Tvoja ruka me u paukovu mrezu obukla
njihove nozice secaju na tvoje prste
ne salji cuvare da me obuzdaju
moj duh je divlji kao vetar neobuzdan
kad nema te ne znam kako da se smirim.
Sve niti mojih misli
i konci sarenih boja
strulice s ubudjalom camom
jer spasiti ne mozes
nagrizeni list
s njim ce znaj i cvet da strune.
Sviram ti pesmu
u tekstu sapat
ko zabranjeno voce
Odsutni pogled
i tracak nade
da samo vreme spomene krade.
Pauk na tvojim ledjima
nocu dolazi u sobu
danju pazljivo posmatra kroz prozor
i vreba moju novu slabost.
Post je objavljen 10.06.2011. u 01:16 sati.