F R E Y A

srijeda, 29.12.2004.

Karanfil se na put sprema :)

Ovo mi je poslednji radni dan.Sutra rano ujutro palim na Kop,pa sam sad htela da iskoristim jednu malecku rupu u vremenu,i napisem summarizing za ovu godinu.
Odavno to nisam uradila,ali evo sad imam inspiraciju da to stavim na papir.

Ova godina je za mene bila godina trazenja svojeg mesta pod suncem- postala sam debelo svesna svih nedostataka drzave u kojoj zivim,bede oko mene,i cinjenice da prava borba pocinje tek zavrsetkom faxa...

Radila sam u fabrici u kojoj se sve raspadalo,plate su kasnile par meseci.Ja sam bila vodja jednog projekta,sama sam vodila pregovore,bacali su me u vatru...A onda mi je pukao film- resila sam da trazim drugi posao.
Za vreme studiranja su nam govorili da kad to cudo zavrsimo,imacemo diplomu sa kojom cemo svakoga moci da jebemo u glavu.Umesto toga,ja sam videla da umesto tako jedne superiorne pozicije,ako je neko bio jebana strana,onda sam to bila ja.

U medjuvremenu sam odgledala Metallica-u na koju sam cekala 15 godina.Jeste da nisam bila u najvecoj euforiji oko njih kada mi se ukazala prilika da ih vidim,ali ipak moram priznati da mi se san ispunio i da je to bio koncert godine.

Otkrila sam blog.

Popela sam se na Maglic- najvisi vrh Bosne.Isli smo jednom stazom koja je na trenutke postajala alpinisticka,malo smo visili na stenama,penjali smo se bez konopaca i bilo kakve zastite.Ja sam slagala da vec imam iskustva u tim stvarima,a kad smo se popeli na vrh,priznala sam im da mi je to bio prvi put.Moje kolege planinari su bili frapirani kako sam sve to dobro podnela.Ja sam od tada "beznadezno" inficirana planinama i penjanjem uz stene.Ne planiram da idem na onu varijantu sa konopcima- ici cu samo na opcije: moje ruke i noge,cepini i dereze.

Dan posle ove moje vratolomije imala sam zakazan intervju za posao.Oglas sam nasla na internetu,ali u trenutku kada sam dobila poziv od njih, nisam se secala ni cime se ta firma bavi, ni sta oni u stvari traze.

Na intervju sam se pojavila izgrebanih dlanova i laktova.Na rukama su mi se jasno videli krvavi tragovi od stena,snega i leda.
Ne znam da li sam im takva delovala malo uvrnuto,ali 15 minuta nakon intervjua su me ponovo zvali da mi kazu da se sutra javim vodji projekta kod kojeg bih eventualno bila u timu.
Ja sam znala da sam im se dopala i da hoce da me uzmu sto pre.

U fabrici sam dala otkaz u trenutku kada su se najmanje nadali.Bili su frapirani.Posledica je bila to sto mi poslednja tri meseca rada nisu isplatili.Ja nisam htela da jurim i ganjam te pare.Nisam htela da se vracam na nesto iz cega sam otisla glavom bez obzira...

I onda leto koje se svelo na rad,rad i samo rad.Bila sam tri meseca na probnom radu.I primljena sam za stalno nakon toga.

Vreme je krenulo uzasno brzo da tece.Ponedeljak mi se gotovo spaja sa petkom,u ovim zimskim mesecima kad stignem sa posla,vec je uveliko debeo mrak.Vikendi mi prolecu u nekom loodilu,menjam noc za dan,i onda me samo doceka ponedeljak ujutro i misao:"Zar je vec stigao?Ho ruk,ustaj iz kreveta,budi se,nikoga se ne tice sta si ti za vikend radila i koliko si se ubila.Idi sad i radi.I ne zaboravi osmeh na licu."

Ljubav?Ma pocecu jos malo da pjevusim Olivera Dragojevica :)))

A sta bih zelela za iducu godinu?

Pre svega htela bih da budem zdrava- od toga zavisi sve ostalo.
Htela bih da uvek imam posla- mozda ce nekima ovo zvucati smesno,ali ako ste mesecima sedeli i pokusavali da ubijete 8 sati na poslu kao sto sam ja u fabrici cesto radila,i ako ste osetili kako vam se znanje koje ste godinama sticali osipa kao kula od peska,onda znate o cemu pricam.
Imam zelju da osvojim na leto bar jednu od sledecih planina:Prokletije,Komovi ili Durmitor.
I naravno- lepo bi bilo kad bi mi u zivot usetala ljubav.


Kao sto rekoh na pocetku ovog posta,sutra ujutro hitam put Kopaonika.Imam loodu kombinaciju- idem sa planinarima u kasarnu koja je prazna od katolickog do pravoslavnog bozica.Eto,Srcky,ako je za utehu,neces biti jedini koji ce za NG biti u kasarni :)

Ne znam da li ce biti snega.Vec par dana visim po raznim meteoroloskom sajtovima.Za Kop je juce pisalo:light snow and heavy fog.Valjda ce bar malo da napada.
Ja vec u misicima osecam uzasnu napetost.Desava mi se vec par dana da osecam kao da sam na skijama,klizim,i hvatam se za "tanjir".Narocito me progranja onaj momenat kada sam uzela zhicu koja me cima,a ja u tom trenutku lebdim,jer jos nisam uspostavila ravnotezu...

Samo NG veche docekacemo u Rtnju.Verujem da svi iz Srbije koji me citaju znaju sta je Rtanj,a za one iz Hr i shire, evo malo objasnjenja:
Rtanj je jedan predivan planinarski dom koji se nalazi na poslednjoj trecini jedne od skijaskih staza.Sagradjen je od drveta i kamena,a u prizemlju je jedna izuzetno lepa soba sa kaminom.
Tu sam slavila ove godine svoj rodjendan,a evo sad cu i NG docekati na istom mestu :)

Ljudi,bezim ja sad.Svima koji me citate,zelim da se super provedete za NG vec gde ste planirali,i da vam nova godina krene i bude kako dolikuje :)

Pozdrav svima i citamo se naredne godine!

