Čarolija fosila i radovanje konsenzusu
|
Kad uzmeš da po statistikama sve više gledamo TV, ispada da imamo sve više vremena. To je dobro, jer znači da sva sila komunikacijske elektronike u našim životima ipak služi nečemu; rasterećuje nas, ubrzava, čini učinkovitijima. Nije samo furka. Tako bi trebalo biti. „Ženo, 'ajmo na piće večeras; samo Ti i ja...“ „Ne, ne, večeras Tepeš možda izlazi iz Kuće.“ /Možda je rekla Nemeš, i kaj sad ak i on nekam ide, i uopće, ali dobro./ „Pero bok, ne odgovaraš na sms-ove, jel sve ok?“ „Ma ja ti to ne čitam.“ „Šefe, ljubazno Vas ukazujem na ponovljeni hitni upit mailom o nužno potrebnim...“ „Hm, vidio sam mailove, ali nisam čitao. Nešto bitno?“ „Ana, hoćemo na kavu; nismo se dugo istorokali?“ „OK, ali samo 'di se puši; inače neću, i da mi je blizu doma.“ „Dobro; /tu-i-tu/?“ „Aaa, neću, tam' se plaća parking; gle, ak se nemremo dogovorit, niš!“ ... I sad si mislim, opet su nam glavu na ramenima u kontru okrenuli. Jer, dok trčimo sa gadgetima za ljudskom toplinom, ona ponekad iskrsne sama, gotovo nenadano iz vremenom prizaboravljenih naslaga ranijih odnosa – onih iz pradoba prije mobitela i maila i skypea - i zna se iz tog sloja fosilnog desiti čarobnih sat, dva klika ljudskog, klika prisnog, predgadgetovskog. I to je dobro, i raduje me. i guram te odnose sad zdušno u ponovnu predelektronsku zaturenost, neka se tamo barikiraju; preživjet ćemo ove elektronske bure možda; tek ćemo se povremeno malo na svjetlu i zraku okrenuti, onjušiti, nasmiješiti... Raduje me i da se ipak stvara konsenzus oko Hrvatske. Jedan je lik trenirao četničke specijalce. Drugi se od kulturšanera premetao u politšanera i postao mjerodavan kreator hrvatske politike i vlasti. Sad se obojica slažu - Hrvatska ne pruža mogućnost pravičnog suđenja. Jedan je Kapetan Dragan, drugi Ivo Sanader. EUropo, stižemo... |
