Iz koje si ti price?
Uporedo sa dogadjajima sa momkom iz proslog posta,jedan Nikola iz Beograda,koji me je takodje isto ono vece nasao na ICQ,nagovarao me je da se upoznamo.On ima nepunih 27 godina,trenira za triatlon i ima treninge tri puta dnevno.Nedavno je raskinuo sa devojkom sa kojom je bio 7 godina,a sada mu se dopada jedna druga devojka koju zna jako dugo,i misli da je zaljubljen u nju,ali mu je ona rekla da spava sa nekim likom.Meni nije bilo jasno zasto u celoj toj prici zeli i mene da upozna,ali on je insistirao.
Nekako sam nasla vremena da ga ubacim u celu zbrku koju imam ovih dana,i rekla sam mu da ne mogu da se vidim sa njim pre cetvrtka.Bio je strpljiv.
I tako,sinoc pre nego sto sam krenula na promociju zbirke pesama jedne prijateljice(Dragana Vucicevic,"Bas tebi na dar"),on mi se javio da se dogovorimo gde da se nadjemo,i kaze mi:"Ja cu te cekati u belom Audiju".Zavrsismo razgovor i mene krece da hvata blaga panika.Da sednem u neciji Audi,a pri tom ga nikad ranije nisam videla?Zovem Sanju sa kojom treba da se nadjem na promociji zbirke i kazem joj gde treba posle da idem,a ona krece da se dere na mene:"Beli Audi? Pa jel ti znas ko u Srbiji to vozi?Pa da li si ti normalna?Pa ti si stvarno hrabra.Ne idi.U stvari,jedino da se svi zajedno pokupimo,pa da ga zajedno upoznamo.Druagacije ne!".
Meni kroz glavu prolaze scene kidnapovanja moje malenkosti,odvozenje u nepoznatom pravcu,silovanje i sta ti ja znam vec...
I tako- dolazim na knjizevno vece,Ivan i Sanja su samnom.Bili smo zamoljeni da iskljucimo mobilne telefone.Povremeno sam gledala na sat,i videla da blago kasnim.Nekih 20 minuta nakon
vremena kada sam se sa njim dogovorila,promocija se zavrsila,i svi smo bili pozvani na koktel- zakusku.Ukljucila sam telefon i videla da imam tri propustena poziva.Popeli smo se na sprat,gde se zakuska odrzavala,i u to,telefon mi je zazvonio.Bio je to on koji me je nervozno pita gde sam ja.Sanja mi je odmahivala glavom i shaptala:"Ne idi,reci da ne mozes".
Ja sam mu rekla:"E ajde,dodji ti ovamo.Ovde ima neka zakuska,nije lose."On se neckao,ali je vrlo brzo pristao.
I kroz desetak minuta,pojavilo se jedno sicusno stvorenje,simpaticnog izgleda,u teget kosulji na plave tufnice,braon sakou i sa vrlo modernom frizurom.Ja njega nisam prepoznala,on mene jeste.Odmah je prisao stolu,posluzio se bez bilo kakvog ustezanja,a zatim je prisao mojem drustvu i sa svima se upoznao.Pitao je:"A jel i vi svi pisete?"Mi smo na nasmejali i rekli:"Pa naravno.Evo Freya pise blog,a Ivan pise olovkom u svesku neka zapazanja."Nikola se odmah sprijateljio sa Ivanom,ne znam vise ni o cemu su diskutovali,samo znam da su razmenili mailove i da je Ivan njemu obecao da ce mu poslati to sto je pisao,pa neka mu on da komentar.
Ja zbunjena...
Posle nekog vremena,ja sam ipak resila da odem na pice sa njim,bez mojeg drustva.Dosli smo do tog belog Audija,usla sam unutra,a tamo su bili neki cudni audio-uredjaji.Taj tip ima neki pljosnati vrlo tanki hard disk od 16GB,koji ima neki gajtan kao od pegle.A pesme se biraju kruzim pljosnatim dugmetom...Nikad videla...
