Kad uzmeš mi zemlju
kad izvrneš reči
kad pogrešiš smisao
kad zaključaš srce
kad izostaviš oprost
necu te kriviti
natopiću oči suzama
okusiti vrelinu vazduha
zadržati vrisak u grlu
zaploviti nebu u zagrljaj.

Kad zaboraviš moje
kad ubiješ nadu
kad odbaciš
kad ostaviš
i dalje cu te čekati
napraviću dom za tebe
u mom malom srcu
sa verom veličine kosmosa
čuvaću boju tvoga glasa
i reči ispevane tvojim pupoljcima
čuvaću dodir tvoje mršunjave ruke
snimicu milovanje tvog sapata
oblik tvojih kapaka
izvijenost tvojih trepavica
boju tvojih majica

Kad umreš
Kad se u prah pretvori tvoje belo lice
Kad ti suša snagu popije
kad se u drvo pretvoriš
kad zaključaš čula ovog sveta
oslobodićes se samo sveta
i večno useliti u moje srce.

Srećo šarenoga sveta
siđi s plavetnila nebeskih okeana
zagrli mog milog
Ti znaš da zbog tebe
poznadoh braću svoju
kao skladne oblike
spajah puzlu za puzlom
da nadjem
željeni lik.

Zamenila sam lice anđela
sa licem stranca okupanog maglom
jer ljubav njegova nije manje vredna do tvoja
i u njegovim očima ogleda se moja misao.

Srećo šarenog sveta
Nesrećo spoznaje o tebi
vredela ne bi desna ruka bez leve
vredela ne bi moć bez nemoći.

Plovi oblače
padajte zvezde
U tami sazrevaju najveći
rađaju se drugačiji i nečiji
na posuđenom tlu
tesno vezanih stopala i glave
okreću se samo oko svoje ose.

Kad dodje čas, mili
osluškivajući pesmu svoga srca
razumećeš jezik stranca
Uzdah tvoj bit ce izdah njegov
obasjan i živ znat češ da si taj.

Ne lutaj
Zastani
Udahni
Jos malo i dan je prosao
Sećas se?
do svitanja smo ovde
sedeli na obali reke
gde plesale su grane
cvrčci su bili nemi
isčudjavali se nasim osmesima.

Sećas li se
bila sam svezana
crvenim svilenim trakama
za tvoje grudi
svet se izgubio u tvojim ocima
vodjeni beskrajnom ljubavlju
zaista zakoračili smo u večnost.
U škripcu-siđi do reke

Secam se i
bol ponekad razara mi utrobu
mnoštvo želja rasutih u vetar
nase misli
kao šaka peska sada
leže bačene
na rubu obale.

Tvoja ljubav
me oživela
Postala sam sunce
tvojih nebesko plavih zenica.
Procvetao mi je maslačak u kosi
i leprtir je drhtao na rub mojih trepavica.

Blizi se veče
Vreme je da zadjem
danas će nas pomračiti
crnilo zaborava.
Možda će već sutra
sunce obasjati nebo
ružičastim zrakama
nekoga tko sliči nama.

Pod srećnom zvezdom

Pauk

Tvoja ruka me u paukovu mrezu obukla
njihove nozice secaju na tvoje prste
ne salji cuvare da me obuzdaju
moj duh je divlji kao vetar neobuzdan
kad nema te ne znam kako da se smirim.

Sve niti mojih misli
i konci sarenih boja
strulice s ubudjalom camom
jer spasiti ne mozes
nagrizeni list
s njim ce znaj i cvet da strune.

Sviram ti pesmu
u tekstu sapat
ko zabranjeno voce
Odsutni pogled
i tracak nade
da samo vreme spomene krade.

Pauk na tvojim ledjima
nocu dolazi u sobu
danju pazljivo posmatra kroz prozor
i vreba moju novu slabost.

Nocas te imam...

Okiti se nocas cvecem
pokloni mi pijane usne
boje modrih sljiva
sanjacu te pred zoru
kako stojis kraj mog prozora
obasjan rodjenjem sunca
klecis pjevajuci pjesmu budjenja

Zagrizi jabuku
nahrani pticu
cija pesma podseca na one dane
kad srela sam te izgublenog u bojama peska
kako nespretno koracas omadjijan mirisom purpurnih jorgovana.

Imao si oci satkane od praha izlomljenih ogledala.
Skrivao si u njima ukradeni deo mene
Glas si mi ukrao, vilela sam tvoju pesmu
I tvoj pogled nevin mazio mi dušu
imao si oći najlepše na svetu
pogled koji ispustih u nemarnom letu.

Sada nek me krivi nebo
sto letjeh previsoko ne plativsi ceh
krila ukradoh ptici
i sad letim,letim zauvek.

Ne secam se na kojem kamenu
ostavih svaki delic sebe
ali znam potpuna bicu
sve dok imam dragi tebe.

Nocas te imam
dok igraju pospane sene
u casu kada dusa zadrhti
znaj da na grudima imas mene.

Nisi?
Nisam..
Osecam
tvoj prkos
tvoje grcevite zeljne ruke
miluju svrabez nemirnih buba
seti se
te iste su ti pricale
milim glasom roba.

Uzdahom urlas
zasivenog jezika
ovaj put
dok skuplam sapat u staklene boce
i skrivam neznu tajnu pod krevetom
sto razara telo a veseli umornu mi dusu
priznacu ti da zelim jos blize vatri.

Vreme odkucava slova
znas da ja sam ta
koja te drzi u zivotu
dopustam ti sve
igru bez granica
i poklon na kraju.

Kralj je kraj
probudi posadu da cujes pesmu
naklonosti i mira
jednom vestom suncu
sto iz tame svira

Uzeti te nikad necu
uzeti znacilo bi smrt
a ubiti mogu uvek
a od uvek nemam nista.

Ja nisam uzalud oslusnula
vrtloge cvetnih voda
slatke borovnice
u sutonu ispod starog oraha
moj poklon bese rec
a ti ga prihvati
ne znajuci cenu.

Spavaj.
Necu te poljubiti za kraj
Sapnucu ti zaborav
I nestat ce zvezda
lebdeci upasti u tvoje oci
ove vec zaboravljene noci.