F R E Y A

ponedjeljak, 31.01.2005.

O ljudima

Mislila sam ovih dana o nazovi pravilima na kojima se baziraju odnosi medju ljudima.Recimo,prijatelji.Druzimo se sa njima,jer nas vezu zajednicki interesi.I dok nam se interesi poklapaju,dotle smo skupa,a posle se razilazimo.
Evo konkretno- jedna od drugarica me je cesto zvala da izlazimo zajedno u grad.Nije imala decka,a posto sam i ja slobodna,onda sam joj bila idealno drustvo.Onda je nasla decka,dosta vremena provodi sa njim,sa njim izlazi uvece,a samnom i kad hoce da se vidi,to je ja nekoj kafi preko dana,jer naravno uvece je zauzeta.
Onda druga drugarica- sve vreme kuka kako je sama,analizira parove oko sebe,mene konstantno opterecuje pricama o tome kako u Bg nema mesta na kojem mozes da upoznas nekog novog.Naravno,da je uparena,ne bi joj ni na kraj pameti bilo da se sekira sto u nasem gradu zaista nema takvih mesta...
I naravno,sto je jos gore- i ona bi zaboravila na drugaricu kojoj se jadala,cim bi se pojavio neki momak vredan paznje.
Verovatno bi me s vremena na vreme pitala:"Ima li nesto novo?",misleci na momke,i tu bi se zavrsavala sva njena "briga".
Ne znam da li sam uspela da stavim na papir ono sto mi je u glavi- ali mislim da suma sumarum nekako mi se cini da svako gleda da zbrine sebe,da dodje u neko stanje "stabilne ravnoteze",i pritom se "hrani" paznjom onih ljudi kojima se okruzio,i koji su spremi da ga u tom trenutku saslusaju.
Ne vidim da neko tu nesto radi zbog drugog.Stvari se iskljucivo rade samo zbog sebe,shodno trenutku i situaciji u kojoj se nalazimo.
Mozda sam ja bila okruzena ceo zivot sebicnjakovicima,koristoljubima,onima koji gledaju samo sebe i svoje interese...
Ne znam,mozda gresim,ispravite me...Volela bih da cujem kako vi koji me citate gledate sebe medju ljudima.

- 22:05 - Komentari (5) - Isprintaj - #

nedjelja, 09.01.2005.

Pozoriste u kuci

Jednom davno rece Djuza Stoiljkovic u legendarnoj seriji "Pozoriste u kuci":"Sto ja volim pozoriste...Ali ne u svojoj kuci..."
Lepo se ja nauzivah u pricama kod Prokletog,a okreni-obrni odjednom se i kod mene stvorio materijal vrlo slicne sadrzine.Sad cu ja malo od Prokletog da pozajmim stil pisanja,a post koji sledi izgleda ovako:

Bivsi broj jedan- pod nazivom BBB1: spazila sam ga kako u Zemunu prelazi ulicu onim svojim chigrastim i leprsavim korakom karakteristicnim za dugogodisnjeg igraca folklora.Viknula sam za njim,odmah se okrenuo.Prilazimo jedno drugom sa osmehom od uva do uva.Ljubi me u obraz,i kao neprimetno koristi priliku da me pri tome obgrli i stegne oko struka.Ja sam se naravno napravila da nisam primetila to pipanje,a mislila sam o tome kako on ocigledno smatra da jos uvek ima pravo tako da mi prilazi.
I dalje je dobrodusan,lepo vaspitan,previse naivan i naravno dosadan.On je jedno mamino i tatino dete koje za koji mesec puni 30 godina.Fakultet nije zavrsio- doduse planira da ga zavrsi,ali mi tvrdi da se u tome nije nasao...Nije mi samo jasno kako misli da se izdrzava?Od mastanja i pozitivnih misli?Ne radi jos uvek nigde i dalje igra folklor,nikada nije pio nista od alkohola(ja sam u odnosu na njega zesci alkos),nikada nije izlazio po klubovima,nikad nije slusao nista od moderne muzike-samo izvornu narodnu,jos uvek nosi dzempere iz kojih viri kragna koshulje...Jednom davno je moj brat primetio da je on nosio takvu garderobu kada ga je jos nasa majka oblacila- a to je bilo do petog razreda osnovne skole...
I sta sam ja radila sa njim?Pa ne znam... :) Salim se- bio je okej,ali nisam mogla da ostanem u vezi sa nekim ko je toliko ushuskan u porodicno gnezdo i ne proviruje u spoljni svet.Uvek se trudio da mi udovolji,nikada se nije protivio nicemu.To mozda imponuje na pocetku,ali vremenom gubi draz i pretvara se u dosadu...prosto receno,bez varnica veza na uspeva...barem ne kod mene.
Pricali smo...ja o poslu,o tome kako sam mnogo zauzeta.Uzeo mi je telefon,i ja sam njegov.Na kraju razgovora me je pitao:"Sta sutra radis,hoces da se vidimo?".Rekla sam da imam vec nesto planirano,i da cemo se cuti.Nisam ga zvala.Nije ni on mene- znam da bi to hteo,ali nece da se "sramoti",jer sam ga odbila...

