|
hmmm ponekad u meni krene potreba za nečim, nečim...ah pa nečim uzbudljivim i što napravih ovaj put... odoh na izlet, blizu Kupe, blizu Lasinja..a znamo što se tamo događalo... dakle ima još jaakkooo puno tabli -Oprez Mine... i sad naravno, dio je očišćen u državnom aranžmanu, dio je očišćen u privatnom aranžmanu, a veliki dio je još upitan... logika stvari govori, da je mala vjerojatnost da je baš tu neka mina...ali trake, ploče i sve ostalo govori dovoljno...a i neka inspekcija ministarstva se početkom ljeta prijetila da tu još svakako moraju pročistiti i da je to među prioritetima... i sjedim ja tako na svojoj verandici, pijem kavu i gledam dio zapuštenih, dio obrađenih polja i naravno dio tog placa... i kao, pola je pregledano i očišćeno, ali veliki dio je zarastao u dosta visoku travu, nisko grmlje...pa se sve vijore one žute trakice sa natpisom -MINES.. e sad pogled mi zapne na malo jadno drvo...prepuno šljiva...valjda jedina šljiva u krugu par sto metara... eno je tamo...gledam ja nju...priča ona meni i gledamo se intenzivno ...jedno pola sata sa svim onim mislima u glavi, kao kad ugledate zgodno i privlačno stvorenje..pa misli krenu, gle zgodno..pa skrenuti pogled, pa vračen pogled, pa misao..ah baš bih mogla priči, pa ..no way, odbija se kao glupost... ali naravno kao i sve druge zanimljive stvari, a još k tome i potencijalno opasne..ladno bacim opušak...uzmem zdjelicu i polako odoh kroz tu travuljinu, pored tih žutih trakica i pored visoke prijeteće table upravo do nje... hmmm..probah je... ubrah napokon te šljive i oprezno, po istim stopama, ali zadovoljno, napunjena dozom adrenalina, uzbuđenja, osobne hrabrosti-ludosti krenuh nazad.. eto možda sad bolje razumijem, zašto je Eva prihvatila onu jabuku... |