Dajući sebe, od sebe i iz sebe.. kroz sve one male „gadosti“ koje te učine ovisnim..o meni.. da li se ja to osiguravam? ..ili sebe kupujem?..ili sebe prodajem?… više nego što bi trebala?… svakako više nego što sam mislila..da opet.. mogu… i u konačnici... da bi opet tako zdušno htjela... pa sam danas bila ljuta na sebe.. pa sam danas bila ljuta na tebe što sve... zahvalan…prihvaćaš od mene.. jer što ja imam s tim? i što ja imam od tebe? i što će biti od mene? ..osim svih onih lijepih riječi..i sasvim malih priča… od nježnosti i milovanja i poljubaca… |
želiš promjenu, želiš nešto…još neuhvatljivo… obećavajuće… uzbudljivo i već ujutro shvatiš da si bezidejan i dan će biti bezbojan pretvoren u tjedan... jer je inspiracije nestalo i nema novog… i demoralizirajuće je kad uhvatiš sam sebe kako se kopiraš…u nastavcima dana… |
mda..jesam, izgleda da sam postala sitničava..(u sebi)… jer se ne izjašnjavam.. pa nikog ne pilim.. ali sebe malo nerviram…jer se ne želim takvu… ima dana kada uspijem biti sasvim ok..sama sa sobom…i ondak.. baš me briga.. u mom mikrosvemiru sve je baš taman..iako nije..ali i to je sitničarenje.. ali ta sitničavost…(ili ima koji bolji naziv?) drži me već neko vrijeme.. pa vidim… ovo- ono..i sve manje toga mi se sviđa… pa sam skroz ravnodušna..na neke neizbježne stvari..događanja…drugima… a znam ih unaprijed.. jer ih vidim kako se razvijaju i kamo to sve ide… pa da ne ispadne da pametujem.. bolje da šutim.. svejedno me iznenadi kako se onda ti neki čude.. da kak? pa eto, tak.. i onda bi mogla početi nabrajati…ali i od toga odustanem..jer mi se ne da.. jer me uistinu ne zanima…jer..se ionak niš ne bu promijenilo… iako bi voljela da se promijenim ja..pa da prestanem primjećivati.. |