- 11:41 - Komentari (15) - Isprintaj - #

utorak, 28.12.2004.

Recimo da...



mi ovaj moj blog dodje kao ogledalo dushe...
Danas necu pisati kako se osecam, niti sta radim.
Danas cu samo iskuckati reci pesme sa kojima sam jutros ustala.Nisam je odavno cula,ne znam ni kako mi je dosatala u misli,ali potpuno je osecam...Mozda potajno zelim da se i ja tako osecam? :) E to vec ne bih znala kas'ti :)

Poklanjam je i vama...

Sinocke, sinocke te vido Zone,
lele Zone, gde se, gde se premenjuvas Zone,
lele Zone...

Gde kazuj gde, gde, samujeeees more...
Necu ti lazem bre, kol'ko te iskam bre..

Po tvoj jelek tu da zimujem, bele grudi tuj da letujem...

Lele tugo sestrice ja je vidom morim,
lele tugo...
Kazi tugo cija je ja si znajem, lele, moja nije...

Po to jelek tu da zimujem, bele grudi tuj da letujem...
- 10:34 - Komentari (11) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 27.12.2004.

Alelujaaaaaaaa


Kasnim,o da!

Vidim izasli smo na naslovnici- jeeeee :)
Nisam bila na blogu ceo vikend- a ono bum :)
Elem- meni je ovo bio treci blogerski sastanak po redu,tj. bila sam na svim do sada odrzanim skupovima.Videla sam sta je Coyote pisao na svom blogu,pa bih samo htela da mu pohvalim organizaciju prvog blogerskog skupa kojeg je potpuno sam organizovao,a narocito mi se dopalo mesto odrzavanja skupa kojeg se on licno setio bez icije sugestije :)))
No,sve u svemu,ovo za vikend jeste bio najveci blogerski skup u Srbiji do sada,i meni je jako drago da su se ljudi odazvali u tolikom broju :)
Najvise bih htela da pohvalim Srckyja koji je iz vojske preko ICQ-a na mobilnom telefonu koordinisao organizacijom i pripremom celog skupa.Ja sam zahvaljujuci tome u petak izfolirala na poslu da radim,napisala sam lazan dnevni izvestaj,a istina je da sam mu pomagala da se sve to organizuje kako treba.No,za blog se treba zrtvovati,blog skup se ne otaljava :)))
Linkove sa slikama vam necu davati,imate ih kod gore pomenutih blogera,a i na samoj naslovnici.
I naravno,da se ne izostavi- ideju za mesto poslednjeg blogerskog okupljanja dala je blogerica Ona
Veliki pozdrav i blogeru massa koji je doprineo da skup poprimi internacionalni karakter :)
Pozdravljam i sve ostale blogere koji su bili na skupu,i pozivam sve one koji nisu bili da nam se sledeci put pridruze,jer provod sa nama je zagarantovan :)
Aj ziveli :)


Minut- dva kasnije :
Ustinite me,da li ja to sanjam?
Pa ja sam na ALMOST COOL LISTIIIIIIIIII :PPP

Ziveo lov na crveni listopaddddd :)
- 12:30 - Komentari (30) - Isprintaj - #

četvrtak, 23.12.2004.

Kasting za najgori docek NG ever...



Svi pricaju o proslavi Nove Godine- kao i obicno neki su sve vec isplanirali,neki to ne znaju do par sati pred sam dogadjaj...
Ja sam se setila kako sam se "provela" za proslu Novu Godinu,pa reko da pitam da li mozda ima neko da me skine sa pozicije no.1 najgorih doceka.
Neki od vas koji me citate(a znate me i licno) znaju ovu pricu,tako da se ispricavam sto se ponavljam :)
A prica ide ovako-
prosle godine u ovo doba sam stanovala malo kod roditelja,pa onda malo vise kod tadasnjeg decka,pa opet malo kod roditelja i sve tako.Priblizavala se NG,a ja sam znala da je on u teskoj besparici.Nisam od onih koji bi potrosili brdo para za to jedno vece,a tek nisam od onih koji ocekuju da decko za njih plati kompletan ugodjaj.U toj noci zelim da budem sa ljudima koji su mi dragi,i da zajedno udjemo u novi pocetak,da zajedno budemo kada se brojke promene i brojac ponovo krene da broji od pocetka...
Posto sam takoreci zivela kod njega,mislila sam da cemo to vece provesti zajedno nas dvoje,kad se vec nema para za nesto sharenije.Nije mi ni bilo vazno gde cemo biti- htela sam samo da budemo negde zajedno.

Medjutim,vece pred novogodisnju noc,gospodin mi saopstava kako su mu u firmi dali tri slobodna dana za praznike,a kako je on jos bio student(neki bi ovde to rekli wanna be pedagog),rekao mi je da hoce maximalno da iskoristi te slobodne dane za spremanje ispita za januarski rok.

I onda shlag na torti:"Ja zelim za Novu Godinu da budem sam.Nadam se da me razumes.Ti ako hoces,idi se provedi nedge."

Ja sam bila shokirana.To mi saopstava dan pred docek,svi su se vec negde rasporedili,a ja sam se osecala tako potisteno da nisam ni zelela da zovem prijatelje i pitam ih da li mogu kojim pukim slucajem da uletim u neku njihovu kombinaciju.Ja sam zelela da budem sa njim,a on ocigledno nije imao iste ideje.Gospodin ce da "uci" za NG...

