Mogu reći kako bih voljela promijeniti neke stvari.. isto tako, znam da sam to ja i da ih neću mijenjati. why? zato što sam jebeno ekstremna i ne znam za male korekcije.. dajem ništa ili sve.. i jebi se.

Nemam ništa.. propuh.
Šta da ti pišem? O depri koja se polako vraća a ja ne znam kako da se sakrijem od nje.. da se sakrijem ispod pokrivača? u ormar? da glumim idiota? Ma to i jesam!
Jebene scene kako skrećem s jebene ceste, doživljavam frontalni, kako letim punih 5 sekundi bez jebenih krila jer nisam anđeo.. jebeš, nisam ni avion ni jebena prepelica.

i znaš što želim? želim da mi ne kaže, vidimo se kad ćeš biti bolje, ne trebaš mi ovakva.. ne treba mi ovo.. dovoljno sam se nazajebavao..
jer ne mogu više glumiti da sam dobro samo zato što znam da će u protivnom svi otići..
ma budi jebeno, uvijek, forsaj se toliko da skoro padneš s nogu jer nisi jebeni robot.. ma ne trebam ja spavati, ma ne, nisam umorna, nisam gladna, ma ne treba, ma neću, ma dobro sam.. ma jebeno..

voljela bih da netko to prihvati,,