Bugenvilija
15.03.2005., utorak
radno vrijeme 0-24 h
 Kako je to naporan posao, a da je bar placen po smjenama ali nista. Jutros sam se probudila i digla istovremeno, to mi se zaista rijetko desava, a i bolje. Dawa je cvilio i po izrazu lica sam znala da ga nesto jako muci. Nije otvoreno plakao vec cvilkio ko neka mala bestijica. Skocila sam ko sabljasta sibirska vjeverica i u hipu izvukla malog popisanca iz kreveta. Bio je potpuno mokar. Uh. Nema mi gore nego kad se malisani probude mokri jer je onda obicno mokro i pola kreveta. Presvukla sam ga na brzinu da se ne rashladi jos vise i obukla u toplu trenirku sa kapuljacom. Kako sam ja skocila tako se i otac sitne zgadije, plemeniti, ustao maknuti svoje kompijutere i ostale radne igracke iz dnevnog boravka u spavacu sobu. On jadan nanasa tu svoju skalameriju ko macka mlade, ujutro i navecer. Ali sta cu mu ja, kad jos ne radi firma pa je sve na divljaka.. Ma i zivot nam je na divljaka odkako su nas zaskocili ovi mali popisanci. Nyima srecom nije bio mokar. Inace oni spavaju do pola 9 ali danas su odlucili muciti roditelje zato jer su isli kasno spavati pa su se probudili vec u 7. Kud jedan tud i drugi. Galamdjije prvorazredne. I sta sad. Kako sam skocila tako sam se probudila, tako sam i k sebi dosla brze nego inace i makar je dragi zelio preuzeti jutarnju smjenu, odlucila sam se ustati. U 7. Ne pamtim od kada nisam. Ma dobro je da jesam jer sam napravila posla koliko inace napravim u tjedan dana. Makar znam kako ce to biti sutra. Necu moci hodati od bolova. Lijep dan je bio. Prekrasan. Suncan, vedar, proljetni, bas kako se sika ali ne pretopao. U maksimumu je natuklo 8 stupnjeva i to u zavjetrini, nije bas. mozda i bolje jer bolje polako prema gore nego preko noci. Oped sam izvukla malisane van na terasu u zavjetrinu. Ja sam glumila proljece u kratkim rukavima i pernatom prsluku. Bilo mi je stvarno vruce. I sad mi je. Bas sam toplokrvna u zadnje vrijeme, to valjda od viska kila he he. Sve sam pocistila, razmontirala naslonjace za sanjke, uredila terasu jer vrt je jos pod snijegom. Kiki se zabavljala Ivanovom odbojkaskom loptom koja je zabunom ostala preko zime vani pa je samo za psa dobra. klinci su navijali. Sve isto ko i jucer. Samo sto je Kiki danas imala zmazanije cape, a kako ce se topiti to ce biti prava katastrofa. Idem za njom i brisem pod, kad ju potjeram u kupaonu ona se zavuce pod policu u svoj brlog. Nema sanse da ju spukam van. Hulja mala. Deckima sam popodne dala svakom po pola oguljene jabuke u ruku. Kiki je plesala oko njih u pokusaju da im drpi makar koji zalogajcic. Nisu nista spavali popodne i bili su oko 6 vec nemoguce zivcani i samo su padali ko cunjevi u kuglani. Katastrofa. Kad sam ih sprasila na corku i napokon se zavalila u fotelju, mislila sam da me tramvaj pogazil najmanje dva puta. Strava. Umorna ko stekli. Noge rasturaju, oces stopala koja peku ili noge koje bole.Bacila sam si jedan jakuzi kupanac u mojoj prekratkoj pederskoj kadi. Koji debili naprave kadu za liliputance, stvarno ne razumijem. kad cu imati svoju kucu ak ne nadjem dovoljno veliku kadu sama cu je graditi. Vec sam kupila knjigu, "Uradi sam veliku kadu", imati cu najvecu kadu, a susjedi ce reci, gle kako imaju krasan zatvoreni bazen. To ce reci onaj susjed koji uvjek zaviruje u tudje kupaone. Magarac stari perverzni. Ma bilo je dobro i u ovoj maloj, stvarno me relaksiralo i opustilo van svih ocekivanja. Eh, sta ti je voda...voda sapire sve ...necistoce...umor...traume...opusta i dovodi u lucidno stanje, koje mi i ne bi skodilo s vremena na vreme. Jes. |