I krece njegovo pitanje:"A gde cemo da idemo?Znas,ja bas nemam kesha kod sebe,tako da cemo morati da odemo na neko mesto gde primaju kreditne kartice.Ajmo u "Hyat",ja sam cesto tamo,imaju super caj".
Zbunjenost mi se pojacava i poprima elemente shoka.Obicno izlazim po "normalnim" mestima,a u "Hyat"-u sam bila prvi i poslednji put kada smo slavili matursko vece.
I tako,dolazimo do odredista,momak u odelu nas docekuje,Nikola mu daje kljuceve od kola da ih ovaj parkira,a mi ulazimo kroz mermerna vrata.Ko na filmu...Samo sto ja nemam bundu...
Ulazimo tamo,a sve konobarice mu se javljaju.Eto,znaju ga.Narucujemo chaj i sendvic od lososa koji kosta 10EU.Donose nam super aranzirane tanjire sa velikim parcicima chipsa,umakom na bazi pavlake,i presecene na pola trecine perece sa parcetom lososa izmedju.
Perece su namazane krem sirom.I sve to je prekriveno percima crnog luka.Perverzija...
On se smeska,prica mi kako taj sendvic vredi toliko,jer je u ambijentu gde imam pijanistu,gde je razmak izmedju stolova mnogo veci nego na drugim mestima.
Ja se smeskam,umacem chips u taj umak,i pitam ga sa kim zivi i tako ta pitanja.
Rekao je da zivi sam u stanu,ali mu roditelji zive u istoj zgradi.Prokomentarisao je da je to kao u filmu "Moja velika,mrsna,pravoslavna svadba".Upisao je univerzitet Brace Karic odmah posle srednje skole,ali nije bio tamo ni dva meseca.Onda je otisao u Italiju da studira Web design,ali je toj skoli ostao nekih mesec dana.Ziveo je u Italiji,imao neku privatnu firmu,sestra mu je mladja i studira u Italiji,a on je preko leta bio u Juznoafrickoj republici nekih mesec dana,ziveo je u kucici na plazi,i planira da se u skorije vreme preseli tamo,jer je sve fantasticno.
Rekao mi je jos da on voli da upoznaje ljude,da pola ljudi koje ima u imeniku su ljudi upoznati sa neta,i da mu je krivo sto vecina devojka nece da se upozna...
Platio je kreditnom karticom,tako sto je ju je samo dao konobarici.Ja sam pitala:"A ne treba da uneses PIN?"On je odgovorio:"Ma ne,to je prava Diners kreditna kartica".Da,kako sam mogla i da pomislim drugacije...
Posle smo pokupili nekog njegovog druga Bokija,i zvao je i neku Cecu rekavsi joj:"E hoces napolje?"Ja sam tu recenicu poslednji put izgovorila kada mi je bilo jedno 10-12 godina,kada sam zvonila na vrata drugarici tri sprata iznad.
Pitala sam- i dobro,gde smo sad krenuli?On je rekao:"Ma vozimo se po gradu.To cesto radimo".
I tako,vozili smo se po Ceraku,spustili se do Sajma,presli Savu,i krenuli auto putem.Pitala sam:"Jeli,jel moze za tri sata do Zagreba da se stigne?"On je rekao da moze i za sat i po,ako nema milicije,i pitao nas je da li smo poneli pasose.Posto nismo imali to kod sebe,vozili smo se samo do aerodroma.Posle me je vratio kuci.
Ja sam jos uvek zbunjena.Ne kapiram iz koje je on price.Kljucno pitanje:"Odakle tebi pare" nisam pitala.Jednostavno,ne zelim da znam.Mislim da je tako jednostavnije i njemu i meni.
I videla sam jasno na njemu da brdo para ne znaci nista za neciju srecu.Moj zivot ovakav kakav jeste meni je drazi.
P.S. Danas sam imala crnce na repertoaru.Zadovoljni su,ja sam se malo umorila od predavanja na engleskom i koncentrisanja na njihova pitanja.Dogovorili smo se da idemo u nedelju u crkvu,posto su oni neka "specijalna" vrsta hriscana,i hteli bi da cuju sluzbu.
|
