...Petar je znao da živi na periferiji predgrađa. Nimalo popularan kvart. Ništa opasno i zabrinjavajuće, ali eto. Radnički. Nije bilo nijedne zgrade. Tamo nitko nije bio nešto bogat. Većina nije imala auto. Pitanje da li su išli na more. Nisu se skupo oblačili. Hranili su se jeftino i jednostavno. Svi su bili čeličnog zdravlja. Poznavao je dosta ljudi od tamo. Razgovor je tekao sasvim zadovoljavajuće. Nisu imali previše zajedničkih tema, ali nije zapinjalo. Petar je skoro pa krišom gledao u te nategnute, bludno popunjene traperice. Opake izbočine ispod sitno karirane košunje, Otkopčane do početka crte. Jaknu je držala preko ruke. Petar je grozničavo pokušao smisliti razlog i način da ju nekako odvede do svoje studentske sobe. Stanovao je par ulica dalje. Pa šta bude. Nije mu išlo. Nije mu na pamet palo da ju samo tako pozove. Pa također šta bude. Popili su tu pivu. Malu, mlaku i nekako bljutavu. Krenuli prema željezničkoj. Gledala je zgrade. Fasade, prozore i pokoji balkon. Stotinjak metara prije Petrovog ulaza, rekla je da ju baš zanima kako izgleda u tim stanovima. Nikad nije bila ni u jednom. I eto. Ja ti stanujem tu malo dalje, pa ako hoćeš...

Oznake: priče