Sve do sinoc nisam ni sanjala da tako mislis.A onda si rekla:"Pa on sada ceka da mu prodje vojni rok.Ne moze sada nista da uradi na tom planu",a zatim si se sheretski osmehnula...To sto on sluzi civilni vojni rok,i pojavljuje se na poslu jednom u nedelju dana,daje mi za pravo da slobodno tvrdim da ne vidim da je on u vojsci.
Ali ne,ne radi se o tome.
Radi se o ovoj "shemi" koju ti imas u glavi- oboje su zavrsili fakultete,zajedno su vec par godina,i sad ti smatras da cim on dodje iz te "vojske" treba da se vencaju.
Da,kad malo bolje pogledam,ti si u mojim godinama vec rodila mene.Bacila si svoj posao profesora u gimnaziji odmah nakon udaje.Od sinoc mi se cini ono sto mi nikada do sada nije jos palo na pamet- da ti je glavni cilj bio da se udas,a ostalo je... manje bitno.
Hvala ti sto si me gajila,i sto si me zajedno sa tatom izvela na neki recimo dobar put.
Ali sada... draga mama,izgleda da ja ne ispunjavam vise neke tvoje snove,i ne zivim po okvirima kakvim si to ocekivala od mene...
Imam osecaj da bi se ti da si na mom mestu bacila kroz prozor,ili ako ne to,onda bi bila toliko ocajna,da bi ti ceo svet bio kriv.
Ja cu ziveti onako kako me zivot baca.I necu ocajavati.
Svako ima svoj put,a moj ocigledno nije isti kao tvoj.
Post je objavljen 16.12.2004. u 10:19 sati.