Bugenvilija
20.02.2008., srijeda
Slike s ročkasa i još koješta
 Ročkas bio pa prošao. Bili su i Nika i Ivo u posjeti na par dana. Blizanci su napokon došli na svoje. Ludovanju ni kraja ni konca od jutra do zore. Na ročkasu je bilo vrlo i nadasve živahno jer sam po običaju zaboravila ubrojati sebe i muža, pa mi računica nikak nije štimala. No dobro. Hrane je bilo u izobilju, čak je i ostalo. To se zove gadno se preračunati ali kaj sad. Ponovo sam se raspojasala sa maštom za klopu, spremala sam ju dva dana, da si olakšam završni dio. Najbolje mi je definitivno ispala marinirana janjetina u raznim mirodijama mediteranskog područja špikana dan prije češnjakom i finom pancetom. Zatim japanski tofu za vegetarijance, također mariniran dan ranije. Pa shitake sa pilećim bijelim mesom jako zapečenim predhodno i posipanim kaparama sitno nasjeckanim pred kraj. Pa pileća prsica u vrhnju sa zelenim paprom i TomYum pastom za bolju aromu. Pa moji vrganji iz dubokog sa jajima i dvije vrste riže. Mahune na salatu i još par vrsta salata, pokoji sos za upotpuniti arome, hrpa torti i kolača i potoci raznih sokova i ostalih manje dječjih tekućina natakale su se sasvim pristojno. Društvo je bio raznoliko i bilo nas je od kojekuda. Preko Tibeta i Mongolije, Austrije do naših, iz zabačenih bavarskih sela koja opasuju Minhen. Rinpoche Lama Tsering je dobio saveznika na tibetanskom govornom području u liku Nike koja ga uči na faksu (tibetanski, ne Lamicu). Bilo ju je sram pričati pa se samo crvenila ali svi smo ju hrabrili i pravili se da ne gledamo, ne bi li se opustila.  To je našeg Lamicu silno veselilo da može prozboriti koju po svom u moru hrvatskih glasova, jer puno Hrvata na okupu garantira velikom bukom i zaboravljanje da ima onih koji ne kuže ni slovca. No da, Mugi, Bayasin muž govori ruski, pa ulovi tu i tamo ponešto ali nedovoljno za konverzaciju ili nešto više. Tada na scenu obično stupa lajava Bayasa i animira društvo dok domačica luduje po kuhinjama i šire. Klinci su se lijepo zabavljali animirani Darijom, koja im je na nove dizalice komada dva, naljepila naljepnice za oznake, koje ja inače samo baci u smeće da ne rade još veći kaos po inače uvbijek neurednoj sobi. Slika nemamo nešto baš, jer sam bila zaposlena na drugim frontovima, a i krivo sam si podesila fotač, tak da i ono malo kaj sam slikala nije neke zavidne kvalitete. Jedva za izvuči par pokaznih i dokumentarnih. Blah! No da, kasnije sam kad je muž vozio Lamicu natrag u centar i Bayasinu malu četu, animirala goste i sjajno smo se zabavljali zapravo za dječji ročkas, do prilično kasno. Nije mi krivo, bilo je odlično i veselo. Klinci su ispuhivali svijećice više puta, uostalom, kak se i spada, a i Nika skup s njima, jer je njoj bil također ročkas dan ranije. Tomu su dvije torte na stolu. Nadam se da su se i gosti dobro proveli i dobro osjećali bez obzira na veliku gužvu i možda nedovoljnu pažnju domaćina... |