"Vidim,ti si ponela skije,ha?Ja nisam.Cuo sam da nema snega"- to je bila recenica sa kojom me je Oliver docekao kada sam usla u autobus u Beogradu.
Kad smo stigli tamo,sve se belelo.Rekli su nam da je prvi sneg napadao prethodne noci.Meni je samo kroz glavu prosla ona cuvena recenica:"Gospodo,vi ste se malo zajebali" :)
Ustaj vojsko
Ko bi rekao- tolike godine dolazim na Kop,a nikada nisam primetila malu zelenu kapiju preko puta vile Ivana.Usli smo kroz nju,i stigli do kasarne.Unutra nas je docekao zastavnik- vojnik oko 50tak godina u tipicno srpskom stilu- imao je normalne ruke i noge,ali mu je trbuh zategao k'o bubanj ratni,sa sve uniformom i opasacem koji se protezao preko najsireg dela stomaka :)
Izabrali smo sobu 23.Bilo nas je sve ukupno 12,a ja najmladje stvorenje.Zvali su me "dete" :).Cela kasarna je vrvela od ljudi svih uzrasta.
Moji drugovi su na pocetku malo vrteli glavom pri otvaranju vrata sobe- rekli su da im sve to budi nezeljene uspomene.Ja sa tako tim nisam imala problema.
U one stalke za puske(ima za to neki strucan naziv,ali ja ga ne znam),stavili smo skije i ostalu opremu koja uz to ide.Imali smo cak i sanke,one prave dugacke ruske na koje moze i cetvoro male dece da sedne odjednom.Ivan ih je izvadio iz svog podruma u Beogradu.
Izasli smo u hodnik,i skapirali se sa ostalima u kasarni za par minuta.Neki ljudi su doneli resho,i veliku sherpu,pa smo kuvali supu u vishe rata.Sanja,Ivan i ja smo sedeli na sankama,naslonili smo glave izmedju skija,i srkali supu iz velikih cinija.
Ja nisam mogla da verujem da sam na odmoru.E,tako ti je to kad od marta nemas slobodnih dana...
Onda smo uzeli te iste sanke,otisli na palacinke u Masinac,i resili da ih nakon toga isprobamo.Meni je ta ideja delovala suludo,ali Sanja je bila sigurna u to sto radi.Ivan je sedeo iza mene,i kada smo krenuli,samo je rekao:"Joj,koji smo mi kreteni".No dobro,uhvatili smo brzinu,doduse malo smo naginjali na levo,ali smo se super isankali.Cak smo i overili skijasku stazu "Malo jezero".Sneg je bio savrsen- suv i prhak,ni nalik onom u martu mesecu kada se pretvara u kacamak,i skijanje postaje ne tako lepo zadovoljstvo.
Pala je polako i noc,mi smo otisli u nasu kasarnu,a ja sam pocela da ispitujem ko ima zelju sutra da se skija.Svi izgledi su bili da cu da idem sama.
A onda je Ratko rekao da ce mi se pridruziti."Ustajemo u 8h"- rekla sam.Malo me je cudno pogledao,u stilu- pa dobro bas ako insistiras,ali ne cini mi se nesto da ce to da ti podje za rukom...
Ratko ocigledno jos nije znao kakva sam ja na skijanju.
Deo noci smo proveli u Rtnju,a onda smo necujno isprtili sneg,usli sobu i utonuli u san.
A sutradan sledi posledni dan prosle godine...
Post je objavljen 04.01.2005. u 16:16 sati.