OVO JE PREVIŠE...!
Još uvik sam u šoku od odlaska Ivice Sanadera, i nis vam mogla niš pisat, zač nas stiže strahota za strahotum, stiže ki lavina sa Himalaji sve ono kaj se tulke godine krilo, lagalo i farbalo, izbija van, a naša Jaca zela pemzl i sve to lipo farba i premazuje , to je čini mi se već treća ruka, tako da se te gadosti nebi videle. Ali to vam je ki kad smrdljivi dimljak procuri , pa ga nemore niš pokrit neg samo srušit i naredit novega!
Svaki dan dobim po 5-6 šoki, i teško da ću se izvuč iz ove situacije bez PTSP, to mi ne gine!
Kuliko god sam se veselila kaj je Ivica zbrisal na «Malo vitra», tuliko sam ljuta kaj je imenoval Jacu za svoju nasljednicu, jer od nje nikad niš dobrega ni došlo pa nemore ni sad.
Ivica je valja sedeć na svojem «Malo vitra» dobil propuh i lipo završil u bolnici sa upulam plućnih kril, a za ličneg doktora i glasnogovornika, sada građanin Ivica, zel si je dr. Milinovića, ministra, ki seguro nebi bil ministar da je znal bit doktor. I sad je to ništo najvažnije na svitu, i dok se narod zabavlja s tim divanimi kako je veliki Ivica bolan, i kako ima bog zna kakove bolesti, Mravaki su kaj vridni mravci, lipo skučili za svoju familiju kaj god su tili, i to je sad sve njevo, još samo da zame onaj auto od HEP-a i milion otpreme i životno osiguranje i boli ga briga za ostale mrave u državi. Kralj Mravak ostavlja svoj vridni mravinjak od oko 5 milioni mravi i ide na izgleda puno vitra i to kaj je moguće dalje od ove Jadranske bare! A neka mu bude sretan put, stić će ga oluja u kakovim međunarodnim vodam, bez brige bute !
Jaca je obukla plavu kikljicu i ošla na more po blagu preplanulost, tek tulko da joj bolje do izražaja boja njezine glave, to ju je seguro Hrvacka pobelila i stoka sitnega zuba, a ki bi drugi?
Prije tega ništo je divanila sa Pahorum o našemu moru, više se onako nakeljivala , obukla je ćrljenu kikljicu i potajno ništo šaptala svojem kolegi Slovencu, ki se sada nada dobrim susedskim odnosim. Šteta kaj joj ni šapnil, da kani snizit PDV-ej u susednoj državi da bi dal zamašnjak gospodarstvu, to je zatajil jerbo se valja nada da će i ona projt sa trona dok on smisli kaj bi i kako mogal dojt do Hrvackega teritorija. Ja nimam prilike njemu reć, ali ću ovdi napisat da bi bilo dobro da saberu ojre da kupu BRIJUNE, to bi bilo dobro i za njih i za nas, jer bi Šuker našukal u kasu još novac da mogu mene-žeri iz državnih poduzeci i direktori bit još vridniji neg ikoji kralj od mravi.
Dan Domovinske zahvalnosti, prošal nam je u znaku Tompsona, jerbo se Jaca ni znala ispravno izborit za glavnu ulogu u tem filmu, pa je jedino uspila maknit Severinu iz Knina, zač bi joj mogla bit konkurencija.
Najgorje je to kaj Ivica ni mogal dojt uveličat tu proslavu, jerbo je završil u bolnici u brigi dr. Milinovića , a i nis sigurna bil se narod ki je tamo došal oduševil sa svojim bivšim vladarum. Morda je pojil ki sirov krumpir da dobije temperaturu pa da nemore pojt jerbo je seguro malo čital po novina i gledal komente na portalim kako ga njegov narod ljubi i oplakuje?
Ja se samo nadam iz dna duše svoje da će još dugo poživit, i da će uspit i potrošit plodove naše muke.
Dok lipo čitamo sve te škandale, pronevjere, krađe i mućke, Evropska unija lagašno se ispeljava iz krize, zaboravila je na Hrvacku, jer ovaj čas joj niš od nje ni potrebno. Kad se vrnu vladari preplanili sa odmora i stvari se opet zahuktaju na Markovem trgu sa novim nametim i novim rebalansim rebalansi, dica će već prerast tenisice i cipele, drva treba složit u dvor za zimu, toplu robu dici kupit, treba pojt na posal ma da se plaće već silne misece kod nekoji privatniki ne dobivadu, kad banke opet dignu kamate na kredite, kad sunce pobeli i zima poćne , kad muke pritisnu hrvacke mrave, svi će zaboravit na Ivicu i na Mravake i gledat u spasiteljicu Jacu, kaj će reć, kad će zinit, čel naredit da nam se dilu točkice ili bonovi za 20 deki kruha po članu, ili će bit kaj i harač, raspoređeno, pol kile na svakeg zaposleneg bez obzira kuliko ima dice i kuliko čeljadi uzdržava.
Neće imat Jaca vrimena mislet ni o točkicam i bonovim, triba izabrat novega šefa države, svi novci od krizneg nameta projt će u kampanje za Hebranga, a to će bit konda si ih zapalil na lomači.
Svako malo sva muka i trud odlazu u lagum, trošu se na bedastoće, na ništo kaj nikad neće vrnit ni kune ni državi ni narodu dat malo oduška.
Tek sad, kad čitam kuliko su ti Hrvacki Mravaki natukli za sebe svega i svačega vidim kako je moja zemlja bogata, kako je narod mogal lipo i skladno dihat ovdi, kako smo mogli lipo živit da smo imali na vlasti one kaj znaju gospodarit i kaj gledaju u jutri. Ali ne uvik nazad, gledat nazad je važno i to fort naglašavat, jer iz prošlega zla koti se novo zlo i raste sve veće i sve teže, neda da dobro jutro dojde.
Zač volimo tako, zač svake 4 godine ne vidimo kaj je dobro za nas, ki će ovaj narod odvrnit od prošlosti, od trovači, od zlogukih čavki kaj svaki dan vadu druge kosti da bi se med sobum mrzili i zaboravljali naše dobro, trli se meda se koji će lopov sest na prestolje da nas bolje ogloda…
Samo mi dižemo u nebo ono kaj je prošlo, samo mi slavimo lopove i zločince, samo mi sami nedamo dobru, ljubavi i slogi da zajde med nas i da nas blagoslovi mirom.
Nima odgovra na to pitanje, nima, dok opet iz krvi i pepela, kad sve izgubimo osim nade, gladni goli i bosi osim vridnih Ivic i Mravki ne progledamo i ne vidimo da je goli život veći od svih njevih idelogij, religij i povisti.
Nikakov zaključak nemorem donest, niš nemorem stročit kaj bi zadovoljilo moje srce i dušu, zač su nas dopljali u beznađe, samo morem reć, da je ovaj narod opet prevaren, zato jer je predugo spal preveč sretan kaj je izboril svoju državu. Ono malo ljudi, ki su videli kaj se dela i kamo gremo, bili su pljuvani, izbacivani sa posla, proglašavani izdajicama…
Ki su izdajice, dal oni ki vidu dalje od nosa ili oni kaj nam meču crne krpe na oči?
Neznam kako je vam i kako mislite, ali ovo kaj se događa previše je za jednu obićnu Janju!
Ajte bok!
JANJO, 9. kolovoza 2009.
