Ne lutaj
Zastani
Udahni
Jos malo i dan je prosao
Sećas se?
do svitanja smo ovde
sedeli na obali reke
gde plesale su grane
cvrčci su bili nemi
isčudjavali se nasim osmesima.

Sećas li se
bila sam svezana
crvenim svilenim trakama
za tvoje grudi
svet se izgubio u tvojim ocima
vodjeni beskrajnom ljubavlju
zaista zakoračili smo u večnost.
U škripcu-siđi do reke

Secam se i
bol ponekad razara mi utrobu
mnoštvo želja rasutih u vetar
nase misli
kao šaka peska sada
leže bačene
na rubu obale.

Tvoja ljubav
me oživela
Postala sam sunce
tvojih nebesko plavih zenica.
Procvetao mi je maslačak u kosi
i leprtir je drhtao na rub mojih trepavica.

Blizi se veče
Vreme je da zadjem
danas će nas pomračiti
crnilo zaborava.
Možda će već sutra
sunce obasjati nebo
ružičastim zrakama
nekoga tko sliči nama.