easy - Blog.hr

četvrtak
27.10.2016.
11:08

sad znam.oduvijek sam pisala samo za tebe.
i, ostala sebična, dijeleći, iz vulkana, u tvoje ruke.
mi smo bili kao pobunjenici, rekao si.
što bi htjela.
jutro je prosijavalo sunce, i neku pradavnu maglu.
prsti su pisali nešto što nije imalo nikakve veze sa
tim, rupa u dizajnu, rupa u drvetu, a nama je
mirisalo na med, i na mandarine. obični i pojačani,
mi smo išli dalje.
ta je noć bila crno ljubičasta. kao lak na noktima.
i gutala je sve pred sobom.

mračno i hladno, kao sablast, a opet tako raskošno
ulijevala se u nju, tišina.

nekako, baš jutros, baš noćas, poželjela je da su
krenuli sinoć.

a ona se trudila da ne zaspe. slutila je da treba što
dulje zapamtiti ovaj mrak, ovu svježinu, ovaj muk.
toliko joj je bila potrebna samoća.

<< Arhiva >>