F R E Y A

O ljudima

Mislila sam ovih dana o nazovi pravilima na kojima se baziraju odnosi medju ljudima.Recimo,prijatelji.Druzimo se sa njima,jer nas vezu zajednicki interesi.I dok nam se interesi poklapaju,dotle smo skupa,a posle se razilazimo.
Evo konkretno- jedna od drugarica me je cesto zvala da izlazimo zajedno u grad.Nije imala decka,a posto sam i ja slobodna,onda sam joj bila idealno drustvo.Onda je nasla decka,dosta vremena provodi sa njim,sa njim izlazi uvece,a samnom i kad hoce da se vidi,to je ja nekoj kafi preko dana,jer naravno uvece je zauzeta.
Onda druga drugarica- sve vreme kuka kako je sama,analizira parove oko sebe,mene konstantno opterecuje pricama o tome kako u Bg nema mesta na kojem mozes da upoznas nekog novog.Naravno,da je uparena,ne bi joj ni na kraj pameti bilo da se sekira sto u nasem gradu zaista nema takvih mesta...
I naravno,sto je jos gore- i ona bi zaboravila na drugaricu kojoj se jadala,cim bi se pojavio neki momak vredan paznje.
Verovatno bi me s vremena na vreme pitala:"Ima li nesto novo?",misleci na momke,i tu bi se zavrsavala sva njena "briga".
Ne znam da li sam uspela da stavim na papir ono sto mi je u glavi- ali mislim da suma sumarum nekako mi se cini da svako gleda da zbrine sebe,da dodje u neko stanje "stabilne ravnoteze",i pritom se "hrani" paznjom onih ljudi kojima se okruzio,i koji su spremi da ga u tom trenutku saslusaju.
Ne vidim da neko tu nesto radi zbog drugog.Stvari se iskljucivo rade samo zbog sebe,shodno trenutku i situaciji u kojoj se nalazimo.
Mozda sam ja bila okruzena ceo zivot sebicnjakovicima,koristoljubima,onima koji gledaju samo sebe i svoje interese...
Ne znam,mozda gresim,ispravite me...Volela bih da cujem kako vi koji me citate gledate sebe medju ljudima.