E onda se tu pojavljuje moja majka koja je cula sta se desava,i krece da raspiruje misli tipa:"Aha,on ce sa nekom drugom da bude to vece.Ja da sam na tvom mestu,sela bih u taksi malo pre ponoci,i proverila sa kim je to on u stanu."
Jos mi je samo falila ta so na ranu...

Onda se tu pojavio i moj otac,koji se inace ne mesa u moj privatni zivot,ali ovog puta je rekao:"Znas sta- niko ne uci za Novu Godinu,pa makar da mu gori pod nogama.Svi smo mi bili studenti,i bili u slicnim situacijama.Ne tvrdim da ce da bude sa nekom drugom devojkom,ali meni tu neke stvari nisu bas na mestu."

Moj bivsi mi se javio 31-og i rekao kako bi mogli kasno popodne da se prosetamo savskim kejom,i da on onda ode da uci.Pristala sam...
Dosao je oko 19h,i krenuli smo na nadjemo neki splavic da popijemo pice.Znate li kako izgleda savski kej,par sati pre pocetka novogodisnje noci?
Nema nigde nikog,tu i tamo samo promakne neki shetac psa,i to je sve...
Pokusavali smo da nadjemo mesto da sednemo,ali svi su nas gledali ko da nismo pri sebi.Odgovarali su:"Ne radimo,spremamo se za docek".
Moj bivsi me je par puta pogledao i rekao:"Boze,sta li je ovim ljudima?Sta su se primili?"
Pravo pitanje bi bilo:"Mislis,sta je tebi?", no to mu nisam rekla,jer nisam zelela da se raspravljam oko necega sto je cvrsto odlucio.
Konacno smo nasli neki splavic koji je drzala jedna starija zena- delovala je kao bivsi hipik.Jedna cica maca je sklupcana dremala pored nje,imala je pec na drva i tri stola.Jedina ona na citavom keju nije spremala docek novogodisnje noci.Usli smo unutra i narucili caj.Ja sam bila bas neraspolozena,pokusala sam da mu jos jednom objasnim sta meni znaci zajednicki docek,no kao da sam govorila zidu.On je i dalje pricao kako nema para,kako je nervozan pred ispite,i kako mu je depresivno u stanu...Inace,to je pricao svaki dan,tako da nista novo nisam cula.

Rastali smo se oko 20:30.Ispratila sam ga na autobus,a ja sam otisla u svoj krevetac.Iz inata sam se pokrila cebetom,nisam ni TV htela da gledam.Zaspala sam.Cula sam u jednom trenutku neke pucnje,i shvatila da je stigla ponoc.Roditelji su mi usli u sobu,i naterali me da se dignem iz kreveta,da mi cestitaju Novu Godinu...Posle toga sam se vratila da spavam.

Ni sutra ujutro nisam bila bolje volje.Nisam ni imala osecaj da je stigla nova godina.U stomaku me je stezalo.Pozvala sam mog bivseg da mu cestitam NG,ali nije se javljao.Nisam znala sta da mislim.Mozda je hteo da mi kaze da raskida,ali nije imao petlju da mi to kaze u lice?Ne znam,ne znam...
On se javio oko 17h,sav razdragan,i rekao je da je iskljucio fixni telefon,a da mu je mobilni bio u jakni,pa nije cuo kad je zvonio...Aha- uvek ima opravdanje koje kao moze da se prihvati kao istinito.
Pozvao me je da se vidimo to vece,i da cestitamo NG jedno drugom.

To vece sam prespavala kod njega,od njegovog ucenja nije bilo nista.Meni ni dan danas nije jasno zbog cega sam mogla da budem sa njim noc posle NG,a ne bas to vece...

Ova veza se zavrsila samo nekoliko nedelja kasnije,pod veoma cudnim i nerazjasnjenim okolnostima.Kljuc od njegovog stana je ostao kod mene,a kod njega je bilo pola mojih stvari.On kao da je u zemlju propao.Stvari sam dobila tako sto sam mu spustila kljuc u postansko sanduce,a od njega sam dobila sms u kojem mi je rekao kako treba da mi vrati moje stvari.

Jos samo jednom sam ga srela- kada mi je dao sve moje sto je bilo kod njega.Mogla sam tada i da ga pitam:"Zasto?",ali nisam htela- jednostavno nije me vise zanimalo.

Prebiram misli i secanja.Drago mi sto se ovih dana osecam potpuno drugacije nego onda.Jesam sama,ali bar se ne nerviram oko nekoga ko to nije zasluzio.

Jedine brige mi predstavljaju deadline na poslu,i pahuljice koje nikako da vidim u vecem broju.Al,o tome cu neki drugi put...
- 22:40 - Komentari (12) - Isprintaj - #

Covek koji je video buducnost



Staro se carstvo prostire od planina sa istoka,
Od planina sa istoka do ostrih morskih hridina,
Gde stize svetlost nebeska, gde stize ljubav Bozija.

Cuvari dalekih granica javljaju preko glasnika,
Juzna plemena ratnicka su stigla ispod zidina,
I sve je vise varvara, a sve je manje Rimljana.


Postoje i poslednje dve strofe koje nisam zelela da pejstujem,jer mi se od jutros mota po glavi samo ova gore pomenuta celina...

Ah,da ne zaboravim- za mladje generacije:ovo je jednom davno iskomponovao Momcilo Bajagic.
- 10:32 - Komentari (6) - Isprintaj - #

srijeda, 22.12.2004.

Sta bi mi da nema struje...



