Dragi Klingoncy,
Nismo Vam odavna pisali jer nismo dospili. Ali sad smo odlučili konačno napisat dva slova i impoštat Vam koju sliku da ne rečete da Nas ni briga i da smo Vas zaboravili. Ono kad ste Vin bili po Istanbulu i kad ste Nam kupili sapun na Hurem, Min smo taman prohodili kroz Otrantska vrata i išli na još jedno mitsko putovanje po Mediteranu. Danas smo parićavali salsu od pamidori i to Nas je asociralo na Siciliju, najveći otok na Mediteranu pa smo odlučili da ćemo Vam prvo o njoj napisat dvi riči. Kao što znate, Sicilija je jako veliki otok koji se nalazi jugozapadno od Apeninske čizme, a glavni grad Sicilije je Palermo. Mi smo došli s Enterpriseom u Palermo i tamo Nas je čeka autobus s kojim smo Mi i Čovik i još toliko starih Englezih išli posjetit antički hram u Segesti. Toliko doba smo se vozili. Od Palerma do Segeste Vam je kako da ste otprilike 4 puta išli u Korčulu (Min sve udaljenosti na kugli zemaljskoj mirimo udaljenostima između Luke i Blata i Luke i Korčule) i činilo Nam se da Sicilija ni otok nego da se vozimo po Australiji. Lipo je to sve skupa, ali Min smo navikli doć na Lastovo i obać ga u po ure pa Nas je ovo malo smelo. Sicilija je stvarno ogromna! Ali je lipa i impresivna i svima preporučamo da je idu vidit. I onda smo došli do antičkog hrama koji Nas je obori s nogu. Da smo bar tamo bili kad smo polagali Stari vijek na prvoj godini povijesti umjetnosti! Sad više nećemo puno pisat nego ćemo Vas po Segesti vodit kroz slike. Pa krenimo polako na još jedno zajedničko virtualno putovanje kroz prostor, vrijeme i arhitekturu:
Ovo je tabla u podnožju brežuljka na kojem se nalazi hram:
Ovo je natpis s tekstom o objektu:
A ovo je jedan pitar kojega smo slikali kako bi mogli sličnega učinit doma u vrtlu:
Na putu do hrama sve je prepuno mediteranskog bilja, a dominiraju agave:
Pomalo smo se penjali ugodnom stazicom, a kroz raslinje se nazirala drevna arhitektura. Jedva smo čekali doć!
Okolni prostor je uistinu impresivan. Nisu stari Grci gradili na bezveznim mistima.
I konačno smo došli!
Prekrasni dorski hram iz knjiga blistao je pred Nama u svojoj stvarnoj ljepoti. Svi su mučali. I s puno poštovanja hodali oko hrama u potpunoj tišini.
Dorski hramovi uvijek su se vezivali uz muški princip, a kakav je odnos veličina pogledajte na ovoj slici na kojoj smo ulovili malu gušćericu koja se šetala po bazi:
Uokolo rastu borovi i daju svemu još jedan dodatni mediteranski touch. Poželili smo prostrit dekicu i zaspat po ure.
Još malo drevnog stupovlja:
A onda smo pogledali u zemlju i kad smo vidili koliko je trave, odma smo promislili kako i ode mora bit grude (gruda je dijalektalni naziv za samoniklo jestivo bilje na zapadnom dijelu otoka Korčule):
U daljini smo snimili lokalnog berača i utekli prima njemu u nadi da će Nam pokazat sicilijansku grudu.
Lipo smo se javili i pitali ga je li to bere domaće samoniklo bilje, a on je otvori saket u kojemu su bile gljive:
Tako smo ostali bez sicilijanske grude, ali smo se zato zaputili prema antičkom teatru koji se nalazi nedaleko od hrama.
Ispred ulaza u teatar raste ogromni orah:
Ovo je ulaz:
Tu se lipo vidi kad je sve restaurirano:
Evo teatar:
Dok oko dorskog hrama rastu gljive, u blizini teatra raste vragolasta mandragora.
Navodno se od korijena dobiva afrodizijak, a biljka je navodno i halucinogena. I tako smo se pomalo uputili nazad. Prepuni dojmova, naručili smo na brodu svoj omiljeni Planters Punch i kontemplirali o svemu što smo taj dan vidili. Legli smo u posteju i kroz punistru gledali kako se polako udaljavamo od Sicilije.
Onda je Enterprise ubaci u petu. I začas smo prošli blizu otoka Dvi sise.
Sanjali smo kako spimo ispod borova.
