...To su veče odlučili otići ne neki gala koncert. Nisu toliko odlučili koliko su dobili besplatne ulaznice. Ozbiljna glazba, fensy prostor, sve nešto haj-haj. Petar je obukao jedini sako koji je imao. I taj mu je ona izabrala. Košulja isto tako. Imao je čak i elegantne crne cipele, moguće još od maturalne večeri. Traperice su još bile relativno nove, valjda će ih pustiti na ulazu. Tj. valjda će pustiti Petra. Za nju vjerojatno nisu postojala zatvorena vrata. Bar ne uovom svemiru. Pozvonio je, viknula je da je otključano. I naravno, naravno, naravno, tek je maloprije izašla iz kupaonice. Bar se stigla obrisati i osušiti kosu. Poljubac i ruka na goloj guzi. Petar je sjeo na krevet i pogledao na sat. Ajd, valjda će stići na početak. Sjela je tako bez ičega ispred psihe i počela se šminkati. Gomila teglica, kutijica, ruževa, maskara, pudera, krema. Očito na šta je trošila lovu od gaži na Velesajmu i sličnih angažmana. Počela je s nekim kremama, a onda valjda s puderom. Prelazila je obraze mekom bež vaticom. Možda baš onom koju joj je Petar jednom kupio, organsko porijeklo, zemljani tonovi. Petar je volio ekologiju. Manje nego nju doduše. Volio ih je kombinirati. Na razne načine.
...Brbljala je nešto tako šminkajući se, nagnuta prema ogledalu. Petar ju je slušao, ali ne više nego što je gledao u njenu golu guzu i izvijena
leđa. Ona se pravila da se samo šminka, Petar se pravio da samo čeka. Oboje su se pravili ludi. Petar je pogledao na sat. Možda će stići, a možda i neće. Sad mu je nekako postalo svejedno. Izuo je cipele, skinuo hlače, gaće i sako. Tako napola obučen, napola gol, došao je do nje. Vidjela ga je u ogledalu, osjetila ga je na ramenu. Nije joj trebao ništa objašnjavati. Ustala se, Petar je sjeo. Ona je sjela na njega. Onako polako. Petar je volio i kad je tako friško oprana i nepripremljena. Ulazio je u nju pomalo, na trzaje, malo po malo. Nadiranje sokova je diktiralo tempo. Pomalo škripavo, krckavo. Kao kad prvi put odvrćeš čep na boci od žeste. Kad popucaju oni limići na zatvaraču. Krc. Malo se šminkala, malo baš i nije. Sat je postao nevažan. Ruž je ostavila za kraj. Mora da je bio kvalitetan. Skoro da nije ostavio nikakve tragove na Petru. Ipak ga je malo obnovila. Na druženju poslije koncerta, pio se šampanjac, družilo se, pričalo. Svi su gledali njen osmijeh, njene usne, njene zube, njeno tijelo. I Petar je to gledao. I njene smeđe tople oči koje su gledale samo njega. Bili su jedno drugom gospodari. I puno više od toga. Bili su jedno drugom robovi.
Oznake: priče