Danas mi je opet pala na pamet ona scena iz "Autostoperskog vodica kroz galaksiju".Ono kad Tvorac sendvica odputuje kroz vreme,i bane u neku civilizaciju koja je na niskom stupnju razvoja, i pokusa da im objasni cime se on to u stvari bavi,i sta su to tekovine moderne civilizacije.Nije uspevao nista da im objasni,a od svih stvari koje je znao da napravi,skapirao je da je to samo umece pravljenja sendvica...
I tako... jutros je u programerskoj firmi nestalo struje...Svi smo izbezumljeno vrteli palcevima,prosto ne znajuci sta sa sobom da radimo.
Ja sama u kancelariji,sef mi je ko-zna-gde,a treba da "hendlujem" pozive korisnika...I tako,zovu me i kazu:"Meni ne radi!".Slusam sa druge strane usplahireni glas...Ja joj objasnjavam kako nema struje,i kako nam zbog toga ne radi server,pa ni njihova transakcija ne moze da prodje...Ona zove svog direktora...Ne veruje mi? Hmmm... Na telefonu mi se zvanicno predstavlja direktor.Ja ne izmicem ni korak.Kazem mu:"Budite bez brige,sve ce to da proradi,nema struje..." Smirila sam ga,ha!
Pa onda me zove druga devojka koja mi kaze kako se trgovkinja usplahirila pomahnitalim papirom za stampanje,i u strahu je stornirala sve sto je pre toga bilo..I sad kao ja proveram bazu.I cujem pitanje:"A jel i vi vidite taj isti spisak,na zelenom ekranu?"
Ja kazem:"Naravno..." A ispred sebe nemam nikakav zeleni ekran,niti znam sta je to :)))
Onda sam resila da skoknem do Maxi-ja i nagutala sam se ogromnih cokoladnih bombona punjenih rumom i kokosom...Malo mi udarilo u glavu...Oce to tako kad slistis celu kesu :)

Pa sam se onda setila da bih mogla i da konacno odem da kupim nesto za rucak.Struja je stigla,i sef mi se pojavio tu negde.Pitam ga dal i on hoce da jede...Naravno da hoce,totalno je na to zaboravio,iako je skoro 15h...
Vracam se,a on mi kaze da sam se dobro snasla danas bez njega...
Ma super,obozavam korisnike...
Ipak mi se vise svidja uloga sove koja ne proviruje iza monitora :)
- 16:58 - Komentari (8) - Isprintaj - #

utorak, 21.12.2004.

Hier kommt die Sonne

Secam se kada mi je rekla da kod njih u ovo doba svanjiva negde oko 10:30,a sunce zalazi oko 15h...Pricala mi je o tome kako Bozic za njih predstavlja festival sunca i svetlosti,jer svetlosti tada ima jako malo...I svi zeljno iscekuju da vide sunce.
Ona me je navela da se setim da meni sunce nikada nije bilo toliko vazno.Uvek je bilo tu,sijalo je nekad manje,nekad vise...

Od nje sam naucila sta znaci rec "Kaamos"...To je onaj period u godini kada na krajnjem severu njene zemlje sunce potpuno nestane,i pojavi se posle 60 dana.Rekla mi je da tada samo mesec i jaka belina snega cine da im bude barem malo svetlije...Rekla mi je da tada broj samoubistava strahovito raste...

Ona mi je jednom rekla:"Ja volim sneg,ali ne volim hladnocu..."
Zapitala sam se- pa zar meni nisu te dve stvari iste...?

Negde sredinom aprila je znala da mi kaze:"It's snowing again,but it's a bound to stop..."

Mislim na nju ovih dana...Njoj je sunce potrebije nego meni...


Finski mi je malo zardjao...Al ipak ovog se secam- dobro dosli u Laponiju :)
- 16:20 - Komentari (5) - Isprintaj - #

petak, 17.12.2004.

Zli post



Ulazim u apoteku da kupim ne-secam-se-vec-sta,ispred mene stoji devojka i trazi od prodavacice neke stvari.Ja zveram po apoteci,cekam svoj red,i jedva da i cujem sta ona narucuje.
Paznju mi privuce recenica:"I dajte mi jedno pakovanje kondoma".
Tu mi naglo pogled skrece na nju.Ne,ne... nije me iznenadilo to sto je htela da kupi.
Nego...
Odmah sam je osmotrila-
i vidim jedno nisko,neugledno stvorenje... to vidim gledajuci je s' ledja.
Cekam strpljivo da se okrene.
Zavrsava kupovinu i okrece se ka vratima.
Gledam je- bas je ruznjikava.
I onda mi kroz glavu proleti pitanje:"I ti imas decka?"
- 18:40 - Komentari (24) - Isprintaj - #

četvrtak, 16.12.2004.

A za kaj ne ?:)


Ah, sta cu kad mi mozak radi ki sat...Setih se da sam se na sutrasnji dan upoznala sa jednim frajerom zbog kojeg sam odlucila da potegnem cak do Zagreba...Eh..."znao je pritisnut pravi gumb..."
Ovo mesto gde objavljujem moje misli je na neki nacin virtuelno njegova teritorija.Mozda me on licno i procita...ili me procita neko ko ga poznaje...Vrlo verovatno...No,what the hell... :)

Evo sta napisah jednom prilikom u svoj dnevnik:

On je jedan koristoljub i sebicnjakovic,istrajan u tome sto zeli da dobije,i istovremeno spreman da isto to baci na djubriste,bez ikakvih emocija,onog trenutka kada mu to nesto vise ne treba,ili ne moze da ga iskoristi.
Zelim da mi u glavi ostane iluzija o snu koji sam nekada sanjala.Ne zelim drugacije da ga se secam,iako on to nijednim atomom svoga bica ne zasluzuje.
Jedino sto imam je magija koja je vezana za Zagreb i uzdah kada se setim hostela Ravnice,Krashove fabrike,Gradeca i zagrebackog G.K.


Posveceno Smutiksu.