Bivsi broj dva- pod nazivim BBB2: vi koji me citate ga vec znate kao glavnog aktera posta "Kasting za najgori docek NG ever".O da... pojavio se putem sms-a,da mi cestita Bozic.Broj sam prepoznala,iako ga nisam vise imala u imeniku.Hteo je da pricamo- javila sam mu se samo zbog toga da vidim sta hoce od mene.Hteo je da me cuje kako sam i sta radim...On je opasan igrac- naravno da nije zvao samo zbog toga.Izmedju uloge Grdane i dobre vile Freye,odlucila sam se za ovo drugo.Bila sam sasvim prijatna dok sam razgovarala sa njim,nijednog trenutka mu nisam pokazala da mi se toliko zgadio,da ne bih s njim vise ni u isti lift usla.
On me je:
-ispalio za NG
-spustio slusalicu(odbio poziv) kada sam htela da mu cestitam prosli Bozic
-oterao me je sa kucnog praga i vise se nije javio
-sve vreme veze me je smarao o njegovom ocu koji je pravio sranja u zivotu,a velika zrtva tih sranja je bio on,o faxu koji nikako ne moze da zavrsi,jer ne moze da se koncetrise kad treba da se uci,o nekim promenama,a ja nisam videla da on ista radi oko toga...
-pri tome je tvrdio da ja nemam problema,i da meni sve ide od ruke.Nije mogao da vidi koliko je energije i truda ulozeno u nesto,pa da to nesto izgleda kao da ide samo od sebe.

Rekla sam mu da vise nisam imala njegov broj u telefonu,ali sam prepoznala ko je.Jedno "a-ha" sa druge strane zice me je obavestilo da ta informacija ne prija njegovom egu.
Pohvalio mi se kako je dao nekoliko ispita,i kako planira da upise ove godine cetvrtu godinu...Ojha,to je uspeh,pogotovo kad imate punih 28,a u trenutku upisivanja godine to ce vec biti 29...

I naravno-sledi pitanje vidjenja.Ja sam rekla da ne znam kad ce to biti,i neka ostane u najavi.Tu smo zavrsili razgovor.
Tri minuta kasnije,stize mi sms:"A kako bi bilo da se vidimo sutra,lep je dan,verujem da bi nam oboma prijala setnja".
Grdana je mogla da mu kaze:"Koji je tebi kurac?Jesi se opet nakljukao tableta za smirenje,pa si dobio extra samopouzdanje,i sad me zivkas?I pri tome te je nogirala neka cica,pa grebes kod mene?"
Umesto toga,dobra vila Freya je samo stisnula dugme "delete" i poruka je nestala- kao da je nikad nije ni bilo :)

Games...

Ako nekome pokazete da vam je stalo do veze sa njim,on ce to shvatiti kao da ste beznadezno zaljubljeni,da secete vene za njim,da ne postoji u vasem zivotu niko drugi sem njega,da cete sedeti kod kuce,ne izlaziti nigde,a na njegov mali mig,odmah cete dotrcati.Drugim recima- shvatice da moze da brise patos sa vama.

Mrzim games...

