...I tako Petar je sad gledao u ta dva plava planinska jezera. Godinama je plivao u njima. I kad su bila hladna. I kad su bila topla. Po suncu. Po kiši. Po mraku. Ronio. Kolio god je imao daha. Nikad nije dospio do dna. Preduboka su bila. Petar nije imao takva pluća. Pokušavao je. Dovodio se do bola. Do pucanja. Ponekad je jedva izranjao živ. I ništa. Dno mu je ostalo nedostižno. Možda se čak pomicalo prema dolje. Produbljivalo. Možda dno nije ni postojalo. Vremenom je odustao. Odlučio ostati živ. Gledao je i te usne. Godinama su ga tješile. Bile njegov mir. Govorile što je trebalo. Što je Petar trebao čuti. Šutjele kad je trebalo. Kad je to za Petra bilo bolje. Nepogrešivo. Uporno. Te oči i te usne bile su njegova istina. Petar je u svojoj krhkoj jedrilici plovio mirnom vodom jezera. Usne su mu puhale u jedra. Nadimala ih. Kormilo je bilo u njegovim rukama. Sam je birao pravac. I jezera i vjetar su mu samo pomagali. Nisu ga pitali kamo ide i zašto. Naplovio se. Bio je slobodan. Zahvaljujući njima. Sada, njegov čamac je bio nasukan na obalu. Petar je stajao na pijesku. Jezera su i dalje bila tu. Vjetar je i dalje pirkao. Ali više ne radi njega. Istina je nestala. Bar je Petar to tako vidio. I čuo. Zna da mu se nije pričinjavalo. Baš je znao da zna. Jezera su ostala duboka i bistra. Usne su ostale mekane i tople. Ali, sad su mu govorile laži. Onako s lakoćom. Bez prestanka. Bez trunke oklijevanja. Bez trunke kajanja. On tu više nije plovio. I dobro. Htio im je reći. Znam da mi lažete. Znam da lažete i svima drugima. I da je to u redu. Svi su dobili to što su sami zaslužili. Uključujući Petra. Ali, u ime one beskrajne slobodne plovidbe, htio je još nešto dodati. Onu drevnu istinu. A i New Age istinu. Možete lagati svima drugima. Ali nemojte lagati sebi. Pustite se. Oslobodite se. Ali nije to rekao. Nije bilo potrebno. Jasno je to vidio. I jezera i usne već su bili slobodni. Slobodni da konačno lažu. Onako radi njih samih. Slobodni od svih drugih. Okovi istine su konačno i zauvijek popucali. Upravo je postala istina. A istina oslobađa. Petru je ostalo samo da zašuti. Pokupi svoje stvari iz nasukane jedrilice. Uputi se pješke preko planina ispred njega. I više se ne osvrne.

Oznake: priče