Sutra se iskrcajen. Puca me turbo nervoza. Vec je popodne, valjamo se prema juznoj punti od Juzne Amerike u pravcu Ushuaie. Ceka me jos masa papirologije a nista mi se neda radit. Lezin od rucka i buljin u TV. Na njemu samo Fox News. Sve su in spikerice iste. U dlaku. Paridu ka blizanke. Plavushe, izblajhane, izoperirane. Sve lice na novovjeke silikonske porno “glumice” Sutra me ceka surveyor za predaju pomocnog motora. Ma kako se lipo namistilo, zadnji dan. Triba bi napustit brod u podne i po a pari mi se da cu do podne i kvarat bit u kombinezonu. A onda, beskrajne ure, sta po aerodromima sta u avionima. S obzirom na situaciju, letovi nece biti niti malo ugodni. Najprije 4 ure do Buenos Airesa, pa onda 13 uri do Frankfurta a kad san tamo skoro san doma. Uglavnom, nervoza pred letove je skinila sve ono za cime san ceznija ovih dana. |
Prekosutra se iskrcajen. Sa kraja svita. Iz Patagonije, tocnije Ushuaie. Pari mi se da san se rodija na ovoj jarpi zeljeza. Proslo je vise od 3 miseca od kako san pija domacu kavu. Koja mi i nije vise bog zna sta jerbo ne pusin. Ostavija san se i toga uzitka, sve u ime nekoga zdravlja i tako. Ovi ugovor mi je doduse bija jedan od "bojih" u zadnje vrime. Preklani san za Bozic bija na Bora Bori, igra picigin i kupa se u more. Lani, za Bozic, u srid lita na ovoj polutki, san bija na Antartici. Izvana gledano, sta od zivota bolje trazit. Pa i nije tako. O tome drugom prilikom. Mastan o kuci i svemu oko nje. Fali mi svega! Od mirisa jutranje kave, nase spize, moje male familje, uze familje, prijatelja, poznanika, kave u Galijona, muzike, Sevida, gradela, brujeta, lesadure……….. Fali mi svega!!! Ceka me jos jedna radost kad dodjen doma. Ceka me nova, friska instalacija novog OSa. Sedmica je vec rezervirana kod prijatelja, provjerena. Jedina ne razumi zasto se tome toliko veselin. I zasto mi je Vista bila daleko bolja od Xp-ja, kad je svi gade i pljucaju po njoj. Vista je bila “major release”. Onima koji znaju sta je to, ne triba objasnjavat. Onima koji ne znaju, ne isplati se objasnjavat jer stalno visi pitanje, cemu sad opet novi OS kad stari radi u redu? A ja pitan uvik isto, zasto kupovina nove jakete ili kapota kad i onaj proslogodisnji isto tako lipo grije? Ceka me kuvanje i to mi godi. Drago mi je. Dragi su mi mirisi kuzine dok spiza nastaje. Ceka me Sevid. Drago mi je radit sa kamenom. Planiram “oplemenit” skrapu u Sevidu. Napravit Mediteranski vrtal ali da izgleda kada je sam izrasta, onako na divlje. Koliko cu uspit neznan jer za to su potrebne godine rada. Svaki se kamen prebaci par puti priko ruke prije nego mu se nadje misto. Ceka me radost druzenja sa meni dragim osobama. Ceka me muzika. Ceka me jedno testiranje zvucnika koje zbog “znatizelje” vlasnika nije uspilo u desti misec lani. Dok su dosli novi visokotonci, MTV i ja smo vec bili debelo na brodu. I sta vise reci…ceka me sve… ...ili jednostavnije, ceka me feta normalnog zivota. |
