Nekim ljudima se jednostavno ne dopadaš
Mislim da je jedna od najtežih stvari u životu navići se na činjenicu da se nekim ljudima, jednostavno, nikad nećeš svideti. Svako je svestan da postoji neko ko ga ne voli. Možda neki ni tebe ne vole. Možda znaš zbog čega, a možda i ne znaš. Ali, prijatelju, nekim ljudima se jednostavno ne dopadaš.
Udahni duboko, prijatelju. Nekim ljudima se jednostavno nikad nećeš svideti. Pomiri se s tim. Ako preispitaš svoje srce i zaključiš da živiš baš kao što bi trebalo, prihvati to kao kompliment. Možda nešto čisto u tvom duhu iritira nešto mračno u njegovom, a to je neugodno. Možda je to samo stara ljubomora. Možda je ona naprosto luda? Još jedna dobra stvar kada te neko ne voli jeste preispitivanje samog sebe na koje te dotični navodi. Možda je Bog želeo da iskoristiš tu priliku da upoznaš sebe. Kada učiniš onaj poslovično težak korak i pogledaš se u ogledalu, postavljajući sebi pitanja kao što su: „Da li sam ja odvratan? Da li sam neučtiv? Da li mislim da sam bolji od drugih?“ – odgovori ti mogu samo pomoći da postaneš bolji. Takva vrsta preispitivanja sebe pravi je dar.
I budi pred sobom realan i u ovom slučaju – svako ko dozvoli da se njegova antipatija prema tebi pokaže tako otvoreno, a da za to ne postoji konkretan razlog, verovatno je neko do čijeg dopadanja ti ionako nije baš mnogo stalo.
To me podseća na jednu izjavu Denisa Milera u vezi sa Sarom Pejlin. Tada još uvek nije znao mnogo o njoj (bilo je to prilično davno), ali je imao dobar predosećaj. „Sviđa mi se“, rekao je. „Ona nervira prave ljude.“
Možda je to slučaj i sa tobom
|