..Spavalica Petar se sam od sebe probudio u cik zore. Nije znao zašto. Ništa posebno nije sanjao. Tek tako. Nije bio sam. Stisnuta leđima uz njega, gola i topla mirno je spavala njegova cura. Čim joj je pogledao vrat i rame bio je spreman. I krenuo je. Onako bez uvoda i pripreme. Znao je da se ona neće buniti. Ni zato što ju je probudio, ni zato što je tako krenuo. Znao je da to voli. Zbacio je pokrivač da ju bolje vidi. Volio je gledati kako prati njegove pokrete. I ovaj put je to savršeno radila, kao i bezbroj puta prije toga. Sve je moglo i proći kao bezbroj puta prije toga. Ali nije. Petar je poznavao svaki detalj tog tijela, svaki milimetar njene kože, svaku dlaku, svaku vlas, svaki miris, svaki okus. Ne bi tu trebalo biti ništa iznenađujuće. Prekrasno i poznato. No ovaj je put sve nabrojano izgledalo drugačije. Svaka krivulja i oblik više nisu bili samo savršeni. Toplina nije bila samo toplina. Miris nije bio samo miris, okus više nije bio samo okus. Sve skupa pretvorilo se u nešto što je Petra gonilo ka ludilu. Samo tako, ničim izazvano. Iz sekunde u sekundu, iz poznatih oblika izbijalo je nešto apsolutno neobjašnjivo. Petar je bio na rubu. Nije imao pojma čega. Više nije znao ni šta gleda, ni šta radi. Iako okrenuta leđima ona je znala da se nešto posebno događa. Nije bila stvar fizičkog intenziteta, iako ni toga nije falilo. Ne okrećući glavu, zbunjeno je upitala šta mu je. U tom trenutku, Petar ju je doslovno želio ubiti. Golim rukama rastrgati na komadiće. Bila je jednostavno previše za njega. Vjerojatno i za svakog drugog. Možda i za Boga. Zašto ju je onda takvu stvorio? Ruke su mu htjele krenuti prema njenom vratu, da ga slomi, prije nego što se on sam slomi. Umjesto toga stavio je dlanove na njeno dupe i rame, izašao iz nje i nimalo pažljivo gurnuo od sebe. Oboje ih je ponovo pokrio, legao na leđa i buljio u plafon. Šta ti je?-ponovo ga je pitala. Rekao joj je jedino što je mogao: Ubiti ću te. Sasvim ozbiljno. Kučka se nije ni okrenula. Samo se malo promeškoljila, popravila glavu na jastuku i mazno prošaputala: Možeš.
Oznake: priče