Ja volim da mi veza funkcionise- da ga pozovem kad to pozelim,da cujem kako je,volim da kada mu posaljem sms,da dobijem i odgovor,a ne samo puku prazninu,i to ne radim zato sto sam "otkinula",vec zato sto volim da imam dobar odnos sa nekim.Naravno,mogu i da "otkinem" na nekoga,ali fer ponasanje je nesto sto volim i cemu tezim,bez obzira na sve.
Sticem utisak da je BBB2 utripovao da sam se u njega zatalebala,i da moze da radi sta hoce.Istina je da sam na neke ranije momke mnogo vise otkinula,a prema njemu sam osecala privlacnost koja nikako nije mogla da preraste u ljubav bas zbog tih sranja koja je vukao sa sobom,i mene uvlacio u sve to...

I cemu povratak bivsima...?

To je ono sto postoji u ljudskom bicu,ali ga ja ne praktikujem.Ono sto je iza mene,ja sam licno dovela svojim postupcima u tacku kidanja,i dalje nema.

Idem napred.

- 12:47 - Komentari (19) - Isprintaj - #

četvrtak, 06.01.2005.

Vreme me prestize

Opet je brze od mene.Mislila sam pisati do kraja o Pahulji,ali mi se ne da.
Za one koje zanima sta je bilo u nastavku,evo kratkih teza:

NG smo docekali na izuzetno neobicnom mestu.Umesto u Rtnju kao sto smo planirali,otisli smo na novootvoreno klizaliste u okviru Konaka na donjem nivou.Klizali smo,pili kuvano vino,slusali muziku,nazdravili uz shampanjac u ponoc,razdelili poklone,i klizali jos koji sat.Ja sam bila u suknjici na -16 C.
Onda smo oko dvojke upali u Grand da vidimo sta tamo ima,i shokirali se- konobara je bilo vise nego gostiju,pevali su Miroslav Ilic i Suzana Mancic,uglavnom su sedeli za stolovima zadrigli kratko osisani momci i njihove devojke sa silikonskim grudima i haljinama sa bretelicama koje su spadale svaki cas.Hrana koje je bilo u izobilju skoro nije ni taknuta.Novogodisnja torta je stojala nenaceta...

Onoj nasoj cimerki smo se osvetili tako sto smo u sred noci upali u sobu i svi simultano krenuli da suskamo kesama sto je glasnije moguce.Naravno,probudli smo je,psovala nas je,skapirala je da je zrtva osvete,i posle se ponasala malo uvidjavnije.

Sa Kopa nam se nije dalo da krenemo- vazduh u kocionom sistemu je kalirao na zimi,majstor je 4 sata proveo lozeci vatru ispod busa.U Bg smo stigli oko 1h izjutra,a ja sam sutra ujutro morala na posao.

--------------------------------------------------------------------------------------------

Danas idem ulicom,vidim ljudi nose zito,badnjake,orahe,slamu,voce...Hodam pored njih,osecam se dobro."Lepo je biti svoj na svome,medju svojim ljudima"- prolazi mi kroz glavu.
Svim Srbima i ostalim pravoslavcima koji me citaju zelim da vam Badnje vece prodje u miru,da okupite celu porodicu, i da ako stignete, odete da cujete ponocnu sluzbu i pogledate paljenje badnjaka.

- 17:49 - Komentari (16) - Isprintaj - #

srijeda, 05.01.2005.

