Kad te samoća toliko traži da te doslovno istjera iz toplog kreveta i pošalje po cigarete. I boli te briga što si u pidžami i čizmama.. i potkošulji, sjediš na zidiću i škiljiš kroz sunce, i pušiš tu jebenu cigaretu i pitaš se što ti je to trebalo. Nekad si mislim imam li možda, slučajno kakvu važniju svrhu. Nekad, usrećuje li me dovoljno usrećivati druge. Nekad.. je li vrijeme pokušati biti sretna.. ma ne kažem da nisam.. ili nisam ako se to pitam..

Stvar je u tome da ja nemam problema, nikakvih osim svih mogućih, i sve me jebe.. Pokušavam se držati toga da sam nebitna, lakše je onda kada se i drugi tako odnose prema tebi. ne kažem da je ispravno, jer ponašat će se prema tebi onako kako zračiš i doživljavati te onako kakvim doživljavaš samog sebe. Ali lakše je, jer ne moraqš samom sebi davati i izmišaljati opravdanja šta si zajebo, jednostavno si takav. I zato si dozvoljavaš biti opcija jer ti je bitno da si barem nešto jer odavno nisi bio netko. jer nikada nisi bio netko. I lijepo je biti skroman ako takav stvarno jesi, ali nekad se zapitaš zaslužuješ li stvarno samo mrvice koje netko otrese s hlača ustajući od stola-
ali od kuda ti pravo da tražiš više.. i zatekneš se osuđujući gledajući sebe pognute glave kao jebeno pseto koje popelo na stol jer mu je, jebiga, zamirišalo. Pa miriši i meni i dosta mi je biti pod jebenim stolom, cekati da netko odluči uzeti lajnu i prošetati me.

Prividno imaš sve, ali ono jedino stvarno jest šansa da sve to možeš u sekundi i izgubiti. Žalosno je živjeti tako..
Jebena nepravda i život nema smisla, govori buntovni tinejdžer u meni. Ali jedino tada imaš osjećaj da neke stvari možeš promijeniti.

Život je sranje, život je smeće. Ajmo svi pobjeći od doma težeći boljem životu i stvarati nove domove, širiti ljubav i voljeti se.

Ljudi su oduvijek osjećali, a ispravno i krivo je nametno. Jednom je netko rekao novac će pokretati svijet, a vi koji ga nemate se jebite. i eto tako, ljudi su glupi.. i ja vas sve jako volim..

Sretan vam Dan žena, žene..