spremit u kasu od države i s timi novci pokrenit proizvodnju, ali ne poklonit bogatim tajkunim, neg ih kreditirat, da kašnje te novce vrnu.
12. Ne delat, nove rešte i pelješki most, jerbo od tih novac moru za prevoz mandirini za izvoz svakem ki ih vozi kupit jedan brod i još bi ostalo, a most je najveća od svih faraonskih piramida.
Ovo su mjere babe Janje , ka niš ne razumi ekonomiju, ka cil život dela i špara, ka ne razumi puno, ali ono kaj vidi i pročita dobro zapamti, kaj ni nikad mirila svoj kvocjent intelegencije, i ka ni nikad delala, ali je imela i ima punu kuću familije ka je delala uvik za države i kašnje za mene-žere i političare i ka misli da narod ni uzrok recesije van vlast.
Kako će se vam se ove mere dopast nimam pojima, ali sam mišlenja da bi ovo tribala prestat bit zemlja faraoni i postat zemlja i država naroda ki u njoj živi i plaća porez.
Još bi se dalo puno tega nabrojit, ali kad misli Vlada da more u deset točki rešit stanje u državi, morem i ja u 12 mada se moje antirecesijske mere skroz drukčije od njevih, mislim da nisu baš dobro potrefili, i da ih je opet niki dopeljal u zabludu. Ni mi jasno da moru bit tako naivni, da nisu videli i uočili da su ovi razlogi največi uzrok naše dost teške situacije, Da ih javnost ni natirala da ništo smislu, nebi oni ni one mere donesli kaj se špara na cipelam poštarim, a to kaj divani glavni faraon da će pojt faraonići na popravak, bojim se da zato nima vrimena. Ovo kaj su skuhali morat će pokusat i počet drugač delat, jerbo se bojim da ako budu čekali da projdu izbori za prave mjere ke kanu donest, da će narod opet odnest gaće na ščapu.
Najteže mi je gladat kako se na tim sjednicam i sastankim smiju i spradadu s nami, kako nam se izrugevaju i ponižavaju nas, kanda mi neznamo da oni nemoru imat ni jednu kunu ako ju
mi nigdi ne stvorimo i ako je ne zamu od nas, boli me duša i srce kad vidim da su sve čapili samo za se i za svoju dicu, da deladu sebi spomenike ke će naša dica , ako nebu smak svita kako se divani, morat vračat 200 godin. Mene neće bit, neće bit ni vas, ali neka bi ostala Hrvacka, ako bi imali vlast ka bi o temu mislela, morada bi se uspili izvuć kroz iglene uši, a da ne prodamo i zadnju njivu tuđinu. Ili imaju kakov rezervni plan , pa mislu da će oni zavavik, kaj šta su misleli i faraoni. Povist se ponavlja, a u Htvackoj ona ide do početki civilizacije, svagdi je vlast ništo naučila a naša vavik od početka. Nećemo se valja vrnit u doba kad je čovik za vlast moral delat dok ne kapne, ili morda ćemo?
Ajte bok!
JANJO, 1.ožujak 2009.