Pahuljica II

Freya skiing freak

Probudila sam se sama nesto malo pre osam sati.Spavala sam na gornjem krevetu,i imala dobar pogled na celu nasu sobu.Svi su jos uveliko spavali.Bacila sam pogled kroz prozor- nije padao sneg,ali jele su bile potpuno prekrivene ogromnim slojevima snega.
Potrazila sam pogledom Ratka koji je bio na drugom kraju sobe."Jos spava.."- pomislih.
U tom trenutnku krece da se desava nesto cudno- nasa najstarija cimerka(okruglo joj je 60 leta) ustaje i pocinje besomucno da shushka kesama- kao nesto trazi.To traje i traje...I ide na zivce.Jedan po jedan cimer se nervozno okrece,budi i dize sa kreveta.Svima je jasno da joj je bilo dosadno i nije htela da pusti druge da spavaju.I kao vrhunac svega,ukljucuje radio svom silinom i cuje se zvonak glas:"Dobro jutro narode".
Ljudi je psuju i ustaju...
Ja masem Ratku,skacem sa kreveta i spremam se za dorucak.Ostali lenjo kuvaju kafu i pokusavaju da se razbude.
Ratko i ja smo stigli na stazu nesto pre devet sati.Odvukla sam ga na "Malo jezero" da vidim kako skija,pa da na osnovu toga vidim na koje cemo staze da idemo.
On se lomi,i kaze mi:"Uf,ovo ce biti cupavo".
"Okej"- rekoh ja."Nista ti ne brini.Pokazacu ti tehniku,pa ces malo da vezbas".
Ja sam ozbiljno pocela da se bavim skijanjem 2000te godine.Skijaske tajne mi je odao jedan kolega dalmatinskog imena- jedinog na celom nasem fakultetu.On sada radi u Gorskoj sluzbi spasavanja,i manijak je za skijanje.Meni je samo zao sto njegova dugogodisnja devojka ne deli sa njim to odusevljenje,vec bih rekla da prezire skijanje.No,ljudi smo,pa smo i razliciti...
Secam se kako sam se spustala niz Karaman Greben,polako,mereci svaki pokret- bilo mi je bitno da svako prebacivanje tezine,svako savijanje kolena i ispravljanje bude odradjeno kako treba.
Primenjivala sam tehniku koju su meni forsirali kada sam svirala klavir- delo koje se svira se dovodi do savrsenstva tako sto ga satima svirate polako,svaki prst mora da ima zamah kao chekic,a onda postepeno dodajete tempo.Nista necete postici ako pokusavate da odsvirate delo tako sto od pocetka pokusavate da ga izvedete u originalnom brzom tempu.
Slicno je i sa skijanjem.Primetila sam da gomila ljudi nauci da se odrzava na skijama,a onda krece da se velikom brzinom smandrljava niz padinu.To ne lici ni na sta.

Vezbajuci godinama,nisam ni primetila da sam svoju tehniku dovela na zavidan nivo.Ljudi mi prilaze i govore:"Pa ti skijas stvarno profesionalno.Svaki pokret ti je siguran.Delujes mocno na stazi".
Ne mogu da se naviknem na to.Ja se jos uvek osecam kao ucenik koji mora da ustane rano,da stigne prvi na zhicu,i da iskoristi ceo dan,jer potrebne su godine truda da se bar malo priblizim tehnici i vestini kojom skija moj ucitelj dalmatinskog imena.

Jedino sto sam primetila da je drugacije je da kada skijam,ne umaram se mnogo,da padine savladjujem bez problema,i da mogu da postignem ogormnu brzinu,i da sve to dobro iskontrolisem.
Takodje,primetila sam da kada sedim na zhichari,i gledam ljude kako skijaju,vidim tacno gde grese,i sta ne rade kako treba.

Bilo bi lepo kad bi me neko snimio,pa da i ja konacno vidim na sta lici to moje skijanje :)
Ovako za sada samo verujem drugima na rec :)

I tako,odlucih da Ratku budem instruktor skijanja.Inace,sat individualne nastave sa instruktorom na Kopu kosta 6EU.A koliko sam skapirala,da bim vam uzeli pare,razvlace ono sto treba da znate da bi dobro skijali,na celih nedelju dana.
Ja sam Ratku to objasnila za par minuta u nekoliko navrata- e sad mu je "samo" ostalo da
vezba do besvesti,i da ono sto zna u teoriji pretoci u praksu,i da natera noge da ga slusaju i idu tamo gde on zeli.
Stekla sam utisak da ja mojim pricama hrabirm ljude i nekako im ulivam zelju za skijanjem.Mislim da vam nijedan instruktor nece pricati kako je on pocinjao da skija,gde je gresio,kakve je probleme imao.Oni su "baje" koje su se rodile na skijama,i vas ce nauciti tehnici- ali se nece mnogo unositi u celu tu pricu.
Ja sam Ratku pricala moja iskustva,on me je slusao,a kada je na kraju dana rekao:"E sutra idemo jos ranije- hocu da sam na skijama u 8h",ja sam se samo nasmejala i rekla:"Aha,i da dodjemo na zhicu u 8:30,i drezdimo do 9h da zhica proradi".
I on se nasmejao,a meni je bilo potpuno jasno da sam ga uvukla u skijasku pricu,i da je postao "skiing freak".
Meni je bilo drago sto sam mu prenela ono sto ja osecam prema skijanju,a jos mi je bilo draze kada je odlucio da mi nosi skije od/do kasarne :)))