- 23:01 - Komentari (3) - Isprintaj - #

Nisam ni sanjala



Sve do sinoc nisam ni sanjala da tako mislis.A onda si rekla:"Pa on sada ceka da mu prodje vojni rok.Ne moze sada nista da uradi na tom planu",a zatim si se sheretski osmehnula...To sto on sluzi civilni vojni rok,i pojavljuje se na poslu jednom u nedelju dana,daje mi za pravo da slobodno tvrdim da ne vidim da je on u vojsci.
Ali ne,ne radi se o tome.
Radi se o ovoj "shemi" koju ti imas u glavi- oboje su zavrsili fakultete,zajedno su vec par godina,i sad ti smatras da cim on dodje iz te "vojske" treba da se vencaju.
Da,kad malo bolje pogledam,ti si u mojim godinama vec rodila mene.Bacila si svoj posao profesora u gimnaziji odmah nakon udaje.Od sinoc mi se cini ono sto mi nikada do sada nije jos palo na pamet- da ti je glavni cilj bio da se udas,a ostalo je... manje bitno.
Hvala ti sto si me gajila,i sto si me zajedno sa tatom izvela na neki recimo dobar put.

Ali sada... draga mama,izgleda da ja ne ispunjavam vise neke tvoje snove,i ne zivim po okvirima kakvim si to ocekivala od mene...
Imam osecaj da bi se ti da si na mom mestu bacila kroz prozor,ili ako ne to,onda bi bila toliko ocajna,da bi ti ceo svet bio kriv.
Ja cu ziveti onako kako me zivot baca.I necu ocajavati.

Svako ima svoj put,a moj ocigledno nije isti kao tvoj.
- 10:19 - Komentari (4) - Isprintaj - #

utorak, 14.12.2004.

Po Regininoj zelji


Regi,zamolila si me da kad zavrsim sa pisanjem,da prodiskutujemo.Pitaj me sta zelis,a naravno,i drugi koji bi hteli da se ukljuce,samo izvolite :)
- 14:06 - Komentari (7) - Isprintaj - #

nedjelja, 12.12.2004.

Back from London - memories,work and shopping


Shopping



Nisam iz zemlje u kojoj se za Bozic nesto trosi u kupuje.Kod nas se taj praznik slavi malo drugacije-porodica se skupi na badnje vece i jedemo svecanu posnu veceru,da bi sutra otisli u crkvu i zatim se omrsili.Ima i verovanje da ko za badnje vece nije kod kuce,nece biti bas mnogo kod kuce cele sledece godine.

I onda uletim u cuveni Christmas sale...
Pisala sam vec o tome da je grad potpuno okicen,i da laseri paraju nebo iznad Oxford street-a.Svuda mogu da se procitaju raznorazne ponude za "perfect christmas gift".Cak u nekim prodavnicama postoji i specijalno osoblje koje nudi pomoc neodlucnom kupcu u izboru savrsenog poklona.
Najsmesnije mi je bilo kada preko razglasa u podzemnoj zeleznici,glas koji se obraca putnicima obavestavajuci ih o tome da li vozovi idu na vreme,i na koje sve linije se moze preci na pojedinoj stanici,zavrsi svoj "govor" recenicom:"Please,don't leave your christmas gifts unattended" :)

Mene cela ta raznezujuce-oprastajuca atmosfera nije uspela da ponese.Ja sam jednostavno bila privucena mnogim lepim stvarima koje sam videla,kojih u Beogradu nema ni za lek.Nije mi islo na ruku to sto sam dnevno imala samo sat ili dva da kupujem.Nailazila sam na more stvari,samo sam gledala.Nisam se usudjivala ni da probam,jer sam htela da obidjem vecinu radnji,pa da steknem neku sliku o tome sta sve postoji,sta mi se dopada vise,sta manje,kakve su cene odredjenih modela garderobe...
Dok sam tako jurila okolo,ubrzo bih nailazila na recenicu koja mi je postala omrazena:"Sorry,we're closing"...
Posto sam svaki dan imala na raspolaganju samo to kratko vreme za kupovinu,u mislima sam pre dolaska "na popriste" pokusavala da se setim gde sam sta videla,i sta bi bilo najbolje prvo probati.
Prvo su mi za oko zapale cizme.U Beogradu ih trazim celu zimu,ali kako pridjem kojem izlogu,samo se zgrozim.
U Londonu sam videla par nekih modela koji su mi bas bili super,i resila sam da ih probam.
I imam sta i da vidim...Udje mi noga u cizmu,a kad treba da zakopcam rajsfeslus,stignem do pola lista i ni makac!
Ja vozim rolere,bavim se skijanjem i planinarenjem, i ne mogu bas reci da imam tanke listove.Vide mi se misici kad hodam,ali nikada do sada nisam naisla na situaciju da nisam mogla da zakopcam cizmu...
Sa uzdahom sam vracala te lepe cizme na police i odlazila dalje.Obuzimao me je ocaj...
Hodala sam gradom i gledala te iste cizme na raznim devojkama.Njima su stojale savrseno...
Dok sam gledala cizme na njima,krenula sam da primecujem i jos neke stvari.Gomila devojaka je bila u suknjama do kolena ili malo iznad.Njihova garderoba je otkrivala njihove listove,pokazivala je oblik njihovih nogu.Pocela sam da shvatam koliko su zene tamo zenstvenije obucene i koliko je to u stvari lepo videti.

U Beogradu smo silom prilika bili naterani na modu "biti kadar stici i uteci,i na strasnom mestu postojati".
Svi nose farmerke i neke ravne cipele/patike koje su dobre za dugo i brzo pesacenje.Svi nose jeftine kineske jakne,koje ako se kojim slucajem pocepaju prilikom prolaska kroz prepuni autobus,i nece biti neka velika steta.
Znam ja da kod nas ponekad duva takva koshava, i da je zaista hrabrost obuci suknju.

