golly&bossy

Dragi naši,
Kako smo bili i najavili u jednemu od prošlih postova (klik) bili smo na izložbi Ah, ti kućanski poslovi u Muzeju grada Zagreba.
Jako simpatična izložba nakon koje možemo samo reć: boguhvala na tehnologiji, napretku, 21. stoljeću i makinama koji se pokreću na butune. Izložba bi se trabala zvat Uh, ti kućanski poslovi, a ne Ah, ti kućanski poslovi. Jer, bit domaćica nekad je bilo zanimanje koje je zahtjevalo hrabra srca, snažne ruke i staloženu glavu. Sve je bilo žešće. Evo, čak su i usisivači izgledali opako.


Naravno da znamo da se roba prala na ruke i sumpražavala na ževaru, ali sve to vidit na jedno misto je drukčije. I sve što možemo reć je ovo: da mi moramo prat robu na ruke i sigurno bi o higijeni vodili manje računa nego sad. Poveli bi se za primjerom naše pokojne suside, tete Ivice Vidulinke, koja nikad ni oprala vestu (haljinu, op.a.) za na misu. “A što”, govorila je, ”ne nosim je nego u nediju i svetac.” Teta Ivica je doživila duboku starost tako da je tih nedija i svetaca bilo bar 1000, ali to je druga stvar.

Roba se svojedobno prala jedanput ili dvaputa misečno, zavisi koliko imaš robe i to se zvalo dan velikog pranja. Pri kojem je bilo lako izgubiti glavu. Srećom tu je Radion.


Ovo je jedna rana verzija makine za robu. Ali čak ni ona ni značila da domaćica može sest, popit kafu i pogledat seriju jer je i ovo trebalo vrtit na ruke.


Općenito, izgleda da je sve prin bilo na ručicu. Zidni mlinac za kafu, npr:


Mesoreznica:


Naprava za pripremu sladoleda:


I nama (a i drugima) najdraža naprava za izradu bomboni:




Radiona još ima za kupit, ali ne znamo za VIM. Na izložbi ima puno starih oglasi za VIM i naučili smo da se s Vimom naprimjer mogu prat stakla, što nam nikad ne bi palo napamet. I još su nas je oduševilo umijeće kolega copywritera:
Čisti VIM-om tavu, lonac/prljavosti bit će konac
Vlažnom krpom okna čista/stvara VIM da sve se blista.




Još su nam se svidili i ova mala metlica i paletica za mrvice s trpeze.


I simpa je način na koji su obisili legende, je li?


A ovo nikako ne možemo razumit: kalup za kolače u obliku odojka. Zašto bi itko hti kolač u obliku gude?


I za kraj jedna stvar koju smo i mi imali doma. Ovi isti mlinac za kafu. Na butun, a ne na ručicu : )


Kad smo min bili na izložbi bi je jedan presimpatični student koji je čuva izložbu, ali i objašnjava što je što, jer stvarno je puno stvari tamo za koje uopće ne možete skužit što su. Min naprimjer uopće nismo mogli poznat mesoreznicu. Jadan čuvar, cilo vrime je i trča od posjetitelja do posjetitelja i upozorava da se ne diraju izlošci, što je stvarno teško jer sve one ručice samo zovu da ih se okreće. Jedino što dopusti da se uzmu bomboni. Ali to smo bili već učinili i bez dopuštenja.

Vaši