četvrtak, 17.06.2010.
Čudesna stvar #25 - Osjećaj kad se probudiš nakon super sna
 Osjećaj kad se probudiš nakon super sna Ne bavim se previše značenjem snova. Dobro, ponekad kad sanjam nešto ekstremno bizarno čak i za moje pojmove, ispričam prijateljici što sam sanjala u nadi da će ona uvesti neki red u to moje ludilo. Ali ponekad, ponekad kad zaspem, sanjam tako predivne snove, bajkovita prostranstva, nestvarne priče... da kad se probudim, odmah sklopim oči nezadovoljna što je tako lijepa priča prekinuta i rado bih se vratila nazad, u san, u bajku. Ali snovi ne funkcioniraju tako: ne možeš prekinuti san i uskočiti nazad u njega, ne znam zašto, ali san kad prekineš, on je gotov, završen, otekne nekamo, nestane, ispari, raspline se kao balon od sapunice... Noćas sam sanjala nebo najljepše plave boje. Na žalost, ne znam točne nazive svih nijansi plave boje, ali ovo je bilo plavkasto-zeleno, blještavo, električno iskričavo plavo, tako plavo da moraš stati i gledati, vijugavo i pulsiravo plavo. Poželjela sam ga fotografirati, nebo i ptice na nebu, nebo i oblake, nebo i konture grada, nebo i bakreni zalazak sunca, nekako zabilježiti tu prekrasnu plavu, ali bio je to samo san, zamišljena bajka koja je isparila kada sam otvorila oči. Ali eto, danas se zbog te plave boje sna osjećam nekako sretno, nekako zamišljeno, nekako radosno. Neovisno o tome što ta plava boja moga sna zapravo znači.  |