Ali ipak...Mislim da sve to sto sam rekla ne sprecava zene da barem ponekad ubuku suknje,da bar ponekad budu stvarno zene.

Gledala sam i kako ljudi izgledaju.I jos jednom potvrdila moje staro misljenje da su ljudi sa Balkana izuzetno lepi.
Svi smo mi manje-vise(hteli to da priznamo ili ne) dinarski tipovi sa lepim i pravilnim crtama lica,pravilno gradjeni,sa dugim nogama i cevanicama.U Londonu sam videla mnogo zubatih ljudi nepravilnih crta lica,mnogo pegavih,sa kratkim i krivim nogama.Videla sam mnogo sitnih zena,i mnogo muskaraca koji su nizi od mene.

I zato vam kazem,devojke/zene koje citate ovo sto ja pisem- ostavite ponekad farmerke u ormanu,i obucite suknje,haljine,otkrijte svoja kolena i listove,pokazite koliko ste lepe! :)

Naravno,samo od sebe se namestilo da sam ubrzo naisla na suknju koju sam bez mnogo razmisljanja kupila.Kupila sam uzput i jednu malecku heklanu pelerinu.To sada svaka druga zena seta po Londonu,a kako to kod nas ide,verovatno ce pelerinice biti moderne tek nedge od prilike sledece godine u ovo doba...

A sto se tice cizama- poslednje vece mojeg boravka,sinula mi je lampica.A zasto ja ne bih potrazila cizme koje nemaju rajsfeslus,a slicno izgledaju kao one koje sam neuspesno probala?Ako vec ne postoji rajsfeslus na njima,onda to znaci da mogu da se dovoljno rastegnu,da mi noga udje.

I nasla sam ih :) Yeah,yeah,yeah :)

Na sve sam mislila,sem na to kako cu ja ceo prtljag da ponesem.Kada sam krenula na aerodrom, izgledala sam od prilike ovako- u rukama dve kese,mala torba sa dokumentima na ledjima ispod kapuljace mojeg kaputa,na ramenu lap top koji nema 5kg kao sto sam na pocetku mislila,vec najmanje 7kg,i jos povrh svega sam vukla kofer na tockice sa ostatkom stvari.Izgledala sam kao bozicno drvce.Nisam iz inata htela da zovem taxi,nego sam odlucila da idem podzemnom.

Hodala sam tako ulicom,i na jednom semaforu po prvi put od kad sam u Londonu,osetila sam neciji pogled na sebi.Instiktivno sam okrenula glavu ka izvoru tog pogleda,ugledala kombi British telekoma,a za vozackim mestom mi se smesilo jedno stvorenje.Kada su nam se pogledi sreli,kroz staklo mi je necujno rekao:"Hellouuu",propraceno macho pogledom.

Glasno sam se nasmejala i odpozdravila.Doziveh startovanje u Londonu!

E sad mogu na miru da odem kuci :)))



The end.
- 20:13 - Komentari (10) - Isprintaj - #

subota, 11.12.2004.

Back from London - memories,work and shopping



Work



Sat je otkucao 6:30 u ponedeljak ujutro.Okolo mene mrkli mrak.Ja zbunjena.Znam gde sam,ne nije to bio problem.Nego,zbunjivalo me je to sto treba da ustanem,a okolo mene je potupna tisina,i mrak kao da je ono najgluvlje doba noci.No,sat ne laze- ajmo se po mraku tusirati,i spremati za posao.U 7:15 sam usla na dorucak,a ni tracak bele svetlosti se nije naslucivao.U 7:35 zurno sam ustala od stola,uzela svoju torbu sa lap topom i krenula niz ulicu.Priblizavala sam se stanici Marylebone,odakle sam hvatala voz za Denham- selo u blizini Londona u kojem mi se nalazi firma.
I dalje je potpuni mrak.Meni u susret ide reka ljudi.Svi su u nekim tamnim kaputima,nose svoje tasne.Sve bi to bilo normalno,ali mene je uzasnula potpuna tisina koja je vladala.Niko ni sa kim nije razgovarao.Cuo se samo tupi bat koraka.Svi su isli cutke ka svome odredistu.Izgledali su mi u onom mraku kao zombiji koji su nekuda krenuli.
Stresla sam se od takvih misli,usla sam u stanicu i potrazila voz u koji treba da udjem.Sela sam,i ubrzo smo krenuli.
Tek negde posle 8h,krenulo je da se razdanjuje.Pocelo je da se pomalja sumorno sivo nebo,tu i tamo je od nekle kuljao dim...Posmatrala sam one tipicne britanske stambene kuce na sprat.Sve su bile od cigala na koje se nahvatala zelena mahovina.Izasli smo iz Londona,i okolo mene su bile nepregledne livade,neverovatno zelene za ovo doba godine.Svuda je bilo neke vode-i sa leve i sa desne strane voza...I konacno Denham.
Izasla sam iz voza,i potrazila taxi stanicu,kao sto su mi i rekli.Stanicu sam nasla,ali naravno ne i taxi.Nasla sam neke brojeve telefona,i bezuspesno pokusavala da organizujem sopstveni prevoz.Svi su bili zauzeti,a najraniji taxi je mogao da me pokupi za 40 minuta.Pocela sam blago da se nerviram,i pitala se sta bi bilo da se sad lepo okrenem nazad i odem u London u shopping...Da,lepa ideja,ali umesto da to uradim,nazvala sam firmu.Sekretarica mi se ljubazno javila,ja sam joj objasnila gde stojim i koliko dugo vec pokusavam da se iskobeljam.Ona mi je rekla da ce pokusati da mi sredi za taxi.I kroz par minuta se javlja,da nije nikoga nasla.
I onda kaze:"Ja cu te pokupiti sa stanice mojim novim porsheom".Meni se prvo ucinilo da je nisam dobro razumela,ali sam se u to razuverila kada se za desetak minuta ispred mojih nogu uparkirao porshe teget boje,naravno sportski model.Iz njega je izasla devojka mojih godina,i pozdravila me sa osmehom.
Kola me nikada preterano nisu zanimala,tako da sam na licu mesta otkrila da porshe ima zadnju vucu,a da je "prtljag" napred.Rekoh "prtljag" pod navodnicima,jer kad je devojka otvorila haubu,bilo je unutra jedva toliko mesta da stane moja torba.Sele smo potpuno zavaljene u nagnuta sedista,a ja sam primetila da je prozor do mojeg sedista skroz otvoren.Ona je rekla:"Jao,pa kupila sam kola prosle nedelje,i jos nisam provalila kako sve radi" :)))

