utorak, 19.01.2010.

Uvod

Evo san se odlucija, otvorit cu blog.
Drugi po redu.
Prvoga san sticajem (nesretnih) okolnosti zatvorija.
Bija je nabiven erotikom, sexom i komentarima na dnevna politicka dogadjanja. Bija mi je drag.
No to je proslost.
Ovaj ce bit drugaciji. Zbrda-zdola. Ka i sam zivot.
Pisen na tipkovnici bez nasih znakova. Od ranih dana san bez njih pa jednostavno zelim da tako i ostane.

Razlog otvaranja ovog bloga.

Po prirodi nisan skriboman i niti pisen bog zna kako, ali ima trenutaka kad jednostavno volin pisat i to u nasem (danasnjem dalmatinskon) dijalektu. Znan da ce sa time krug citalaca (ako ih i bude ) biti bitno suzen ali ovo radin prvenstvno radi sebe. A ako se nekome svidi tim bolje.
Dakle, posto Jedina ima i blog i portal, dao sam joj jednu pricu koju san napisa, da je objavi ali do danas nije ugledala svjetlo dana jer nema vrimena za napravit lekturu i malo je korigirat.
Pa onako razmisljan, zasto da se prica ispravlja i korigira, neka ide onako kako je napisana!
Posla san joj jedan tekst onako…razmisljanje i ona mi odgovori da tekst nema ni glave ni repa i koga to interesira.
Pa opet onako razmisljan, da san tija napisat glavu i rep bija bi ih i napisa. I koliko od nas je uzelo napolitanku, polizalo cokoladnu sredinu i bacilo kore.
Zasto nesto moze biti dobro samo ako ima glavu i rep?
Moze i bez toga.

I imam tonu slika koje san napravija.
Zasto ih cuvati za sebe?

Volin umjetnost.

Draga mi je fotografija, slikarstvo. Muzika mi zivot znaci.
Nazalost, zivot me je odnija daleko od svega toga.
Ispocetka mi i nije bilo tesko ali godinama postaje sve gore i gore. Godine prolaze kraj mene, a ja ih samo gledan i pitan se oce li ikad doci kraj ovom mucenju na brodu.
Imam ispred sebe jos cetiri ugovora koje san zacrta odradit.
Zato jer se mora.
Posli neznan…nadan se da cu si moc priustit taj luksuz i radit ono sta stvarno volin..

Pitat cete se – zasto san onda odabra ovi zivot?

Sa 14 godina nemas pojma ko ti glavu nosi a kamoli znas sta ces u zivotu zelit radit.
I dok si se okrenija, dosla je familja obaveze. Zivot te melje.
I jedno se jutro probudis i svatis da si napunija pola stoljeca ida ti ne preostaje jos puno.
I pocnes razmisljati
I pitanja pocnu navirat ka lavina.
I puno njih ostaje bez odgovora. Mozda i previse.
I kako godine idu, okovi te stezu sve vise i vise.
Po inerciji i radi obaveza radis posao koje te tere i unistava.
Jer zivit se mora.
I gledas oko sebe.
Ima ih sta su zbacili okove sa sebe.
Poslali u neku stvar dotadasnji zivot, rutinske dnevne obaveze i krenili u novi zivot koji ce ih zadovoljit i popunit prazninu koja se siri utrobom.
Ali ako ti napravis isto onda familja “gladuje”.
Satire te ta spoznaja. Ne vidis bezbolan izlaz.
Zadajes si neke rokove
I nadas se da ce se ostvarit.
Sta su dalji to vise vjerujes da ces ih dozivit.
I ne svacas da vrijeme i dalje prolazi…………….

- 13:03 - Komentari(1) - Isprintaj

<< Arhiva >>