E da- ako nekoga zanima- novi cetvorosed na Karaman Grebenu je konacno pusten u pogon i radi ki sat :) Ima neka pokretna traka na koju se poredjaju ljudi,a korpa vas pri tom pokupi.Mnogo je veci protok ljudi nego pre.Aleluja :)

Htedoh da objavim ovde na blogu jednu slicicu,ali ne dozvoljava mi PhotoAlbum,pa cu da samo ostavim link.Ako zelite da vidite Kop,Ratka i mene,kliknite ovde. :)

- 11:08 - Komentari (13) - Isprintaj - #

utorak, 04.01.2005.

Pahuljica I

"Vidim,ti si ponela skije,ha?Ja nisam.Cuo sam da nema snega"- to je bila recenica sa kojom me je Oliver docekao kada sam usla u autobus u Beogradu.
Kad smo stigli tamo,sve se belelo.Rekli su nam da je prvi sneg napadao prethodne noci.Meni je samo kroz glavu prosla ona cuvena recenica:"Gospodo,vi ste se malo zajebali" :)

Ustaj vojsko

Ko bi rekao- tolike godine dolazim na Kop,a nikada nisam primetila malu zelenu kapiju preko puta vile Ivana.Usli smo kroz nju,i stigli do kasarne.Unutra nas je docekao zastavnik- vojnik oko 50tak godina u tipicno srpskom stilu- imao je normalne ruke i noge,ali mu je trbuh zategao k'o bubanj ratni,sa sve uniformom i opasacem koji se protezao preko najsireg dela stomaka :)
Izabrali smo sobu 23.Bilo nas je sve ukupno 12,a ja najmladje stvorenje.Zvali su me "dete" :).Cela kasarna je vrvela od ljudi svih uzrasta.
Moji drugovi su na pocetku malo vrteli glavom pri otvaranju vrata sobe- rekli su da im sve to budi nezeljene uspomene.Ja sa tako tim nisam imala problema.
U one stalke za puske(ima za to neki strucan naziv,ali ja ga ne znam),stavili smo skije i ostalu opremu koja uz to ide.Imali smo cak i sanke,one prave dugacke ruske na koje moze i cetvoro male dece da sedne odjednom.Ivan ih je izvadio iz svog podruma u Beogradu.
Izasli smo u hodnik,i skapirali se sa ostalima u kasarni za par minuta.Neki ljudi su doneli resho,i veliku sherpu,pa smo kuvali supu u vishe rata.Sanja,Ivan i ja smo sedeli na sankama,naslonili smo glave izmedju skija,i srkali supu iz velikih cinija.
Ja nisam mogla da verujem da sam na odmoru.E,tako ti je to kad od marta nemas slobodnih dana...
Onda smo uzeli te iste sanke,otisli na palacinke u Masinac,i resili da ih nakon toga isprobamo.Meni je ta ideja delovala suludo,ali Sanja je bila sigurna u to sto radi.Ivan je sedeo iza mene,i kada smo krenuli,samo je rekao:"Joj,koji smo mi kreteni".No dobro,uhvatili smo brzinu,doduse malo smo naginjali na levo,ali smo se super isankali.Cak smo i overili skijasku stazu "Malo jezero".Sneg je bio savrsen- suv i prhak,ni nalik onom u martu mesecu kada se pretvara u kacamak,i skijanje postaje ne tako lepo zadovoljstvo.
Pala je polako i noc,mi smo otisli u nasu kasarnu,a ja sam pocela da ispitujem ko ima zelju sutra da se skija.Svi izgledi su bili da cu da idem sama.
A onda je Ratko rekao da ce mi se pridruziti."Ustajemo u 8h"- rekla sam.Malo me je cudno pogledao,u stilu- pa dobro bas ako insistiras,ali ne cini mi se nesto da ce to da ti podje za rukom...
Ratko ocigledno jos nije znao kakva sam ja na skijanju.
Deo noci smo proveli u Rtnju,a onda smo necujno isprtili sneg,usli sobu i utonuli u san.

A sutradan sledi posledni dan prosle godine...

- 16:16 - Komentari (6) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>