I onda sledi dolazak u firmu,rad,rad,rucak,pa opet rad,rad i samo rad.Zavrsili smo nedge oko 18h.Opet mrak.

Zurno sam usla u voz i opet bila u centru Londona oko 18:30.Opet sam upala u reku ljudi koja se ovoga puta vracala sa posla.Svi su sa voza isli pravo u prodavnicu.Usla sam i ja,jer sam bila gladna kao vuk.Ljudi su stojali ispred rafova sa plasticnim tanjirima u kojima su bila gotova jela uredno spakovana.Opet je na svakom od njih pisao sastav,i koliko ga treba peci u mikrotalasnoj.Zapitala sam se da li iko tamo kuva?I postalo mi je sasvim jasno kako to je "Goli kuvar" toliko popularan kad detaljno objasnjava kuvarske korake,ukljucujuci i savet kako prokuvati vodu...

I ja sam kupila neku dzidzu za jesti,odjurila da ostavim torbu,presvukla se,i odjurila na metro.
Imala sam samo sat ili dva(zavisi od radnje) da nesto nadjem i kupim.Ako vas zanima kako izgleda kupovina "na pucanj",strpite se do sledeceg posta.

To be continued...
- 13:46 - Komentari (5) - Isprintaj - #

petak, 10.12.2004.

Back from London- memories,work and shopping




Memories


Obrela sam se na istom mestu posle 8 godina...Krocila sam na Oxford street,naivno misleci da cu zateci sve onako kako je bilo kad sam poslednji put bila tamo.Da,Marks&Spenser jos uvek stoji tamo gde je bio,o da :) Isto vazi i za jos par prodavnica.Ali ovo ostalo...Sve je novo.Ova ulica je najvernije prikazivala kako radi surovi kapitalizam,i kako je konkurencija nemilosrdna.
Krenula sam putem.Okolo mene su bila bljestava svetla,laseri,grad fenomenalno okicen.Ljudi su u gomilama prolazili pored mene.Svakih nekoliko sekundi cula sam drugi jezik.Spanski mi se mesao sa italijanskim,pa onda holandski,pa svedski,ruski,pa neki arapski jezici,pa u svemu tome red pravog britanskog jezika...Svi nekuda jure,zure sa velikim kesama,diskutuju zucno.Sveopsti metez.
A ja sam lunjala ulicom,trazeci jedan kafic.Dugo o njemu nisam mislila.Ali,opet se iznenadjujem kakva secanja nosim u sebi,i kako postoje tempirani trenuci u kojima ona isplivavaju.
U tom kaficu sam provela mnoga popodneva na putu iz skole, leta sada vec davne 1996. godine.To je bilo prvo leto nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma i delimicnog skidanja sankcija mojoj zemlji.Secam se da sam dosla iz sredine u kojoj cesto nije bilo struje,u kojoj mi je cirkulacija u rukama i nogama stradala od zime,i u kojoj su rafovi u prodavnicama bili dupke prazni.
Iz takvog mraka,upala sam u bolesno organizovano drustvo.
U tom kaficu sam otkrila sendvice zapakovane u trouglastu plastiku.Fasciniralo me je sto je na svakom sendvicu pisao sastav(tj. sta sve ima unutra) i cena.Tamo sam probala cedjenu pomorandzu u maloj flasi.Dobra je bila,predobra.I vraski skupa.
U tom kaficu sam prvi put videla kako moze da se sedi u izlogu.Ljudi su sedeli na barskim stolicama,potpuno okrenuti prema ulici.I ja sam zauzela jedno takvo mesto.Secam se da mi je izprva bilo malo neprijatno,jer sam mislila da ce svi prolaznici gledati u mene.A onda sam shvatila da nema sta da mi bude neprijatno,kad niko ne obraca paznju na mene.Prvi put u svom zivotu sam osetila sta znaci biti okruzen hiljadama ljudi,a istovremeno biti potpuno sam.
Onda sam odlucila da posmatram ljude,jer sam shvatila da niko nece ni primetiti da ga gledam.
Ljudi su isli putem i jeli razne sendvice zapakovane u shareni papir.Setila sam se da mi je baka govorila kako je nepristojno jesti na ulici.
I u tom trenutku sam na semaforu ugledala devojku koja prica sa nekim mladicem,drzi ispred sebe tanjir i jede nesto iz tog tanjira plasticnom viljuskom."E ovo je vec prevrsilo svaku meru!"- rekoh u sebi...
Iz te moje zabave preneo me je glas pored mene:"Excuse me,could you pass me the ashtray"?Sve razumeh,sem poslednje reci.Htela sam da pomognem toj devojci koja mi je uputila tu recenicu,krenula sam da mashem rukama i pipam po pultu,za tim necim sto je ona trazila.A ona se posle nekoliko trenutaka nagnula prema meni,i sama dohvatila pepeljaru.Nasmejala mi se,i ja sam se nasmejala njoj,i pri tom joj se zahvalila.Tu rec zauvek sam naucila :)

Sadasnjost...