Evo san se odlucija, otvorit cu blog. Drugi po redu. Prvoga san sticajem (nesretnih) okolnosti zatvorija. Bija je nabiven erotikom, sexom i komentarima na dnevna politicka dogadjanja. Bija mi je drag. No to je proslost. Ovaj ce bit drugaciji. Zbrda-zdola. Ka i sam zivot. Pisen na tipkovnici bez nasih znakova. Od ranih dana san bez njih pa jednostavno zelim da tako i ostane. Razlog otvaranja ovog bloga. Po prirodi nisan skriboman i niti pisen bog zna kako, ali ima trenutaka kad jednostavno volin pisat i to u nasem (danasnjem dalmatinskon) dijalektu. Znan da ce sa time krug citalaca (ako ih i bude ) biti bitno suzen ali ovo radin prvenstvno radi sebe. A ako se nekome svidi tim bolje. Dakle, posto Jedina ima i blog i portal, dao sam joj jednu pricu koju san napisa, da je objavi ali do danas nije ugledala svjetlo dana jer nema vrimena za napravit lekturu i malo je korigirat. Pa onako razmisljan, zasto da se prica ispravlja i korigira, neka ide onako kako je napisana! Posla san joj jedan tekst onako…razmisljanje i ona mi odgovori da tekst nema ni glave ni repa i koga to interesira. Pa opet onako razmisljan, da san tija napisat glavu i rep bija bi ih i napisa. I koliko od nas je uzelo napolitanku, polizalo cokoladnu sredinu i bacilo kore. Zasto nesto moze biti dobro samo ako ima glavu i rep? Moze i bez toga. I imam tonu slika koje san napravija. Zasto ih cuvati za sebe? Volin umjetnost. Draga mi je fotografija, slikarstvo. Muzika mi zivot znaci. Nazalost, zivot me je odnija daleko od svega toga. Ispocetka mi i nije bilo tesko ali godinama postaje sve gore i gore. Godine prolaze kraj mene, a ja ih samo gledan i pitan se oce li ikad doci kraj ovom mucenju na brodu. Imam ispred sebe jos cetiri ugovora koje san zacrta odradit. Zato jer se mora. Posli neznan…nadan se da cu si moc priustit taj luksuz i radit ono sta stvarno volin.. Pitat cete se – zasto san onda odabra ovi zivot? Sa 14 godina nemas pojma ko ti glavu nosi a kamoli znas sta ces u zivotu zelit radit. I dok si se okrenija, dosla je familja obaveze. Zivot te melje. I jedno se jutro probudis i svatis da si napunija pola stoljeca ida ti ne preostaje jos puno. I pocnes razmisljati I pitanja pocnu navirat ka lavina. I puno njih ostaje bez odgovora. Mozda i previse. I kako godine idu, okovi te stezu sve vise i vise. Po inerciji i radi obaveza radis posao koje te tere i unistava. Jer zivit se mora. I gledas oko sebe. Ima ih sta su zbacili okove sa sebe. Poslali u neku stvar dotadasnji zivot, rutinske dnevne obaveze i krenili u novi zivot koji ce ih zadovoljit i popunit prazninu koja se siri utrobom. Ali ako ti napravis isto onda familja “gladuje”. Satire te ta spoznaja. Ne vidis bezbolan izlaz. Zadajes si neke rokove I nadas se da ce se ostvarit. Sta su dalji to vise vjerujes da ces ih dozivit. I ne svacas da vrijeme i dalje prolazi……………. |
Emerson, Like & Palmer su se pojavili na svjetskoj sceni u momentu kad je nivo muzicke obrazovanosti sirokih masa dosega vjerovatno najvecu razinu u povjesti ljudskog roda i time se potreba otvaranja novih, neistrazenih podrucja muzike toliko prosirila, da je muzicka scena za umjetnike predstavljala nepreglednu plodnu oranicu, na kojoj je raslo sve sta se posijalo. Razvojem simfo rocka i njegovim evoluiranjem u kompleksne forme, pojavila se potreba za nesto komercijalnijom verzijom, koja u sebi nece nositi negaciju svojih |
U utorak donosimo grupu koja je svoje korjene nasla u ostavstini grupe Free, da bi na kraju bivala proglasena ono sta Free nikad nije uspija bit, super grupom. Ovaj put, pojam supergrupa je vise vezan za planetarnu popularnost, nego na kalibre muzicara koji su svirali u njoj. Daleko od toga da su bili nepoznati, ali svojim vinilnim izdanjima i mega koncertima, band je postao veci od svojih tvoraca. - 13:03 - Komentari(0) - Isprintaj |