|
Da, naravno sve je to faza…početna… ovakva, onakva.. i kak se veli… ili te tresne ili ne…srce ne pita…i po meni, to je onaj najbolji dio svega… jer mi je malo preveč svakodnevice i potrebe racionaliziranja i pametnih postupaka.. tako da je bar taj dio u onoj poželjnoj, meni potrebnoj- „out of control“..la, la, la sferi.. Jesam, bila sam i zaljubljena, pa u ljubavi, sad opet samo zaljubljena… ne, ne u istu osobu… iako, dok je trajala ta neka ljubav..moja, a velika, najveća… mislila sam tada, da je veća od mene, od mog života…svejedno sam prolazila ponovne faze zaljubljenosti…svako proljeće..nekako mi je to uspijevalo…zaljubiti se u tu svoju ljubav… i tako godinama… no, onda je, nakon X godina, svemu došao kraj..i da, dogodilo se nekoliko proljeća kada više nisam mogla ponoviti proljetnu zaljubljenost…mimoišla me je… a sa tim mimoilaženjem i ljubav je...otišla nekako,negdje…i nije se vratila… iako sam je prizivala..njih..obje.. i bila sam tužna i bila sam shrvana..i bila sam nesretna…baš jesam… a onda valjda nekako, taj srčani dio mene je odlučio ..da za sada…nema velikih ljubavi… ne, više, ne, za sada…jer moram odraditi onaj racionalan dio, pametan dio… i ne mogu se više dati ljubavi..ne onakvoj, ne većoj od mene,od života… ali zaljubljenosti… ooo da, mogu i hoću i želim… i produžavam je, pažljiva sam prema njoj..prema tom osjećaju zaljubljenosti.. i njegujem ga..taman da ne preraste mene..taman da ne preraste u nešto veće… ali me veseli i raduje..i čini me sretnom i zadovoljnom i nasmijanom… i taman onakvom kakva sad jedino.. mogu i želim biti… |