Kišno lice

Kišno lice
topi se u tvojim očima
zaboravljaš blistavost
nežnih belih obraza
dok si ih voleo.

Kišno lice
gleda kako nestaješ
muti se stvarnost
vraćaju se slike
ponavljaju pitanja
umiru odgovori.

Kišno lice
ima oči deteta
jeca oproštajno pismo
žali za neostvarenim zagrljajem
i neizgovorene dve reči.

Kišno lice
žubori poput reke
odnosi osećanja
poklonjena kamenu
koga je sinoć utopio vir.