Dragi Klingoncy i Mayo B.,
Još dohodimo Sebi od puta u Graz i nikako ne možemo smirit uzbuđenje. Bogu hvala, svugdi smo bili i sve vidili (TBF volimo vas), ali poć u Graz za Nas znači isto što Australcima doć u Stary Cray ili funovima poć na koncert Mišota Kovača. Kad smo se prin par godišć vratili sa zagrebačkim autobusom na Otok, iz plavih IKEA bursi virile su teće, plafonjere, višalice.
Otac Nas je čeka i reka epohalnu rečenicu: "Ćerce Božija, pa je valo poć u Graz kupit višalice?!? Oli ni teća za kupit i ode?!?" .
"Ali, Tata,Tata kako ne razumiš?!? Poć u Graz je Koncept. i to THE Koncept. Ista teća kupljena u Grazu ima drugačiju auru od identične teće kupljene u nas. Kako ne kužiš?!?"
I tako su Nas i ovi put ispratili iz kuće "Opet gre u Graz kupovat tećice", a Našoj srići ni bilo kraja! Čim smo došli u Zagreb, išli smo u MSU na otvorenje izložbe o Novim tendencijama (preporučamo svima!), a posli smo se našli s THE Mirnom Caricom. Nismo mogli dočekat jutro nego smo se cilu noć dizali, pili vodu, gledali na sat i vrtili se od straha da ne zakasnimo u Graz. Putnička groznica i Cultural overdose! Ne zna ko ni proba! U Zagrebu se otvori H&M, ali smo ga bojkotirali jer nemamo živaca čekat u redu, a i puno Nam je draže poć u H&M u Grazu. Ipak smo mi resli u socijalizmu i sve što se kupi priko granice još uvik miriše na Obećanu zemlju.
I tako smo išli u Graz u H&M. Nismo kupili ništa posebno, samo jednu crnu rokersku košuju, jednu šminkersku bilu košuju, zlatne polivalentne treš narukvice i jednu prekul haljinu za party u Picheni. U IKEI smo kupili sve bez čega savršeno lipo možemo živit, ali Mi volimo imat sve što Nam se svidi pa smo kupili lampu od karte i još nike totalne ludosti. Ali, Klingoncy, uopće ni bitan shoping. To smo prerasli. Nama je bilo bitno što smo s Vama i bilo Nam je jadno lipo.
Ko može platit ljubavnu priču o Teti Ivici i Beppotu na brodu za Brazil početkom prošlog stoljeća koju ste Nam ispričali u autobusu?! Još Nam gredu suze i ne možemo doć sebi od Jubavi.
Ko može platit pogled s mosta na Kunsthaus Enterprise i Stakleni otok na Muri!?
A na ogradi od mosta zakačeni katanci s imenima ljubavnika sa svih strana svita!
Ko zna koliko su ključeva vrgli u rijeku i ko zna koliko njih će ispunit svoja očekivanja?
Niko ne zna. Ali mi nepopravljivo vjerujemo u hepi endings. O bajkama da ne govorimo. Totalno smo old fashion i ostarili bi priko noći kad bi se prominili.
Ko može platit one dvi genijalne kičaste butige "Pimp your Fantasy" i "Kunst&Kitch" na putu za Kunsthaus, a unutra sama Čudesa pop-kulture?
Skoro smo počeli plesat u butizi kad smo vidili bursu na Majkla Đeksona. Čim smo je vidili, odma smo zamislili Tijuanu i Jelu kako plešu na Thriller na mostu u Picheni i počeli smišljat Jackson party.
Kad smo vidili bursu na JR-a iz serije Dallas, ispalili smo!
Ma ko se njega uopće sjeti?! Uh! Kauboji. Ako ste već u situaciji da se družite s kaubojima, družite se samo s onima koji bi za Vas okrenuli Zemju naopako i s kojima se možete smijat do besvijesti. JR-ove primazane svim mastima izbjegavajte u širokom luku. Pogotovo na bursama! Zašto nisu učinili bursu na Bobbyja?!
A imaju i bursu na Marylin!
Prekrasna. I pokojna. Krivi kauboji...Nikad nećemo bit plavuša. Samo je jedna Marylin.
Idemo dalje. Imaju i ovcu obučenu u roza krzno. S oćalima. Ako već moramo bit ovca u životu, nećemo bit ni bila ni crna. To je dosadno. Bit ćemo roza! S roza oćalima!
Na izlazu iz butige visi žuta bursa na strip-heroinu.
Genijalno! Uvik, ali uvik budite glavna junakinja svog vlastitog filma i virujte u ono što radite, a to što radite radite do daske i sa srcem.
I još jedna bursa. Totalno neodoljiva! Na Bambija!
S natpisom "Make friends". Što na ovo reć? Ništa. Osim...da bi Nam život bi prazan bez naših prijatelja.
I za kraj Izvještaja za Vas i Mayu B. koja ni mogla poć s Nama na hodočašće, kad smo se od Aleje Dubrovnik i Opere spustili do glavne šopingštrase, iz izloga Nas je gleda Mickey Rourke i bi je totalno, ali totalno sexy!
Odma smo znali da će ovo bit trip za pamćenje jer Nama Miki u svim svojim metamorfozama donosi sriću, i zato ga na planeti Golly&bossy uvik čeka najbolji apartman :).
U Kunsthausu nismo gledali izložbu, nego samu zgradu.
Ona je permanentni izložak u staroj gradskoj jezgi i dokaz da je dobra arhitektura isto što i dobra poezija. Poezija prostora. Ode obožavamo poć u muzejski dućan i tamo su uvik svakakva čudesa.
Npr. ove nožice!
Teta Milla bi odvalila!
A ova spužva za pijate!
Prali bi po cili dan da nemamo makinu hihihihi!
I di smo još bili? Na obid!
Ali draga Mayo B., nismo bili na one grozne juhe od hrena, nego u talijanski restoran "Paradiso" u sklopu nove fensi robne kuće.
Inače, u Austriji je hrana uglavnom bez karaktera i osim Mozart kugli nemojte jist ništa! Hote u ovi talijanski restoran ili ko pravi gastarbajter na ćevape i pivo ili na pršut i bevandu u restoran "Opatija".
I tako smo bili opet u Graz. Mali slatki europeiše grad koji je s par urbanističko-arhitektonskih intervencija postao totalno cool.
I naravno da ćemo poć opet.
Volu Vas Vashy!