Isla sam Oxford street-om probijajuci se kroz masu prolaznika.I odjednom,ukazao se restoran,potpuno isti kao pre.Ista cirada,iste barske stolice,rafovi sa sendvicima.Stala sam i pocela da se smejem.To je bilo bas to moje mesto.Srce mi je zaigralo.Morala sam da udjem,i da bar na trenutak osetim kako je to nekad bilo.Prisla sam rafu sa sendvicima,i sa nekoliko njih procitala od cega su napravljeni.Odsetala sam do kase- tamo su prodavali pecivo i parcice cokoladne torte.Vrtela sam se jos malo po kaficu,i resila da odem dalje.

Setajuci ulicom,osetila sam glad.Usla sam u obliznji supermaket i otisla pravo do dela u kojem se prodaju plasticni tanjiri u kojima su raznorazne salate.Videla sam i malu viljusku sa unutrasnje strane poklopca.Uzela sam je,i platila na kasi.Cim sam izasla iz radnje,promrljala sam sebi u bradu:"E pa,sad cemo malo biti Englezi".Sa zadovljstvom sam otvorila tanjir na sred Oxford street-a,uzela viljusku u ruke,i krenula istovremeno da jedem i da hodam.Osecaj je bio carski.Tako sam uplovila u svoju prvu londonsku noc.

To be continued...
- 19:12 - Komentari (5) - Isprintaj - #

četvrtak, 02.12.2004.

Odlomci zbivanja



Ne stizem ni da pogledam,ni da pisem blogove.Evo,sada sam ugrabila priliku da nesto srocim, i bacim u etar,jer ko zna kad ce mi se sledeci put pruziti prilika.

Najpre bih se zahvalila Direktoru svemira na hiljadarci i lepim kritikama koje mi je dao.Samoreklamerstvo se gotovo uvek isplati :)
Regi,ti si me pitala da kazem utiske sa blogerskog sastanka u Beogradu.
Ne znam da li znas,ali to je bio drugi "zvanicini" sastanak.Ovo "zvanicni" je pod navodnicima,jer sam nezvanicno posle prvog blogerskog sastanka vise puta susrela neke blogere.Prvi sastanak je bio sredinom septembra,imala sam interesantne utiske sa tog dogadjaja,jer sam neocekivano deo veceri provela na plazi sa jednim blogerom.O tome nisam pisala,jer nisam zelela da narusavam njegovu privatnost.
Ovaj drugi sastanak je bio sasvim okej- jelo se,pilo se,smejalo se,zaglavilo se do sitnih sati...Upoznala sam Onu,i to je jos jedan pozitivan utisak sa te veceri :)

A sad u svakodnevicu- od vikenda sam opet van zemlje.Ovaj put idem za London, i opet potpuno sama.Dali su mi veliku odgovornost sto se programerskog dela tice,morala sam sama da jurim hotel u kojem cu spavati,da sama idem u ambasadu po vizu,i da se jos spremim za kurs koji ce da bude upgrade neke oblasti za koju se podrazumeva da je znam,a pri tome svako jutro treba da obucavam operatera koji uskoro treba da preuzme jedan deo mojeg posla,i tako me malo rastereti.
U svemu tome,najvise sam se iznervirala oko rezervacije hotela.Prvo sam se prijavila putem Interneta,dobila sam neku potvrdu sa serijskim brojem,i trebao je da mi stigne i mail.Maila nije bilo jedno dva dana,pa sam resila da ih pozovem telefonom.
Okrenula sam broj,i sa druge strane mi se javio neki glas,a u pozadini je sve vreme pistala neka pticica-recimo papagaj nimfa ili nesto tog kalibra.
Rekla sam mu da zovem iz Srbije,da sam rezervisala preko Interneta.On mi je odgovorio da mu nije stigla moja rezervacija.
Onda sam mu izdiktirala broj koji sam ja dobila na netu,a on me je pitao:"A jel to vas ICQ broj?"

Pa... doslo mi je da ga ishamaram kroz onu telefonsku slusalicu...
I dobro,ajde kaze mi da mogu i ovako da se prijavim,i da mu dam podatke.
Diktiram ja njemu broj telefona,+381... , a on pita:"Jel to Turska"?
Ne... drugi put vam kazem da zovem iz Srbije...
Onda mi je trazio broj kreditne kartice,a ja sam njemu diktirala cifru po cifru.
I na kraju mi doda- nadam se da znate da je ovo bilo poverljivo?
Ma idiiiii....
I obecao je da ce mi poslati fax.Ja sam bila sumnjicava da ce to da se uopste desi,jer ko zna u kom je tripu bio taj lik na recepciji...
Kad ono...sledece jutro stize fax! Za nepoverovati...
Elem,najmanje sto moze da se trazi u britanskoj ambasadi je boravak na 6 meseci, uz multiple entry.Palo mi je na pamet da bi bilo steta to ne iskoristiti,kad imam pravo da se shetam do juna sledece godine :)

I jos kad si natovatim laptop od 5kg na rame,i adapter za UK... ima da se veselim.

Ostajte mi zdravo!
- 22:48 - Komentari (9) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

< prosinac, 2004 >
P U S Č P S N
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31    


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

  • Shpanska inkvizicija...
    Ako ste u potrazi za blogom na kojem je sve ruzicasto,pticice cvrkucu,svi su srecni,lepi,dobri i mirishljavi,onda ste na pogresnom mestu :)
    Ovde vladaju brutalne, iskrene,i surove misli,ovde pisem ono sto sto vecina nas ponekad pomisli,ali duboko to skrivaju u sebi.Na ovom blogu nema foliraze- vrlo cesto je covek coveku vuk,a opstaju samo oni najjaci.
    A poruka svim mojim citaocima glasi:"Nije sramota pasti.Sramota je ne moci ustati."

Linkovi

Oni su tu negde