Zbogom Mali Prinče

-Zbogom – rece on cvetu.
Ali on mu ne odgovori.
-Zbogom ! – ponovi Mali princ.
Biljcica se zakaslja. Ali ne zbog nazeba.
- Bila sam glupa – rece mu ona najzad.
-Molim te, oprosti mi . Pokusaj da budes srecan.
Mali princ je bio iznenadjen sto mu ne prigovara. Ostao je tamo sav zbunjen, sa staklenim zvonom u ruci. Nije shvatao tu mirnu blagost.
- Naravno, ja te volim – rece mu biljka.
- Ti to nisi znao , mojom krivicom. To uopste nije vazno.Ali ti si bio isto toliko glup kao i ja . Pokusaj da budes srecan…Ostavi na miru to zvono ne zelim ga vise.
-Ali vetar…
- Nisam bas toliko prehladjena….godice mi svezi nocni vazduh. Ja sam cvet.
- Ali zivotinje…
-Treba svakako da podnesem dve tri gusenice ako hocu da upoznam leptire. Izgleda da su tako lepi. Inace, ko ce me posecivati ? Ti ces biti daleko. Sto se ogromnih zivotinja tice, ja se nicega ne plasim. Imam svoje kandze. I cvet bezazleno pokaza svoja cetiri trna.
Zatim dodade:
- Ne oklevaj toliko, to je neizdrzljivo. Odlucio si da odes. Idi! Jer cvet nije zeleo da ga Mali princ vidi kako place. Bio je to veoma gord cvet…

Mali princ – Antoine De Saint-Exupery

Tajno moja smijem li šutiti
hoću li duže trajati
ako zatvorim vrata
i navučem zastave
niko da ne vidi kako tuga skrnavi moje boje
lišću opalom vrijeme
utušilo boje
samo ja još uvijek gušim se.

Tajno moja ne spavaj
ne spavaj dok mene boli
krvava duša se cijedi
na hladne ruke.

Tajno moja reci mi
da će ovo proći
da će ljubav doći
kao one zime
kad s čežnjom i šutnjom
srce šaputaše tvoje ime.

R2

Ja ne bi napisala tako jednostavnim jezikom da te volim
tih par slova koje svako baca
kao zdravo kao ja kao da kao ne
ja ne bi napisala tako jednostavnim slovima da..
da sve u meni buja
da ničeg nema bez tvog pogleda
koji dodiruje odsjaj moga oka
tvoje oči koje lutaju po mojoj duši
nalazeći sve
Nedostaješ mi srećo
Prokleta nek sam
Kad te pustih
Kad izgubih riječi dve
zaboravih
tako jednostavno...