...Petar se odlučio na nešto. Znaš, da ti ne poznajem muža... Pogledala ga je vrckavo. Šta bi onda bilo? Desetak odgovora mu se motalo po glavi. Jedan je bio i da stavi ruku na ta koljena. Nije. Zaveo bih te. Taj je izabrao. Čekao je neku reakciju. Možda da ga podraga po licu. Ne bi bilo prvi put. Možda da legne pored njega. Ili skoči na njega. Onako divlje i raspomamljeno. Da ju vidi kakvu dosad nije. To bi bilo prvi put. Možda da se počne skidati. Polako, seksi, izazovno. Nije dobio ništa od toga. Nije dobio ni odgovor. Samo smiješak. Dvoznačan ili troznačan. Još je malo bila tišina. Možda je Petar bio na redu. Nastaviti kud je već krenuo. Nastavili su razgovor. Nije bilo neke nelagode. Nije bilo poraza u zraku. Nije bilo razočarenja. Možda još samo malo nedoumice. Iščekivanja. Onda je rekla da bi išla spavati. Petar ju nije pokušao zadržati još malo. Možda sasvim odgovoriti. Laku noć. Sad je Petar čuo tuš. Sad ju je opet vidio drugačije. Vidio je i sebe pod istim tim tušem. I na mnogo drugih načina. Jasno je vidio zbog čega su se kockali. Možda partija još nije gotova. Mogao se ustati i pokucati joj na vrata. Skratiti priču. Ukrasti joj poljubac. Ili dobiti šamar. Sutradan popodne Petar ju je dovezao do ulaza u njenu zgradu. Otvorio joj je vrata golfa. Imala je bijele gaćice.

Oznake: priče